Kraj recesije za Francuze i Nemce

Francuska i Nemačka su, na iznenađenje analitičara, zabeležile privredni rast u drugom kvartalu godine, ali iz ekonomskog minusa nisu sa sobom povukle ostatak evrozone koja ostaje u recesiji.

Dve najjače ekonomije Evropske unije porasle su za 0,3 odsto u periodu od aprila do juna, pokazuju izveštaji iz Pariza i Berlina. Kako prenosi agencija Rojters, stručna javnost nije očekivala lepe vesti ni iz jedne zemlje EU. „Podaci su iznenađujući. Posle četiri negativna kvartala Francuska konačno izlazi iz minusa”, izjavila je francuska ministarka ekonomije Kristin Lagard.

Ekonomije ovih zemalja poslednji put su rasle početkom prošle godine. Novom napretku francuskog bruto društvenog proizvoda doprinele su, javlja Bi-Bi-Si, mere vlade koja je stimulisala kupovinu novih automobila i smanjila poreze. Francuzi u ovom periodu nisu štedeli, pa su povećanom potrošnjom pospešili nacionalnu ekonomiju. Kao i Francuzi, i Nemci su u drugom kvartalu povećali izvoz što je doprinelo većem BDP-u. Nemački izvoz je u junu porastao za čak sedam odsto. „Brojevi bi trebalo da nas ohrabre. Međutim, nema osnova za euforiju, jer smo još daleko od toga da vidimo ekonomiju na nivou gde je bila makar prošle godine”, objasnio je nemački ministar ekonomije Karl Teodor Gutenberg.

Na to upozoravaju i analitičari jer evrozona nema iste rezultate. Njen BDP se u istom periodu smanjio za 0,1 odsto, mada je i to napredak u odnosu na prva tri meseca 2009. kada je pad bio 2,5 odsto.

Smanjen uvoz i teška trošenja država dovela su do povećanja BDP-a Nemačke i Francuske, ocenjuju stručnjaci, opominjući da se pod teretom vladinih stimulansa budžetski deficiti ovih zemalja povećavaju. Njihova procena je da broj nezaposlenih raste, dok se ulaganja i vrednost akcija na berzama smanjuju. U mnogim zemljama Evrope banke i dalje zavise od državne pomoći i nerado pozajmljuju novac. Nemački bankari tvrde da se o kraju krize ne može govoriti sve dok banke ne budu učvrstile kapital.

„Toliko smo se smanjili tokom poslednja četiri kvartala da je povratak na rast gotovo mehanički”, kaže Mark Tuati iz pariske finansijske kompanije „Global ekviti”.

Tuati zaključuje da su novosti iz Pariza i Berlina pre svega važne zbog toga što građani više neće strahovati od reprize kraha iz 1929.

J. S.