Vozači na štiklama

Pr­ve že­ne vo­za­či po­ja­vi­le su se još u 18. ve­ku, u Fran­cu­skoj. Za vre­me vla­da­vi­ne kra­lja Lu­ja XV po­če­le su da vo­ze ko­či­je po pa­ri­skim uli­ca­ma. Ali, od sa­mog po­čet­ka kre­nu­le su sa­o­bra­ćaj­ne ne­vo­lje ko­je su se, ni kri­vim ni du­žnim, upra­vo nji­ma obi­le o gla­vu. On­da­šnji mu­ški zlob­ni­ci tvr­di­li su da su upra­vo že­ne od­go­vor­ne za broj­ne sa­o­bra­ćaj­ne ne­zgo­de na pa­ri­skim uli­ca­ma. A, u stva­ri, mu­škar­ci su, ka­da bi za di­zgi­ni­ma ko­či­je iz su­prot­nog prav­ca ugle­da­li že­nu, ma­nje pa­žnje obra­ća­li na put a vi­še na nju. Broj­ne sa­o­bra­ćaj­ne ne­zgo­de u to vre­me za­bri­nu­le su i Lu­ja XV, pa je on još ta­da do­neo od­lu­ku: že­na­ma is­pod tri­de­se­te go­di­ne za­bra­nio je ovu ak­tiv­nost. Na­rav­no da je uz ta­kav po­če­tak bi­lo te­ško iz­bo­ri­ti se za vi­še uva­ža­va­nja i po­ve­re­nja u vo­za­če na šti­kla­ma.

Ko pra­vi ve­će pre­kr­ša­je

Sve do sa­mo pre tri­de­se­tak go­di­na to i ni­je bi­lo mno­go va­žno jer je vr­lo ma­lo že­na ima­lo po­lo­žen vo­zač­ki is­pit. Da­nas, ka­da se nji­hov broj uve­li­ko po­ve­ćao, ve­o­ma je vi­dlji­va eti­ke­ta „za­le­plje­na” još ta­da: „že­ne su lo­ši vo­za­či”. Ipak, je­su li že­ne za­i­sta lo­ši vo­za­či ili je sa­mo reč o žr­tva­ma kle­ve­ta? Da li je reč o pol­noj dis­kri­mi­na­ci­ji ili o raz­li­ka­ma u pro­stor­noj per­cep­ci­ji?

Ve­ći­na lju­di ka­da vi­di auto­mo­bil ko­ji spo­ro vo­zi ili či­ni ne­ke oči­gled­ne sa­o­bra­ćaj­ne pre­kr­ša­je od­mah po­sum­nja da je reč o vo­za­ču na šti­kla­ma. Ipak, sta­ti­sti­ke po­tvr­đu­ju da su mu­škar­ci uglav­nom kriv­ci za ve­ći­nu sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da a i če­sto su nji­ho­ve žr­tve. Te­sto­ste­ron, op­sed­nu­tost ve­li­kim br­zi­na­ma i „di­vlja­nje” na pu­tu uzrok su broj­nih ne­sre­ća. Is­tra­ži­va­nja, me­đu­tim, po­tvr­đu­ju da je i za že­ne vo­žnja auto­mo­bi­la opa­sna po ži­vot.

Auto­mo­bil­ske ne­sre­će vo­de­ći su uzrok smrt­no­sti kod že­na mla­đih od 35 go­di­na, sto­ji u re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja ame­rič­kih cen­ta­ra za kon­tro­lu bo­le­sti, a, osim to­ga, vo­de­ći su uzrok tra­u­mat­skih po­vre­da mo­zga kod že­na svih go­di­na.

No­ga na ga­su

Či­nje­ni­ce po­ka­zu­ju da je ve­ći­nu ne­sre­ća mo­gu­će spre­či­ti, a naj­va­žni­je je osta­ti usred­sre­đen na vo­žnju. Po­da­ci na­vo­de da je 85 od­sto svih auto­mo­bil­skih ne­sre­ća re­zul­tat ne­pa­žlji­ve vo­žnje.

Osim vi­zu­el­nog od­vla­če­nja pa­žnje kad se ne gle­da put, fi­zič­ke kad se ru­ka­ma ne dr­ži vo­lan, tu je i kog­ni­tiv­na ne­pa­žnja, a to su tre­nu­ci u ko­ji­ma nam mi­sli od­lu­ta­ju ne­gde dru­gde. Struč­nja­ci tvr­de da je upra­vo vo­žnja je­dan od naj­kom­plek­sni­jih kog­ni­tiv­nih za­da­ta­ka ko­je iz­vo­di­mo. Baš zbog to­ga raz­go­vor na mo­bil­nom, čak i kad se ko­ri­ste handsfri ure­đa­ji, če­tvo­ro­stru­ko po­ve­ća­va ri­zik od su­da­ra, što su po­tvr­di­la broj­na is­tra­ži­va­nja. Iako je­dan broj že­na ima na­vi­ku da se šmin­ka i te­le­fo­ni­ra upra­vo za vo­la­nom, is­ku­stvo po­ka­zu­je da že­ne pro­fe­si­o­nal­ni vo­za­či (tak­si­ja, tram­va­ja pa čak i avi­o­na) opre­zno i čvr­sto dr­že vo­lan i da im no­ga ni­je la­ka na pa­pu­či­ci za gas, što ipak po­ve­ća­va šan­se za si­gur­nu vo­žnju.

Du­ši­ca Pa­vi­će­vić