Pre svega, želeo bih da naglasim jednu stvar. Čini mi se da se poslednjih godina izgubio taj kult reprezentacije i da su u većini sportova pojedini reprezentativci maltene ucenjivali svoje matične saveze, što se u naše vreme nije dešavalo i bila nam je pre svega izuzetna čast i ponos da igramo u dresu sa državnim grbom.

Mi smo davali sve od sebe i tada, iako smo zastupali boje stare Jugoslavije, pa onda one nove Srbije i Crne Gore, kako bismo postigli što bolje rezultate. Zato smatram da i promena imena "države" i dresova ne bi trebalo da predstavlja veliki problem za reprezentaciju i njihove nastupe u bilo kojim selekcijama. Reprezentativci će sigurno davati svoj maksimum da ostvare što bolje rezultate i da donesu što više medalja koje predstavljaju pre svega i njihovo lično zadovoljstvo i satisfakciju za prevelike napore, kao i zadovoljstvo narodu koji prati i voli sport.

Ideja da se igra u crvenim, žutim, ili plavim dresovima ne utiče na kvalitet sporta. Godinama smo pevali himnu "Hej, Sloveni", pa smo joj zviždali. Vremena se menjaju kao i simboli. Mnogo važniji problem je odnos igrača, profesionalaca – kako ih sada zovu, prema nacionalnom timu i kako poštuju taj dres koji nose. Drago je nama što smo dobili samostalnu državu, opet ne našom voljom. Ali, to neće rešiti probleme u sportu. Nema investicija u sport, famozni zakon o sportu se ne donosi... To je druga i veoma duga priča.

Zato smatram da boja dresa ne bi trebalo da bude bitna, već je bitno ko ga nosi i koliko sebe daje na terenu i van njega, da pre svega pokaže da zaslužuje da zastupa našu zemlju. Samo tako Srbija može da nastavi sa osvajanjem novih medalja i ostvarivanjem visokih sportskih rezultata.

Bivši odbojkaški reprezentativac i direktor Radničkog iz Kragujevca