Može li gej da postane heteroseksualac?

TORONTO – Američka Asocijacija psihologa je zaključila da postoji malo dokaza da su bilo kakve rezultate dali napori da se seksualna orijentacija lezbejki i homoseksualaca promeni u heteroseksualnu.

Upravo ovih dana objavljeni su rezultati analiza 87 istraživanja obavljenih između 1960. i 2007.

Oni su pretočeni u detaljan izveštaj na 138 stranica iz kojeg sledi zaključak: napori da se promeni seksualna orijentacija lezbejske i gej populacije može izazvati neželjene posledice.

„Suprotno izveštajima o nekih lekara, psihologa i zagovornika promene orijentacije, o uspešnim 'transformacijama' iz gej i lezbejskog u 'strejt' seksualnost, ne postoji dovoljno dokaza o korisnosti intervencija psihologa i endokrinologa u tim pokušajima”, izjavila u Torontu, u Kanadi, na nedavno održanom međunarodnom skupu psihologa i endokrinologa, profesorka Džudit M. Glasgold koja rukovodi istraživanjem „Promena seksualne orijentacije”.

Kako je preneo Si-En-En, Asocijacija američkih psihologa, čiji su članovi i kolege iz Kanade, okuplja više od 150.000 članova.

„U najboljem slučaju, pojedina istraživanja su utvrdila da neke osobe uspevaju da nauče kako da ignorišu ili da ne reaguju na seksualnu privlačnost istog pola. Ipak, istraživanja nisu ukazala ko u tome uspeva, koliko dugo se takva taktika može primenjivati i da li ostavlja trajne posledice na mentalno zdravlje osobe koja je strejt. Uz to, ovi izveštaji teško da se mogu odnositi na osobe koje seksualno privlače isključivo osobe istog pola”, izjavila je za Si-En-En profesorka Glasgold.

Na skupu u Torontu, Savet predstavnika, rukovodeće telo Asocijacije, usvojilo je rezoluciju kojom se lekarima i psiholozima, koji se bave problemima seksualne orijentacije, preporučuje da pacijentima ukažu da svoju seksualnu orijentaciju ne mogu promeniti kroz terapiju ili na neki drugi način.

Grupa stručnjaka okupljena u Centru za terapeutski odgovor na seksualnu orijentaciju rezoluciju je predložila upravo posle detaljne analize rezultata već pomenutih 87 istraživanja obavljenih između 1960. i 2007. jer je ustanovila „ozbiljne metodološke probleme” u ogromnoj većini studija.

Nekoliko studija koje su pokazale „visok kvalitet dokaza ipak su ukazale da nije utvrđena dugotrajnost navodne promene individualne seksualne orijentacije”, naglašeno je u rezoluciji.

Uz to, u izveštaju se navodi da su pokušaji da se seksualna orijentacija promeni metodom koju pacijent ne prihvata može biti štetan, uključujući gubitak seksualne želje i osećanja, depresiju, anksioznost pa čak i sklonost samoubistvu.

Mnoge osobe koje su bezuspešno pokušale da promene svoju seksualnu orijentaciju „opisuju svoje iskustvo kao značajan uzrok emocionalnog i duševnog bola i stvaranja negativne slike o sebi”, konstatuje se u izveštaju.

Šestočlana ekspertska grupa je osnovana pre dve godine da se pozabavi zabrinutošću zbog „učestalih pokušaja da se promoviše ideja da se seksualna orijentacija može promeniti kroz psihoterapiju ili pristup koji homoseksualnost pogrešno svrstava u mentalne popremećaje”.

Američka asocijacija psihologa još 1975. izbrisala je homnoseksualnost iz „Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih obolenja”.

Istraživači su primetili da neki ljudi pokušavaju da promene seksualnu orijentaciju zato što je u sukobu s njihovim verskim ubeđenjem i preporučuju da im njihovi terapeuti pomognu da „istraže moguće životne uslove koji će im pomoći da se pomire sa realnošću orijentacije, umanje stigmu koju donosi homoseksualnost, poštuju verska ubeđenja pacijenata i razmotre mogućnosti za ostvarivanje dostojanstvenog i vrednostima ispunjenog verskog i duhovnog života”.

„Drugim rečima, preporučujemo da psiholozi i psihijatri budu potpuno pošteni kad je reč o izgledima za promenu seksulne orijentacije i pomognu pacijentima da pronađu način da žive uz zadovoljavanje obaveze religioznosti ali i seksualnosti”, izjavila je profesorka Glasgold.

Međutim, Alan Čembers, predsednik organizacije Exodus International, mreže sa stavljene od 250 sveštenika koji su, po njegovim rečima, „doprli do žena, muškaraca i njihovih porodica koji su pogođeni onim što se naziva 'neželjenom seksualnom privlačnošću', ne slaže se s njom.

On je ponudio sebe kao dokaz da napori za promenu seksualne orijentacije funkcionišu.

„Činjenica je da postoje na desetine hiljada žena i muškaraca koji su nekada bili identifikovani kao gej i odgovorno tvrdim da smo živi dokaz da je promena moguća”, tvrdi on.

On je za Si-En-En izjavio da je njegova transformacija iz gej u „pravog muškarca” počela još pre 18 godina, zajhvaljujući grupnoj terapiji koju su organizovali sveštenici iz organizacije Exodus International, da se oženio pre 12 godina i da je napisao knjigu pod naslovom „Živeći s homoseksualnošću” koja je objavljena ovih dana.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da valja staviti na stranu pojedinačne priče koje ne moraju uvek biti istinite i dokazane jer mnoge gej osobe, iz raznoraznih razloga, vešto kriju svoju seksualnu orijentaciju jer postoje potvrđeni dokazi da je problem biološki i genetski a ne psihološki i mentalni.