Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

07.04.2017 u 11:12

Nagrada „Biljana Jovanović” Žarku Radakoviću

Žarko Radaković dobitnik je književne nagrade „Biljana Jovanović” koju dodeljuje Srpsko književno društvo. Radaković je priznanje dobio za knjigu „Kafana”. Odluku o dodeli nagrade jednoglasno je doneo žiri u sastavu Ljiljana Šop (predsednik), Srđan Srdić i Marjan Čakarević. Žarko Radaković je našoj kulturnoj javnosti poznatiji kao prevodilac Petera Handkea, nego kao autentičan i provokativan prozni pisac samosvojne poetike koju je u romanu „Kafana” doveo do mogućnog savršenstva. Šetnja kroz priču o avangardi u našoj umetnosti druge polovine XX veka odvija se, prividno i stvarno, u kafani, „svetom mestu” evropske kulture i kultnom mestu ovdašnjeg života. U toj šetnji Radaković dosledno podriva konvencije i kanone književnosti, i kada je reč o tematici, stilu, odnosu između umetnosti

Kultura

03.04.2017 u 22:00

Kada Rugova i Milo postanu junaci romana

Gledamo ih svaki dan na televiziji, o njima pišu novine, direktno nam utiču na kvalitet života, pa da li još neko želi da čita roman u kojem su politički lideri još i književni junaci? Baš to je slučaj sa novim romanom osnivača lista Koha ditore i nekadašnjeg političara Vetona Suroija „Definicija ljubavi Marije Đoni”, ljubavnoj i istorijskoj priči, s elementima trilera i detektivskog romana, u kojem pod književnom maskom srećemo aktere političkih zbivanja na Kosovu tokom druge polovine 20. veka. Lik profesora u ovom romanu, u izdanju Samizdata, neodoljivo podseća na Ibrahima Rugovu, lidera kosovskih Albanaca tokom srpsko-albanskih pregovora 1998. u Rambujeu. Pored njega, tu su i druge važnije ličnosti koje su obeležile vreme uoči bombardovanja Srbije i ulaska međunarodnih snaga, pod

Kultura

28.03.2017 u 15:45

Prvenac drugi put među čitaocima

Internet je preplavljen savetima kako napisati prvi roman. Često i sami pisci pišu „savete mladom piscu”; jer prvenac najavljuje njih i njihov glas na književnoj sceni. I uvek se lome koplja oko toga da li će druga knjiga da ponovi uspeh prve. Naši pisci u poslednje vreme objavljuju novo izdanje svog prvog romana, onog iz mladosti, nastalog pre 20 ili 30 godina. Zašto se odlučuju na taj korak, za naš list govori Ljubivoje Ršumović, čiji se prvenac „Imate li Ršuma”, posle 34 godine pojavljuje u izdanju „Lagune”.

Kultura

23.03.2017 u 15:30

Novo čitanje srpske poezije i proze

Savremena srpska poezija, ističe prof. dr Tiodor Rosić (1950), tesno je povezana s vremenom nastanka. Nju stvaraju naši savremenici. Mi kao savremenici je čitamo, doživljavamo i razumemo. Uprkos tome, ona se ne može svesti samo na jedan vremenski okvir. Teško je precizno odrediti kada se pojavljuje neka književna pojava i koliko traje, šta se dešava na odgovarajućem jezičkom prostoru u datom vremenskom i društvenom kontekstu. Izdavačka kuća „Prima” iz Gornjeg Milanovca upravo je objavila tri dragocene knjige: „Izbor iz savremene srpske poezije”, „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” i „Antologiju savremene srpske pripovetke”. Sve tri knjige priredio je Tiodor Rosić. Reč je o novom antologijskom izboru, u koji su uključeni stvaraoci starije i srednje generacije, ali i pisci

Kultura

21.03.2017 u 22:00

Veliki pogon književnih nagrada

Srbija je dobila novu književnu nagradu – Srpski venac, kojom će se odlikovati roman koji će na „visokokvalitetan način bavi ključnim pitanjem položaja i sudbine srpskog naroda”. Reč je o nagradi koja je nedavno ustanovljena saradnjom Akademije „Ivo Andrić” i preduzeća „Transportšped”, u slavu Dobrice Ćosića, s željom da se osnaže „životvorni tokovi srpske književnosti”.

