Mоже ли геј да постане хетеросексуалац?

ТОРОНТО – Америчка Асоцијација психолога је закључила да постоји мало доказа да су било какве резултате дали напори да се сексуална оријентација лезбејки и хомосексуалаца промени у хетеросексуалну.

Управо ових дана објављени су резултати анализа 87 истраживања обављених између 1960. и 2007.

Они су преточени у детаљан извештај на 138 страница из којег следи закључак: напори да се промени сексуална оријентација лезбејске и геј популације може изазвати нежељене последице.

„Супротно извештајима о неких лекара, психолога и заговорника промене оријентације, о успешним 'трансформацијама' из геј и лезбејског у 'стрејт' сексуалност, не постоји довољно доказа о корисности интервенција психолога и ендокринолога у тим покушајима”, изјавила у Торонту, у Канaди, на недавно одржаном међународном скупу психолога и ендокринолога, професорка Џудит М. Гласголд која руководи истраживањем „Промена сексуалне оријентације”.

Како је пренео Си-Ен-Ен, Асоцијација америчких психолога, чији су чланови и колеге из Канаде, окупља више од 150.000 чланова.

„У најбољем случају, поједина истраживања су утврдила да неке особе успевају да науче како да игноришу или да не реагују на сексуалну привлачност истог пола. Ипак, истраживања нису указала ко у томе успева, колико дуго се таква тактика може примењивати и да ли оставља трајне последице на ментално здравље особе која је стрејт. Уз то, ови извештаји тешко да се могу односити на особе које сексуално привлаче искључиво особе истог пола”, изјавила је за Си-Ен-Ен професорка Гласголд.

На скупу у Торонту, Савет представника, руководеће тело Асоцијације, усвојило је резолуцију којом се лекарима и психолозима, који се баве проблемима сексуалне оријентације, препоручује да пацијентима укажу да своју сексуалну оријентацију не могу променити кроз терапију или на неки други начин.

Група стручњака окупљена у Центру за терапеутски одговор на сексуалну оријентацију резолуцију је предложила управо после детаљне анализе резултата већ поменутих 87 истраживања обављених између 1960. и 2007. јер је установила „озбиљне методолошке проблеме” у огромној већини студија.

Неколико студија које су показале „висок квалитет доказа ипак су указале да није утврђена дуготрајност наводне промене индивидуалне сексуалне оријентације”, наглашено је у резолуцији.

Уз то, у извештају се наводи да су покушаји да се сексуална оријентација промени методом коју пацијент не прихвата може бити штетан, укључујући губитак сексуалне жеље и осећања, депресију, анксиозност па чак и склоност самоубиству.

Многе особе које су безуспешно покушале да промене своју сексуалну оријентацију „описују своје искуство као значајан узрок емоционалног и душевног бола и стварања негативне слике о себи”, констатује се у извештају.

Шесточлана експертска група је основана пре две године да се позабави забринутошћу због „учесталих покушаја да се промовише идеја да се сексуална оријентација може променити кроз психотерапију или приступ који хомосексуалност погрешно сврстава у менталне попремећаје”.

Америчка асоцијација психолога још 1975. избрисала је хомносексуалност из „Дијагностичког и статистичког приручника менталних оболења”.

Истраживачи су приметили да неки људи покушавају да промене сексуалну оријентацију зато што је у сукобу с њиховим верским убеђењем и препоручују да им њихови терапеути помогну да „истраже могуће животне услове који ће им помоћи да се помире са реалношћу оријентације, умање стигму коју доноси хомосексуалност, поштују верска убеђења пацијената и размотре могућности за остваривање достојанственог и вредностима испуњеног верског и духовног живота”.

„Другим речима, препоручујемо да психолози и психијатри буду потпуно поштени кад је реч о изгледима за промену сексулне оријентације и помогну пацијентима да пронађу начин да живе уз задовољавање обавезе религиозности али и сексуалности”, изјавила је професорка Гласголд.

Међутим, Алан Чемберс, председник организације Еxодус Интернатионал, мреже са стављене од 250 свештеника који су, по његовим речима, „допрли до жена, мушкараца и њихових породица који су погођени оним што се назива 'нежељеном сексуалном привлачношћу', не слаже се с њом.

Он је понудио себе као доказ да напори за промену сексуалне оријентације функционишу.

„Чињеница је да постоје на десетине хиљада жена и мушкараца који су некада били идентификовани као геј и одговорно тврдим да смо живи доказ да је промена могућа”, тврди он.

Он је за Си-Ен-Ен изјавио да је његова трансформација из геј у „правог мушкарца” почела још пре 18 година, зајхваљујући групној терапији коју су организовали свештеници из организације Еxодус Интернатионал, да се оженио пре 12 година и да је написао књигу под насловом „Живећи с хомосексуалношћу” која је објављена ових дана.

Ипак, стручњаци упозоравају да ваља ставити на страну појединачне приче које не морају увек бити истините и доказане јер многе геј особе, из разноразних разлога, вешто крију своју сексуалну оријентацију јер постоје потврђени докази да је проблем биолошки и генетски а не психолошки и ментални.