Ne možeš biti bolja od mene

„Mo­ja dve go­di­ne sta­ri­ja se­stra od­u­vek je že­le­la da se tak­mi­či sa mnom. I da­nas po­sle tri­de­se­tak go­di­na ni­je je na­pu­sti­lo to ose­ća­nje. U osnov­noj ško­li upi­sa­la se na ba­let čim sam ja kre­nu­la. U gim­na­zi­ji je ima­la že­lju da se svi­ma do­pad­ne i da stal­no bu­de u cen­tru pa­žnje. Na fa­kul­te­tu je na­pad­no fler­to­va­la sa mo­jim mu­ških pri­ja­te­lji­ma. Ka­da sam se uda­va­la, bez ustru­ča­va­nja, jav­no, pred svim zva­ni­ca­ma, tru­di­la se da po­ka­že ka­ko bi ona bi­la ide­al­na mla­da. Ni­je mi opro­sti­la ni me­sto asi­sten­ta na fa­kul­te­tu, uz stal­na pre­ba­ci­va­nja da je bi­la bo­lji uče­nik. Iako ni­je bi­lo po­tre­be, jer ja ni­sam že­le­la da se nas dve tak­mi­či­mo, ona je stal­no na­me­ta­la ta­kav od­nos”, re­či su Na­ta­li­je R. (31), asi­sten­ta na be­o­grad­skom fa­kul­te­tu, ko­ja sa se­strom ži­vi u od­no­su ne­pre­kid­nog ri­val­stva.

„Bjon­se je isu­vi­še ve­li­ka pre­pre­ka da bih ja mo­gla da je sa­vla­dam ”, po­ža­li­la se na dru­gom kra­ju pla­ne­te mla­đa se­stra po­pu­lar­ne pe­va­či­ce, ko­ja ve­ru­je da je po­pu­lar­nost nje­ne se­stre kri­va za to što ona ne­ma uspe­ha na mu­zič­koj sce­ni.

Na­u­ka o ljud­skoj du­ši lju­bo­mo­ru če­sto ob­ja­šnja­va kao ose­ća­nje ne­si­gur­no­sti i ugro­že­no­sti. Iako su sta­ri He­le­ni sma­tra­li da žen­ska lju­bo­mo­ra pred­sta­vlja ve­ću opa­snost i od naj­go­reg ne­pri­ja­te­lja, is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da da­me je­su če­šće lju­bo­mor­ne ali da su mu­škar­ci sklo­ni­ji du­žem skri­va­nju ta­kve vr­ste „bom­be” u gru­di­ma.

Ka­da go­vo­re o pro­fi­lu lju­bo­mor­ne oso­be, psi­ho­lo­zi uglav­nom is­ti­ču da ovog emo­tiv­nog „vi­ru­sa” ni­ko ni­je po­šte­đen, ali da se u osno­vi ra­di o lju­di­ma ko­ji su ne­si­gur­ni, ne­ma­ju iz­gra­đen iden­ti­tet, u mla­do­sti ih je mo­žda dru­štvo iz­be­ga­va­lo zbog nji­ho­vog iz­gle­da. Tre­ba bi­ti oba­zriv jer ta­kvi lju­di če­sto de­lu­ju „u ile­ga­li” i u sta­nju su da dru­gi­ma za­gor­ča­ju ži­vot. Za­pra­vo, oni tra­že stal­ne po­tvr­de lju­ba­vi, na­klo­no­sti i pri­vr­že­no­sti, a ka­da to ne do­bi­ju, nji­ho­ve stre­li­ce za­vi­sti mo­gu da po­sta­nu sa­svim ozbilj­ne.