Kultura

08.03.2017 u 16:30

Vuk St. Karadžić je bio revolucionar

U knjizi „Književnost kao institucija”, koju je objavila izdavačka kuća TANESI, iz Beograda, Predrag Protić (1934), naš poznati književni kritičar, uvrstio je osamnaest svojih radova o srpskoj književnosti, koji se bave književnom i kulturnom istorijom, od ranog 19. veka do Drugog svetskog rata. Pored uvodnog eseja „Književnost kao institucija”, po kome je naslovio knjigu, i završnog o „Srpskom književnom glasniku”, Protić piše o ličnostima iz našeg kulturnog života, koje su, na različite načine, obeležile svoju epohu. U jednom trenutku, gubitkom nacionalne države, kada porodične zadruge i crkva preuzimaju institucije države, i književnost postaje svojevrsna institucija države? Srpska književnost je bila, i među Srbima pod turskom vlašću, i među Srbima u Austriji, kada samostalnih srpskih

Riznica

06.03.2017 u 14:48

Onaj

Onaj koji se ima roditi već postoji u svijetu: onaj koji je nadanje: Čin je već u pokretu. No mi ćemo ga vezati Da nam odgovara za krivicu svoje ljepote, I opet, i njega će stezati zemlja trudna i stara. I mi ćemo ga ubiti, samo vrlo polagano, sa istančanim mukama, da prestane nas ljubiti, da ukine naša uzdanja, da vidi da je sve zaludu: i što smo ga čekali, i što se rodio, i što je htio, i što je bio, on, onaj, taj. Mi ćemo ga izjaloviti, On će biti osujećen. Mi imamo radium. Što će nam volja i um? Što će nam mladost? Što će nam radost? Jer mi smo srećni od pizme i inata. Mi preživljujemo kataklizme, ali iz bare ne možemo. I blato je do

Kultura

05.03.2017 u 19:00

Odnos svedoka i pisca istorije

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je knjigu našeg uglednog istoričara dr Dušana T. Batakovića, direktora Balkanološkog instituta SANU, pod neobičnim naslovom: „Dešifrovanje prošlosti” (Svedoci, pisci, pojave). U knjizi su istoriografski ogledi o našim i stranim, velikim i malim istoričarima koji su se, na razne načine, bavili balkanskim prostorom. Za Batakovića, na tragu istraživanja Radovana Samardžića, posebno je bilo zanimljivo da se ispita odnos svedoka i pisca istorije, gde se najčešće prepliću i dopunjavaju lična saznanja i istoriografski metod u nastojanju da se podrobnije i preciznije rekonstruišu i protumače krupni, često prekretni istorijski događaji. U uvodnom, programskom tekstu o balkanskom imaginarijumu ispituje se uticaj pojedinih istorijskih škola iz Evrope na balkanske pisce

Beograd

28.02.2017 u 08:04

Mefisto i Zlatokosa

Roman „Mefisto i Zlatokosa” Srđana Krstića u izdanju „Lagune” predstavljen je u „Delfi kafeu” u Studentskom kulturnom centru. Ova ljubavna priča prisutna je na našem književnom nebu gotovo četvrt veka, vremenom se menjala i doživljavala brojna izdanja da bi na kraju dobila svoj konačni oblik. To je kratka, duhovita i strasna priča o ljubavi Palog Anđela i Leponoge Blondine, s mnoštvom likova iz raja i pakla. Mefisto stiže u Grad ne bi li se odmorio od seni kojima sudi. Dok se poigrava jednom dušom, on u koraku i lepoti Zlatokose žene nasluti svoja nebesa. Rešen da je osvoji, ali samo ako mu se ona svojom slobodnom voljom preda, i odlučan da bi njena duša ostala čista, upušta se u rat sa anđelima. Preokreti se nižu jedan za drugim, sve do neočekivanog kraja. – Ovo je moj prvi roman

Kultura

26.02.2017 u 15:00

Knjiga protiv balkanizacije

U poslednjih četvrt veka na Balkanu se istorije pišu kad neka grupa bude spolja navedena na ideju da je trenutak da se utemeljuje u neoliberalni svetski poredak. Pošto je to i navođačima uvek pomalo odurno, onda su oni taj proces – povod za novoistorizam – prezrivo krstili balcanisation, smerno izbegavajući da u njega ugrade svoju ulogu i svoje interese. Istorija Republike Srpske, koju potpisuju dva uvažena profesora, dva ugledna javna srpska intelektualaca iz dve generacije, uopšte ne sledi taj povod. Ona je pisana s porivom da se posredovana balkanizacija osvetli i iz nje oduvaju banalne misterije. Istorija Republike Srpske je kao „znak pored puta“ koji podseća da „kolateralne žrtve“ nisu promenile pogled na antired koji je Ujka Sem rasprostro po Balkanu bez ikakvog uvažavanja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost