Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

06.08.2016 u 09:30

I dalje ludi za Hemingvejem

Specijalno za Politiku Čikago – Ouk Park, mesto u predgrađu Čikaga američke države Ilinoj, bio je od 17. do 22. jula domaćin 17. internacionalne konferencije o životu i delu Ernesta Hemingveja, koja je okupila blizu 200 učesnika među kojima i najpoznatije piščeve kritičare. Odgovarajući na široku temu skupa „Kao kod kuće u Hemingvejevom svetu”, učesnici su i ovoga puta uspeli da ukažu na valjanost doslednog istraživanja proze jednog od najvećih američkih i svetskih književnika. Iz obilja književnoteorijskih ispitivanja Hemingvejevih dela štampanih za njegovog života, ali i onih posthumno objavljenih, izdvajamo samo neke ideje bez kojih Hemingvejevu kritiku danas ne bismo mogli zamisliti. Hemingvejev stil bio je i ovoga puta u fokusu mnogih – zbog svoje prividne jednostavnosti,

Kultura

04.08.2016 u 21:15

Sveti Nikola u Torontu kao filmska priča

Da li je zaista krem srpske inteligencije i kulture napustio zemlju i nastanio se u Kanadi, pitanje je koje pisac Nebojša Milosavljević postavlja u romanu „Sveti Nikola u Torontu” (Plato). Sada će se odgovori na to pitanje naći i u igranom filmu, komediji, po ovoj knjizi, koji je uveliko u pripremi, po scenariju Nebojše Milosavljevića, u režiji Slobodana Šijana i produkciji „Beomedije” i Nataše Milojević. Pošto je i sam dugo živeo u Torontu, i tamo se družio s našim iseljenicima, na osnovu ovog iskustva, Milosavljević je napisao roman koji se na duhovit način razračunava sa uvreženim mišljenjima o besprekornosti srpske dijaspore i pokazuje gomilu skorojevića, bivših „najboljih đaka”, koji u otadžbini nisu imali nikakve šanse. Glavni junak romana „Sveti Nikola u Torontu” Stevan,

Kultura

02.08.2016 u 15:06

Sledeći roman Dragana Velikića o Beogradu, Tašmajdanu, Matavulju...

Aranđelovac – Kada sam završio roman „Islednik“ i kada sam ga pročitao, znao sam da će imati mnogo čitalaca, rekao je poslednji dobitnik Ninove nagrade za književnost Dragan Velikić, koji je na poziv Smotre „Mermer i zvuci“ imao prijatan susret sa ovdašnjom publikom.– Hteo sam da napišem takvu knjigu koja će biti zanimljiva i razumljiva nekome koji nije baš zahtevni čitalac. Ispao je zaista takav roman koji je stekao široku čitalačku publiku i cifra od 50 hiljada prodatih knjiga govori da je čitaju i oni koji nisu moja čitalačka publika, a koja će, nadam se, biti – objasnio je Velikić. Ispostavilo se da je tako. Prema njegovom svedočenju, nigde se nije desilo, a bilo je pedesetak književnih večeri širom Srbije, da neko iz publike nije primetio da je u knjizi pronašao sebe ili da je u

Beograd

27.07.2016 u 18:50

Beograd kandidat za svetsku prestonicu knjige 2018. godine

Beograd se kandidovao za svetsku prestonicu knjige za 2018. godinu, a da li će poneti tu prestižnu titulu, znaće se do kraja avgusta, do kada Komitet Uneska treba da donese konačnu odluku. Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da bi to bila sjajna prilika za promociju naše kulture, književnosti i tradicije, a takođe i šansa za privlačenje većeg broja turista da dođu i upoznaju se sa našim gradom i zemljom. Aplikaciju su zajedno uradili i podneli grad, Narodna biblioteka, Univerzitetska biblioteka i Biblioteka grada Beograda. – Očekujem da ćemo do kraja avgusta, kada će se znati koji grad je dobio titulu, imati lepu vest za sugrađane i da će to biti Beograd – rekao je Mali Tanjugu. Svetska prestonica knjige je titula koju Unesko od 2001. godine dodeljuje gradovima kao priznanje

Magazin

25.07.2016 u 11:57

Vini Pu ima više fanova od Harija Potera

Vini Pu, nestašni meda, junak britanskog pisca Alana Aleksandera Milna, najomiljeniji je lik iz dečjih knjiga u Velikoj Britaniji, pokazalo je najnovije istraživanje. Za njim sledi glavni lik sage o čarobnjaku Hariju Poteru iz istoimenog ostvarenje Dž. K. Rouling. U anketi je učestvovalo 1.200 ispitanika koji su na treće mesto glasovima doveli mangupa i avanturistu Džordža iz „Čuvene petorke”, Enida Blitona. Četvrta pozicija pripala je hrabrom Bilbou Baginsu iz „Hobita” čiji je stvaralac J. R. R. Tolkin, izvestio je „Gardijan”. Hari Poter je bio favorit za 48 odsto učesnika u istraživanju, a reč je o osobama od 16 do 24 godine i za samo tri odsto starijih od 55 godina, dok je Vini Pu u većini bio omiljen svim generacijama, što ga je izdiglo iznad konkurencije, preneo je

