Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

11.08.2021 u 20:00

Rvemo se sa jezicima kao Jakov sa anđelom

Da odmah odgovorim na dilemu: književno prevođenje je profesija, ozbiljna i zahtevna. Često je i vokacija. Potrebno je znanje, ali i nadarenost. Ako ste slikar iz hobija, onda ne izlažete u Galeriji SANU – osim u slučaju zalutalih genija. Odlično poznavanje nekog stranog jezika postignuto učenjem ili boravkom na njegovom govornom području nužan je, ali nedovoljan uslov da se bude dobar prevodilac. Za prevodioce je važno da čitaju, da neguju svoj jezik koliko i da šire granice poznavanja stranih jezika i kultura. Ako prevodite knjigu o Frojdu, što je bio moj slučaj prošle godine (Lidija Flem, „Svakodnevni život Frojda i njegovih pacijenata”, Karpos), onda se podrazumeva da ponovo, ako ne prvi put, čitate samog Frojda u prevodima Borislava Lorenca, Albina Vilhara, Huga Klajna itd. Iako

Kultura

11.08.2021 u 14:24

Nasiljem protiv književnosti

Srpsko književno društvo (SKD) u svom jučerašnjem saopštenju je pozvalo sve nadležne ustanove da obezbede neometano odvijanje književnog života, a sve njegove učesnike da se suzdrže od nasilja i podstrekivanja na nasilje. Nasilje i zabrane nikada nikome ništa dobro nisu doneli. Čak ni onima koji u njima učestvuju, na njih podstiču ili iza njih stoje, ističe se. SKD u svom saopštenju podseća da je Aranđelovcu, 7. avgusta ove godine, nasilno onemogućeno predstavljanje knjige „Kontraendorfin” Svetislava Basare i da je to učinila jedna veoma agresivna grupacija. „Nasilnicima se nije dopao način na koji se u romanu pominju Desanka Maksimović i Ivo Andrić, ponašajući se pritom kao basarijanski likovi koji pokazuju zabrinjavajuće neshvatanje razlike između fikcije i zbilje, što je jedna od

Kultura

10.08.2021 u 13:47

Ko i zašto prekida kulturne programe

Aranđelovac – Promocija knjige 67. laureata Ninove nagrade „Kontraendorfin” Svetislava Basare, koja je trebalo da bude predstavljena u petak 6. avgusta u 20 časova, u okviru Smotre umetnosti „Mermer i zvuci”, nije održana, jer su je sprečili predstavnici aranđelovačkog Opštinskog odbora Srpske stranke Zavetnici. Na Maloj sceni popularne „Školjke” u Parku Bukovičke banje, petnaestak predstavnika ove stranke, na čelu sa predsednikom Zoranom Zečevićem, pred sam početak književne večeri tražilo je da se pročita odlomak iz knjige koji je prema njihovom mišljenju sporan. Pošto organizatori nisu želeli da postupe po zahtevu, gost se povukao, a izgrednici nisu želeli da odstupe. Tako je, prvi put u istoriji čuvene Smotre umetnosti, prekinut kulturni događaj. Ovaj književni susret trebalo je da

Kultura

10.08.2021 u 20:00

Čija je krivica loš prevod

Da se položaj književnih prevodilaca u Srbiji ne razlikuje mnogo od položaja većine onih koji u ovoj zemlji žive od svog rada, ne samo u finansijskom smislu, potvrđuje nam i Olja Petronić, prevodilac sa francuskog jezika, dobitnica nagrada „Branko Jelić” (2015) i „Miloš N. Đurić” (2017), koja odmah odlučno naglašava: – Mislim da je pitanje loših prevoda jedno od najvažnijih pitanja u našoj profesiji. I da se odmah razumemo, loše i neupotrebljive prevode ne dobijamo samo od nestručnih osoba, kako vi kažete, nego i od etabliranih prevodilaca koji su veoma prisutni na javnoj sceni. Da bi se uopšte počela priča o lošim prevodima, kaže naša sagovornica, moramo razjasniti šta je uopšte prevođenje, koji je zadatak prevodioca i koliko slobode on ima prilikom prevođenja teksta. – Naš

Kultura

10.08.2021 u 12:00

Preminula književnica Mirjana Stefanović

Srpska književnica Mirjana Stefanović preminula je u 82. godini, saopšteno je iz Srpskog književnog društva. Stefanović je živela u Nišu, Kosančiću i Novom Sadu, a od 1951. i u Beogradu. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju (Indija) i bila je magistar engleske književnosti. Godine 1966. i 1967. radila je kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, a od 1967. do 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do 1991. bila je urednica u izdavačkoj kući „Nolit”. Osnovala je i 16 godina vodila biblioteku Raspust, u kojoj je objavila preko 50 knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Učestvovala je u uređivanju savremene poezije i bila urednica biblioteke Zanimljiva nauka. Bila je glavna urednica edicije „Prva knjiga

Kultura

09.08.2021 u 12:34

Adamu Puslojiću uručena nagrada u Rumuniji

Pesnik i prevodilac Adam Puslojić, čovek koji je decenijama „kosmička spona” između Srbije i Rumunije, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade „Mihaj Eminesku” za poeziju i prevod poezije. Puslojiću je nagradu dodelio Muzej Mihaja Emineskua (za njega kažu da je rumunski Njegoš), iz pesnikovog rodnog mesta Ipoteštija, sa akcentom na prevod knjige „Domovina života”. Nagrada je dodeljena u Nacionalnom muzeju rumunske literature u Bukureštu, a pored krema rumunskih pesnika i književnika, ovoj svečanosti je prisustvovao i srpski ambasador u Rumuniji – Dejan Tomašević. Priznanje je uručila profesor Ala Sainenko, direktor Emineskuovog muzeja u Ipoteštiju i donator nagrade. Ovo neverovatno književno veče trajalo je duže od dva sata. Od mnogobrojnih govornika, među kojima je bilo i

Kultura

08.08.2021 u 21:18

Pisac je čovek, kao i svi drugi

Znalo se da Ivo Andrić nije blagonaklon prema ekranizovanju svoje proze, da je bio protivan bilo kakvom dopisivanju. Međutim, iz prve ruke, u novoj knjizi Mihajla Pantića „Priče o piscima”, u izdanju „Arhipelaga”, saznajemo da se Andriću svideo film Vladimira Pogačića „Anikina vremena”, i da je on otvoreno ovog filmskog autora i pohvalio upravo zbog toga što nije doslovno ispratio njegovu pripovetku. Mihajlo Pantić nam u ovom delu dočarava svoj razgovor sa Pogačićem, kao što će, zatim, čitaoca, pažljivo i s merom, uvući u detalje susreta i sopstvene odnose sa nekima od najvažnijih autora srpske književnosti. Među njima su Branko Ćopić, Danilo Nikolić, Aleksandar Tišma, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Svetlana Velmar Janković, David Albahari, Dušan Kovačević, i mnogi drugi. Pored

Kultura

03.08.2021 u 14:09

Kada je piščeva muza u boci

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u društvu, jer

Kultura

28.07.2021 u 22:00

Piščeva muza na dnu boce

Kakva je veza između kreativnosti i samodestrukcije, po onoj Balzakovoj maksimi da je porok cena koju genije plaća zlu, tema je koju istražuje po mnogo čemu jedinstveno izdanje časopisa „Gradac” nazvano „Književnost i alkohol”. Na primeru najvećih autora svetske književnosti, kao i na osnovu odlomaka iz njihovih dela, iz kojih kao da teku reke alkohola, pokazano je da umetnik u opijanju i samozaboravu doseže nivoe podsvesnog do kojih se ne dolazi u racionalnom i svesnom stanju. Međutim, ta kratkotrajna lakoća koja pruža nadahnuće i vizije drugačijih univerzuma preobražava se ubrzo u tegove delirijuma tremensa, periode bez stvaralaštva, mirise bolničkih soba. Kako je to u autobiografskom spisu „Kralj alkohola” objasnio Džek London, akloholizam je duševnog porekla, a razvija se u

Kultura

28.07.2021 u 19:54

Bez kompleksa, napred

O položaju književnih prevodilaca kod nas govori se više nego o samom književnom prevođenju i samim književnim prevodiocima. To možda ukazuje na crtu koja je tako izražena u našem mentalitetu: da kukamo, da se žalimo, da svakidašnju jadikovku pretpostavljamo čak i želji za opstankom, da nam za sve budu krivi drugi. Položaj književnih prevodilaca je takav kakav jeste i kakav može biti. Sa stanovišta samih prevodilaca, samo je jedno važno: da oni sami, što individualno, što udružujući napore, taj položaj – ukoliko ga smatraju lošim ili nedostojnim njihove umetnosti, njihovog poziva – poprave u meri u kojoj je to izvodljivo. To bi i bila suma sumarum priče o položaju književnih prevodilaca u Srbiji danas: učinimo, pre svega, ono što sami možemo kako bi nam se pozicija poboljšala. Delajmo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost