Vranje dočekalo šampione trube

Vranje – Ekrem Mamutović doneo je pedeset peto po redu trubačko priznanje u Vranje, grad poznat i po meraku, čočeku i dertu., U Vranju, a posebno u Gornjoj čaršiji, dolazak najboljeg orkestra sa sabora u Guči proslavljen je na brazilsko-vranjski način – u ritmu čočeka sevdaha i meraka.

Svečano je juče bilo i ispred zgrade SO Vranje i u njoj, gde je za najbolji duvački orkestar na svetu, šampiona Guče, prijem priredio gradonačelnik Miroljub Stojčić, koji je oduševljen šebojkasto-svilenkastim zvukom Ekremove trube, zbog koje krv proključa, zaigrao uz „Lelu Vranjanku”, himnu svih Vranjanaca. Upravo obradom starih pesama iz ovog kraja i novim vranjskim čočekom orkestar Ekrema Mamutovića oduševio je više od 500.000 posetilaca na ovogodišnjem Saboru trubača u Guči.

– Ovo je još jedna u nizu pobeda, od legendarnog Bakije Bakića do Ekrema Mamutovića. Potvrdili ste da truba i dalje živi u Vranju, da pronosi slavu i muzičku tradiciju ovog grada širom sveta. Nema sumnje, pobedili su kvalitet, znanje i iskustvo. Postali ste brend juga Srbije koji je tražen u svetu. Vaše trube su lek za dušu i glasnici izvorne muzike vranjskog kraja, koje, kako vidim, imaju naslednike – rekao je gradonačelnik Stojčić.

Ispred kuće i u kući Mamutovića, ali i ostalih članova orkestra, velika je gužva. Kažu da je celo gornje Vranje „na noge”. Svi su došli da pozdrave „kralja trube”, jer je drugi put najbolji orkestar svetske svetkovine trube iz Vranja. To je peta titula zaredom, jer su prošle i pretprošle godine to bili orkestri Nenada Mladenovića i Demirana Ćerimovića, a sada Ekrema Mamutovića. Nema šta da se pogađamo, kad se „uštimujemo”, orkestar „oduva” sve ispred sebe, svih dvadeset orkestara, kaže pomalo u šali trubač Dene.

– Nastavljamo tamo gde je naš legendarni Bakija Bakić stao – kaže Ekrem koji, od čestitanja za osvojenu titulu najboljeg orkestra, ne može da dođe od daha, kaže da su se spremali tri meseca za Guču. Poslednjeg meseca se radilo bez pauze. Posebnu pažnju obratili smo na obradu starih pesama iz vranjskog kraja. To su stručnjaci, ali i publika znali da cene.

U zanosu meraka, u ritmu vranjskog čočeka, nekoliko devojka i mladića iskazali su sve svoje ritmičko umeće. U jednom trenutku oduševljen prizorom, a još više aplauzom koji dobijaju učesnici na otvorenoj sceni, mali Ecko dohvati trubu pa poče i on da duva, očekujući aplauz ili „da mu zalepe nešto”. Prestao je čim je dobio aplauz.

– Mešali su trube. Zato ću ja svirim po tonovi. Neću je da svirim po uvo. Ja ću da svirim po tonovi. Čim mi tatko mož’ da podnese, idem u školu da učim notu – kaže Ecko.

Dok traje čestitanje i veselje, Ekrem Mamutović objašnjava da je konkurencija u Guči bila žestoka.

– Raduje me što nije bilo lobiranja i nameštaljki. Rad i umeće su nagrađeni. Presrećni smo što smo pobedili svirajući naše vranjanske pesme i čočeci – kaže Mamutović.

Valja podsetiti da su učestvujući na saboru u Guči od 1963. godine duvački orkestri u Vranje do sada doneli 86 priznanja. Dvanaest puta su bili najbolji orkestri, petnaest puta prve trube, ostale nagrade su pripadale najboljim instrumentalistima iz ovih orkestara.

A. Davinić