Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

07.04.2017 у 11:12

Награда „Биљана Јовановић” Жарку Радаковићу

Жарко Радаковић добитник је књижевне награде „Биљана Јовановић” коју додељује Српско књижевно друштво. Радаковић је признање добио за књигу „Кафана”. Одлуку о додели награде једногласно је донео жири у саставу Љиљана Шоп (председник), Срђан Срдић и Марјан Чакаревић. Жарко Радаковић је нашој културној јавности познатији као преводилац Петера Хандкеа, него као аутентичан и провокативан прозни писац самосвојне поетике коју је у роману „Кафана” довео до могућног савршенства. Шетња кроз причу о авангарди у нашој уметности друге половине XX века одвија се, привидно и стварно, у кафани, „светом месту” европске културе и култном месту овдашњег живота. У тој шетњи Радаковић доследно подрива конвенције и каноне књижевности, и када је реч о тематици, стилу, односу између уметности и

Култура

03.04.2017 у 22:00

Када Ругова и Мило постану јунаци романа

Гледамо их сваки дан на телевизији, о њима пишу новине, директно нам утичу на квалитет живота, па да ли још неко жели да чита роман у којем су политички лидери још и књижевни јунаци? Баш то је случај са новим романом оснивача листа Коха диторе и некадашњег политичара Ветона Суроија „Дефиниција љубави Марије Ђони”, љубавној и историјској причи, с елементима трилера и детективског романа, у којем под књижевном маском срећемо актере политичких збивања на Косову током друге половине 20. века. Лик професора у овом роману, у издању Самиздата, неодољиво подсећа на Ибрахима Ругову, лидера косовских Албанаца током српско-албанских преговора 1998. у Рамбујеу. Поред њега, ту су и друге важније личности које су обележиле време уочи бомбардовања Србије и уласка међународних снага, под вођством

Култура

28.03.2017 у 15:45

Првенац други пут међу читаоцима

Интернет је преплављен саветима како написати први роман. Често и сами писци пишу „савете младом писцу”; јер првенац најављује њих и њихов глас на књижевној сцени. И увек се ломе копља око тога да ли ће друга књига да понови успех прве. Наши писци у последње време објављују ново издање свог првог романа, оног из младости, насталог пре 20 или 30 година. Зашто се одлучују на тај корак, за наш лист говори Љубивоје Ршумовић, чији се првенац „Имате ли Ршума”, после 34 године појављује у издању „Лагуне”.

Култура

23.03.2017 у 15:30

Ново читање српске поезије и прозе

Савремена српска поезија, истиче проф. др Тиодор Росић (1950), тесно је повезана с временом настанка. Њу стварају наши савременици. Ми као савременици је читамо, доживљавамо и разумемо. Упркос томе, она се не може свести само на један временски оквир. Тешко је прецизно одредити када се појављује нека књижевна појава и колико траје, шта се дешава на одговарајућем језичком простору у датом временском и друштвеном контексту. Издавачка кућа „Прима” из Горњег Милановца управо је објавила три драгоцене књиге: „Избор из савремене српске поезије”, „Избор из антологија српске љубавне лирике” и „Антологију савремене српске приповетке”. Све три књиге приредио је Тиодор Росић. Реч је о новом антологијском избору, у који су укључени ствараоци старије и средње генерације, али и писци најмлађе

Култура

21.03.2017 у 22:00

Велики погон књижевних награда

Србија је добила нову књижевну награду – Српски венац, којом ће се одликовати роман који ће на „висококвалитетан начин бави кључним питањем положаја и судбине српског народа”. Реч је о награди која је недавно установљена сарадњом Академије „Иво Андрић” и предузећа „Транспортшпед”, у славу Добрице Ћосића, с жељом да се оснаже „животворни токови српске књижевности”.

Култура

08.03.2017 у 16:30

Вук Ст. Караџић је био револуционар

У књизи „Књижевност као институција”, коју је објавила издавачка кућа ТАНЕСИ, из Београда, Предраг Протић (1934), наш познати књижевни критичар, уврстио је осамнаест својих радова о српској књижевности, који се баве књижевном и културном историјом, од раног 19. века до Другог светског рата. Поред уводног есеја „Књижевност као институција”, по коме је насловио књигу, и завршног о „Српском књижевном гласнику”, Протић пише о личностима из нашег културног живота, које су, на различите начине, обележиле своју епоху. У једном тренутку, губитком националне државе, када породичне задруге и црква преузимају институције државе, и књижевност постаје својеврсна институција државе? Српска књижевност je била, и међу Србима под турском влашћу, и међу Србима у Аустрији, када самосталних српских

Ризница

06.03.2017 у 14:48

Oнај

Онај који се има родити већ постоји у свијету: онај који је надање: Чин је већ у покрету. Но ми ћемо га везати Да нам одговара за кривицу своје љепоте, И опет, и њега ће стезати земља трудна и стара. И ми ћемо га убити, само врло полагано, са истанчаним мукама, да престане нас љубити, да укине наша уздања, да види да је све залуду: и што смо га чекали, и што се родио, и што је хтио, и што је био, он, онај, тај. Ми ћемо га изјаловити, Он ће бити осујећен. Ми имамо радиум. Што ће нам воља и ум? Што ће нам младост? Што ће нам радост? Јер ми смо срећни од пизме и ината. Ми преживљујемо катаклизме, али из баре не можемо. И блато је до врата. И

Култура

05.03.2017 у 19:00

Однос сведока и писца историје

„Чигоја штампа” из Београда објавила је књигу нашег угледног историчара др Душана Т. Батаковића, директора Балканолошког института САНУ, под необичним насловом: „Дешифровање прошлости” (Сведоци, писци, појаве). У књизи су историографски огледи о нашим и страним, великим и малим историчарима који су се, на разне начине, бавили балканским простором. За Батаковића, на трагу истраживања Радована Самарџића, посебно је било занимљиво да се испита однос сведока и писца историје, где се најчешће преплићу и допуњавају лична сазнања и историографски метод у настојању да се подробније и прецизније реконструишу и протумаче крупни, често прекретни историјски догађаји. У уводном, програмском тексту о балканском имагинаријуму испитује се утицај појединих историјских школа из Европе на балканске писце

Београд

28.02.2017 у 08:04

Мефисто и Златокоса

Роман „Мефисто и Златокоса” Срђана Крстића у издању „Лагуне” представљен је у „Делфи кафеу” у Студентском културном центру. Ова љубавна прича присутна је на нашем књижевном небу готово четврт века, временом се мењала и доживљавала бројна издања да би на крају добила свој коначни облик. То је кратка, духовита и страсна прича о љубави Палог Анђела и Лепоноге Блондине, с мноштвом ликова из раја и пакла. Мефисто стиже у Град не би ли се одморио од сени којима суди. Док се поиграва једном душом, он у кораку и лепоти Златокосе жене наслути своја небеса. Решен да је освоји, али само ако му се она својом слободном вољом преда, и одлучан да би њена душа остала чиста, упушта се у рат са анђелима. Преокрети се нижу један за другим, све до неочекиваног краја. – Ово је мој први роман писан у

Култура

26.02.2017 у 15:00

Књига против балканизације

У последњих четврт века на Балкану се историје пишу кад нека група буде споља наведена на идеју да је тренутак да се утемељује у неолиберални светски поредак. Пошто је то и навођачима увек помало одурно, онда су они тај процес – повод за новоисторизам – презриво крстили balcanisation, смерно избегавајући да у њега уграде своју улогу и своје интересе. Историја Републике Српске, коју потписују два уважена професора, два угледна јавна српска интелектуалаца из две генерације, уопште не следи тај повод. Она је писана с поривом да се посредована балканизација осветли и из ње одувају баналне мистерије. Историја Републике Српске је као „знак поред пута“ који подсећа да „колатералне жртве“ нису промениле поглед на антиред који је Ујка Сем распростро по Балкану без икаквог уважавања балканских

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 00:10

Зеленски и Фицо о ЕУ интеграцијама и енергетској сарадњи

19.06.2026 у 00:05

Европска унија продужила санкције Русији на годину дана

18.06.2026 у 23:52

Бен Гвир упоредио Иран са „нацистима”

18.06.2026 у 23:38

Макрон: Не верујем да је рат САД и Ирана у потпуности завршен

18.06.2026 у 23:17

Швајцарска победила БиХ резултатом 4:1

18.06.2026 у 23:12

Од сутра пријава кандидата за упис на факулете Универзитета у Београду