Возачи на штиклама

Пр­ве же­не во­за­чи по­ја­ви­ле су се још у 18. ве­ку, у Фран­цу­ској. За вре­ме вла­да­ви­не кра­ља Лу­ја XV по­че­ле су да во­зе ко­чи­је по па­ри­ским ули­ца­ма. Али, од са­мог по­чет­ка кре­ну­ле су са­о­бра­ћај­не не­во­ље ко­је су се, ни кри­вим ни ду­жним, упра­во њи­ма оби­ле о гла­ву. Он­да­шњи му­шки злоб­ни­ци твр­ди­ли су да су упра­во же­не од­го­вор­не за број­не са­о­бра­ћај­не не­зго­де на па­ри­ским ули­ца­ма. А, у ства­ри, му­шкар­ци су, ка­да би за ди­зги­ни­ма ко­чи­је из су­прот­ног прав­ца угле­да­ли же­ну, ма­ње па­жње обра­ћа­ли на пут а ви­ше на њу. Број­не са­о­бра­ћај­не не­зго­де у то вре­ме за­бри­ну­ле су и Лу­ја XV, па је он још та­да до­нео од­лу­ку: же­на­ма ис­под три­де­се­те го­ди­не за­бра­нио је ову ак­тив­ност. На­рав­но да је уз та­кав по­че­так би­ло те­шко из­бо­ри­ти се за ви­ше ува­жа­ва­ња и по­ве­ре­ња у во­за­че на шти­кла­ма.

Ко пра­ви ве­ће пре­кр­ша­је

Све до са­мо пре три­де­се­так го­ди­на то и ни­је би­ло мно­го ва­жно јер је вр­ло ма­ло же­на има­ло по­ло­жен во­зач­ки ис­пит. Да­нас, ка­да се њи­хов број уве­ли­ко по­ве­ћао, ве­о­ма је ви­дљи­ва ети­ке­та „за­ле­пље­на” још та­да: „же­не су ло­ши во­за­чи”. Ипак, је­су ли же­не за­и­ста ло­ши во­за­чи или је са­мо реч о жр­тва­ма кле­ве­та? Да ли је реч о пол­ној дис­кри­ми­на­ци­ји или о раз­ли­ка­ма у про­стор­ној пер­цеп­ци­ји?

Ве­ћи­на љу­ди ка­да ви­ди ауто­мо­бил ко­ји спо­ро во­зи или чи­ни не­ке очи­глед­не са­о­бра­ћај­не пре­кр­ша­је од­мах по­сум­ња да је реч о во­за­чу на шти­кла­ма. Ипак, ста­ти­сти­ке по­твр­ђу­ју да су му­шкар­ци углав­ном крив­ци за ве­ћи­ну са­о­бра­ћај­них не­зго­да а и че­сто су њи­хо­ве жр­тве. Те­сто­сте­рон, оп­сед­ну­тост ве­ли­ким бр­зи­на­ма и „ди­вља­ње” на пу­ту узрок су број­них не­сре­ћа. Ис­тра­жи­ва­ња, ме­ђу­тим, по­твр­ђу­ју да је и за же­не во­жња ауто­мо­би­ла опа­сна по жи­вот.

Ауто­мо­бил­ске не­сре­ће во­де­ћи су узрок смрт­но­сти код же­на мла­ђих од 35 го­ди­на, сто­ји у ре­зул­та­ти­ма ис­тра­жи­ва­ња аме­рич­ких цен­та­ра за кон­тро­лу бо­ле­сти, а, осим то­га, во­де­ћи су узрок тра­у­мат­ских по­вре­да мо­зга код же­на свих го­ди­на.

Но­га на га­су

Чи­ње­ни­це по­ка­зу­ју да је ве­ћи­ну не­сре­ћа мо­гу­ће спре­чи­ти, а нај­ва­жни­је је оста­ти усред­сре­ђен на во­жњу. По­да­ци на­во­де да је 85 од­сто свих ауто­мо­бил­ских не­сре­ћа ре­зул­тат не­па­жљи­ве во­жње.

Осим ви­зу­ел­ног од­вла­че­ња па­жње кад се не гле­да пут, фи­зич­ке кад се ру­ка­ма не др­жи во­лан, ту је и ког­ни­тив­на не­па­жња, а то су тре­ну­ци у ко­ји­ма нам ми­сли од­лу­та­ју не­где дру­где. Струч­ња­ци твр­де да је упра­во во­жња је­дан од нај­ком­плек­сни­јих ког­ни­тив­них за­да­та­ка ко­је из­во­ди­мо. Баш због то­га раз­го­вор на мо­бил­ном, чак и кад се ко­ри­сте хандсфри уре­ђа­ји, че­тво­ро­стру­ко по­ве­ћа­ва ри­зик од су­да­ра, што су по­твр­ди­ла број­на ис­тра­жи­ва­ња. Иако је­дан број же­на има на­ви­ку да се шмин­ка и те­ле­фо­ни­ра упра­во за во­ла­ном, ис­ку­ство по­ка­зу­је да же­не про­фе­си­о­нал­ни во­за­чи (так­си­ја, трам­ва­ја па чак и ави­о­на) опре­зно и чвр­сто др­же во­лан и да им но­га ни­је ла­ка на па­пу­чи­ци за гас, што ипак по­ве­ћа­ва шан­се за си­гур­ну во­жњу.

Ду­ши­ца Па­ви­ће­вић