Onog tre­nut­ka ka­da po­red va­šeg dra­gog pro­še­ta zgod­na de­voj­ka na pla­ži, a vi ho­će­te da puk­ne­te od na­pa­da be­sa što se nje­gov po­gled ne­što du­že za­dr­žao na atrak­tiv­noj ne­znan­ki, to je si­gu­ran znak da, iako ne že­li­te da pri­zna­te, kip­ti­te od lju­bo­mo­re. Je­dan od na­či­na da se oslo­bo­di­te ose­ća­nja za­vi­sti pre­ma dru­gim že­na­ma, sa­ve­tu­ju struč­nja­ci, je­ste da, pre sve­ga, za­vo­li­te sa­mi se­be i stek­ne­te sa­mo­po­u­zda­nje.

Za­vid­ne na tu­đu pa­met i le­po­tu

Mr Ne­ven­ka Bad­nja­re­vić, psi­ho­log i po­ro­dič­ni te­ra­pe­ut u Sa­ve­to­va­li­štu za brak i po­ro­di­cu, ka­že da lju­bo­mo­ra mo­že da se de­fi­ni­še kao sta­nje za­vi­sti pre­ma dru­goj oso­bi, to jest ono­me što ta oso­ba ima, pre­ma nje­nim ide­ja­ma, mi­sli­ma, po­slov­nom uspe­hu ili fi­zič­kom iz­gle­du.

– Lju­bo­mor­na oso­ba obič­no mi­sli da i ona po­se­du­je sve kva­li­te­te, ali da ne­ka­kvom ne­prav­dom ni­je po­sti­gla že­lje­ni uspeh i cilj. Obič­no lju­di ko­ji su iz ne­kog raz­lo­ga lju­bo­mor­ni sma­tra­ju da nji­ma pri­pa­da to ne­što što po­se­du­je onaj sa ko­jim se po­re­de, ali da su ne­pra­ved­no us­kra­će­ni. Na­rav­no, če­sto je reč sa­mo o nji­ho­voj pro­jek­ci­ji – ob­ja­šnja­va Ne­ven­ka Bad­nja­re­vić.

(/slika2)Žen­ska sa­ve­zni­štva i re­če­ni­ce „Dra­ga mo­ja” i „Slat­ka mo­ja”, ako je su­di­ti pre­ma na­uč­nim is­tra­ži­va­nji­ma, je­su sa­mo ve­šta ka­mu­fla­ža. Ka­ko is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca, is­tra­ži­va­nje je, za­pra­vo, po­ka­za­lo da ne po­sto­ji vi­so­ko raz­vi­je­na žen­ska so­li­dar­nost, i da su pri­pad­ni­ce žen­skog po­la če­sto me­đu­sob­no za­vid­ne i lju­bo­mor­ne.

– Pro­blem na­sta­je ka­da se jed­na že­na iz­dvo­ji u dru­štvu, ka­da na­pra­vi ve­li­ki pro­fe­si­o­nal­ni is­ko­rak. Ona u oči­ma po­sma­tra­ča auto­mat­ski po­sta­je dru­ga­či­ja, mo­žda da­le­ka, ne­do­sti­žna, što se ne pri­hva­ta na pra­vi na­čin. Lju­bo­mo­ra se ta­da mo­že ja­vi­ti kao znak od­ba­ci­va­nja ili ne­pri­hva­ta­nja te raz­li­či­to­sti. Zna­čaj­no je is­ta­ći da je ste­pen kom­pe­ti­ci­je ve­ći kod že­na ne­go kod mu­ška­ra­ca. To­me po­go­du­je i dru­štve­na kli­ma, u ko­joj se s re­zer­vom gle­da na uspeh ko­ji po­stig­ne že­na. Njen uspeh te­že pod­no­se dru­ge že­ne, ko­je su sklo­ne sum­nja­nju u nje­ga. Zbog to­ga se uspe­šnoj že­ni ne­ret­ko pri­pi­su­je da se slu­ži­la do­brim i atrak­tiv­nim fi­zič­kim iz­gle­dom, da joj je po­mo­gao muž ili lju­bav­nik, i ne­pre­sta­no se na­ga­đa ko „sto­ji” iza nje – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ka­da je reč o part­ner­skim od­no­si­ma, i tu se is­po­lja­va lju­bo­mo­ra.

– Va­žno je na­pra­vi­ti raz­li­ku iz­me­đu ta­ko­zva­ne nor­mal­ne i pa­to­lo­ške lju­bo­mo­re. Za raz­li­ku od „bla­ge” lju­bo­mo­re ko­ju ne­ki prav­da­ju ti­me da je od­raz lju­ba­vi i ko­ja je pro­la­znog ka­rak­te­ra, a naj­bit­ni­je je da „ne ko­či” dru­ge emo­ci­je, pa­to­lo­ška je kao ura­gan i u svom kraj­njem ob­li­ku mo­že da do­ve­de i do fi­zič­kog na­si­lja, ma­da i psi­hič­ko iz­nu­ri­va­nje ni­je ni­šta sla­bi­je – ob­ja­šnja­va mr Bad­nja­re­vić.

Ka­da je maj­ka lju­bo­mor­na na kćer­ku

Ni­su ret­ki slu­ča­je­vi, ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca, da je maj­ka lju­bo­mor­na na kćer­ku, se­stra na se­stru, dru­ga­ri­ca na dru­ga­ri­cu. U ko­li­koj me­ri ima žen­ske lju­bo­mo­re is­pod kuć­nog kro­va?

(/slika3)– Ima. Ona mo­že da bu­de zdra­va i čak pod­sti­caj­na, a mo­že da bu­de i pro­jek­to­va­na. Ka­da se maj­ka tak­mi­či s kćer­kom, mo­že ja­ko da je „za­ko­či” u nje­nom da­ljem emo­tiv­nom raz­vo­ju i od­ra­sta­nju. Stva­ra se ose­ćaj kri­vi­ce, ne­si­gur­no­sti, jer ta­kva maj­ka ša­lje po­ru­ku – ti ne mo­žeš bi­ti bo­lja od me­ne”. Ona svoj ži­vot že­li da pred­sta­vi va­žni­jim od ži­vo­ta na­sled­ni­ce – ka­že Bad­nja­re­vić.

Ka­da lju­bo­mor­na še­fo­vi­ca ne pre­sta­je da ki­nji svo­ju sa­rad­ni­cu, ka­da joj i po­red oči­gled­nih kva­li­te­ta i kva­li­fi­ka­ci­ja ko­je po­se­du­je go­di­na­ma ne do­zvo­lja­va da na­pre­du­je u ka­ri­je­ri, ta­da lju­bo­mo­ra mo­že da pre­ra­ste, ka­že psi­ho­log, u po­slov­no ši­ka­ni­ra­nje ili mo­der­nim reč­ni­kom re­če­no mo­bing sa ozbilj­nim po­sle­di­ca­ma po zdra­vlje oso­be ko­ja je pred­met za­vi­sti.

– Ovo je, ta­ko­đe, je­dan od po­seb­no opa­snih i pod­mu­klih vi­do­va lju­bo­mo­re, ka­da tre­ba po­tra­ži­ti i za­kon­ske me­re za­šti­te. Ako to pre­la­zi gra­ni­cu, zlo­sta­vlja­na že­na mo­ra pro­na­ći svoj oslo­nac i pra­vo da pro­go­vo­ri o to­me šta joj se de­ša­va, a za­tim i za­kon­sku za­šti­tu, ili za­šti­tu ne­ke ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, ta­ko što će do­ku­men­to­va­ti svoj do­ta­da­šnji rad. Ako je, re­ci­mo, su­di­ja, to se mo­že do­ka­zi­va­ti bro­jem ob­ra­đe­nih pred­me­ta, ako je no­vi­nar­ka – bro­jem i kva­li­te­tom svo­jih tek­sto­va. O to­me se ne sme ću­ta­ti – za­klju­ču­je mr Ne­ven­ka Bad­nja­re­vić.

Alek­san­dra Mar­ko­vić