Kultura

26.07.2016 u 10:20

Reka jezika teče uz brda

Plužine – U Pivi, Staroj Hercegovini, u Plužinama, održan je naučni skup posvećen stvaralaštvu Petra Sarića (1937), pesnika, romansijera, dramskog pisca, autora kultnih romana: „Sutra stiže Gospodar”, „Petruša i Miluša”, „Sara”, „Mitrova Amerika”... Nedavno, „Vukotić media”, objavila je Sarićevu knjigu „I vremenu se zaturio trag”, u kojoj autor, pišući pisma domaćim i stranim moćnicima, pokušava da odbrani Srbiju i sačuva svoj zavičaj. Pisali ste: Džordžu Bušu, Bernaru Kušneru, Azemu Vlasiju, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštiunici, Amfilohiju Radoviću... Da li je bilo ikakvog odjeka? Bilo je. Naročito onda kad je većina tih pisama objavljivana, uglavnom u „Politici”. Najveće interesovanje, ravno iznenađenju i senzaciji, izazvalo je pismo Azemu Vlasiju, tadašnjem predsedniku

Kultura

19.07.2016 u 21:04

Svetu se mora reći istina o Srbima

Knut Fluvik Toresen je norveški istoričar i major sa dugim službovanjem u inostranstvu. Dve godine bio je norveškoj mirovnoj misiji u Republici Srpskoj i Sarajevu, a potom dve godine i na Kosovu. Na Kosovu je lično bio uključen u akciju malog norveškog bataljona od 250 vojnika koji je 17. marta 2004. zaustavio 10.000 Albanaca, namerenih da unište srpsko selo Čaglavicu, kraj Prištine. Tačno je, ističe Toresen, da su druge vojske u nekim mestima dobile naređenje da ne reaguju u slučaju sukoba, ali podvlači do to nije bio slučaj sa Norvežanima. – U ratovima postoje žrtve na svim stranama. Srbi su takođe žrtve, to sam spoznao kada sam prvi put došao u Sarajevo krajem rata, a pogotovo kada sam služio kao oficir u Modriči – kaže za naš list Knut Fluvik Toresen. – Tamo sam čuo za logor u

Kultura

15.07.2016 u 19:30

„Tronoški rodoslov” uručen Srbi Ignjatoviću

Manastir Tronoša – U trpezariji manastira Tronoša nagradu „Tronoški rodoslov” ovogodišnjem dobitniku Srbi Ignjatoviću, književniku iz Beograda, uručio je Dragoslav Lazić, direktor Etno sela kulture „Tronoški vajati”. Žiri, kojim je predsedavao književnik Milisav Savić, odlučio je da nagrada „Tronoški rodoslov”, koju dodeljuje Podrinski kulturni klub, Eparhija šabačka i Etno selo kulture „Tronoški vajati”, ove godine pripadne Srbi Ignjatoviću, za knjigu pesama „Cinober”, koju su 2015. godine objavile Fondacija „Solidarnost Srbije” i Kuća Đure Jakšića iz Beograda. „Tronoški rodoslov” se dodeljuje za pesnička dela visokih umetničkih vrednosti koja podržavaju bitnu liniju srpske pesničke tradicije i neguju lep jezik. Špiro Radulović, predsednik Podrinskog kulturnog kluba, podsetio je na

Kultura

16.07.2016 u 08:05

Draga Mašin prevodila krivične romane

Zahvaljujući entuzijazmu Dragana Lakićevića, glave Srpske književe zadruge, roman „Policajka Mačje oko” Gzavija de Montepena koji je sa francuskog prevela Draga Mašin pojavio se pred čitaocima u izdanju ove kuće. Dragan Lakićević je naime, seo i prekucao tekst romana, jer je iz novina starih više od 130 godina gde je bio objavljen, teško bilo presnimiti tekst. Podaci o ovom prevodu pojavljuju se na malom broju uglavnom skrajnutih mesta: U monografiji „Kraljica Draga Obrenović” (2009) Ana Stolić taj podatak stavlja u fusnotu, dok Kosta Dimitrijević, u knjizi „Vekovi Beograda” (2011), donosi svedočenje profesora Milorada Pavlovića o Dragi Mašin i Bogdanu Popoviću – „njen učitelj francuskog jezika” – „koji joj je omogućio da u listu ’Ustavnost ’, više meseci u

Kultura

12.07.2016 u 17:45

Duhovne pesme Nenada Grujičića

Upravo se pojavila knjiga duhovne poezije Nenada Grujičića „Nadisati se duše”, u izdanju Srpskog kulturnog centra iz Modriče i porodice Popović iz Dugog Polja. Knjiga je štampana povodom nagrade „Gajkov pjesnički šešir”, koju je ovaj izdavač, za najbolje pesničko ostvarenje na srpskom jeziku, dodelio Nenadu Grujičiću za zbirku poezije „Svetlica” („Prosveta”, Beograd, 2015). Knjiga „Nadisati se duše” sadrži šezdeset četiri pesme raspoređene u osam ciklusa: „Molitveni trolist”, „Ruka Božja, netelesna”, „I dušom i telom”, „Kušnje”, „Dojave”, „Davorije”, „Žeravice” i „Sunčeve pege”. Pored novih pesama, u zbirci se nalaze i ranije Grujičićeve pesme na ove teme. Među novim nalazi se i „Molitva nedostojnoga”, ispevana na stopama nepoznatog monaha iz 14. veka i po duhovnim zazivima Isidore

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost