Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

11.08.2021 у 20:00

Рвемо се са језицима као Јаков са анђелом

Да одмах одговорим на дилему: књижевно превођење је професија, озбиљна и захтевна. Често је и вокација. Потребно је знање, али и надареност. Ако сте сликар из хобија, онда не излажете у Галерији САНУ – осим у случају залуталих генија. Одлично познавање неког страног језика постигнуто учењем или боравком на његовом говорном подручју нужан је, али недовољан услов да се буде добар преводилац. За преводиоце је важно да читају, да негују свој језик колико и да шире границе познавања страних језика и култура. Ако преводите књигу о Фројду, што је био мој случај прошле године (Лидија Флем, „Свакодневни живот Фројда и његових пацијената”, Карпос), онда се подразумева да поново, ако не први пут, читате самог Фројда у преводима Борислава Лоренца, Албина Вилхара, Хуга Клајна итд. Иако пише неку

Култура

11.08.2021 у 14:24

Насиљем против књижевности

Српско књижевно друштво (СКД) у свом јучерашњем саопштењу је позвало све надлежне установе да обезбеде неометано одвијање књижевног живота, а све његове учеснике да се суздрже од насиља и подстрекивања на насиље. Насиље и забране никада никоме ништа добро нису донели. Чак ни онима који у њима учествују, на њих подстичу или иза њих стоје, истиче се. СКД у свом саопштењу подсећа да је Аранђеловцу, 7. августа ове године, насилно онемогућено представљање књиге „Контраендорфин” Светислава Басаре и да је то учинила једна веома агресивна групација. „Насилницима се није допао начин на који се у роману помињу Десанка Максимовић и Иво Андрић, понашајући се притом као басаријански ликови који показују забрињавајуће несхватање разлике између фикције и збиље, што је једна од најважнијих

Култура

10.08.2021 у 13:47

Ко и зашто прекида културне програме

Аранђеловац – Промоција књиге 67. лауреата Нинове награде „Контраендорфин” Светислава Басаре, која је требало да буде представљена у петак 6. августа у 20 часова, у оквиру Смотре уметности „Мермер и звуци”, није одржана, јер су је спречили представници аранђеловачког Општинског одбора Српске странке Заветници. На Малој сцени популарне „Шкољке” у Парку Буковичке бање, петнаестак представника ове странке, на челу са председником Зораном Зечевићем, пред сам почетак књижевне вечери тражило је да се прочита одломак из књиге који је према њиховом мишљењу споран. Пошто организатори нису желели да поступе по захтеву, гост се повукао, а изгредници нису желели да одступе. Тако је, први пут у историји чувене Смотре уметности, прекинут културни догађај. Овај књижевни сусрет требало је да отвори

Култура

10.08.2021 у 20:00

Чија је кривица лош превод

Да се положај књижевних преводилаца у Србији не разликује много од положаја већине оних који у овој земљи живе од свог рада, не само у финансијском смислу, потврђује нам и Оља Петронић, преводилац са француског језика, добитница награда „Бранко Јелић” (2015) и „Милош Н. Ђурић” (2017), која одмах одлучно наглашава: – Мислим да је питање лоших превода једно од најважнијих питања у нашој професији. И да се одмах разумемо, лоше и неупотребљиве преводе не добијамо само од нестручних особа, како ви кажете, него и од етаблираних преводилаца који су веома присутни на јавној сцени. Да би се уопште почела прича о лошим преводима, каже наша саговорница, морамо разјаснити шта је уопште превођење, који је задатак преводиоца и колико слободе он има приликом превођења текста. – Наш посао је

Култура

10.08.2021 у 12:00

Преминула књижевница Мирјана Стефановић

Српска књижевница Мирјана Стефановић преминула је у 82. години, саопштено је из Српског књижевног друштва. Стефановић је живела у Нишу, Косанчићу и Новом Саду, а од 1951. и у Београду. Школовала се у Новом Саду, Београду и Делхију (Индија) и била је магистар енглеске књижевности. Године 1966. и 1967. радила је као новинар сарадник на Трећем програму Радио-Београда, а од 1967. до 1973. била новинар редактор у Дечијој редакцији Радија. Од 1974. до 1991. била је уредница у издавачкој кући „Нолит”. Основала је и 16 година водила библиотеку Распуст, у којој је објавила преко 50 књига за младе изабраних из светске и домаће књижевности. Учествовала је у уређивању савремене поезије и била уредница библиотеке Занимљива наука. Била је главна уредница едиције „Прва књига Матице

Култура

09.08.2021 у 12:34

Адаму Пуслојићу уручена награда у Румунији

Песник и преводилац Адам Пуслојић, човек који је деценијама „космичка спона” између Србије и Румуније, добитник је овогодишње престижне награде „Михај Еминеску” за поезију и превод поезије. Пуслојићу је награду доделио Музеј Михаја Еминескуа (за њега кажу да је румунски Његош), из песниковог родног места Ипотештија, са акцентом на превод књиге „Домовина живота”. Награда је додељена у Националном музеју румунске литературе у Букурешту, а поред крема румунских песника и књижевника, овој свечаности је присуствовао и српски амбасадор у Румунији – Дејан Томашевић. Признање је уручила професор Ала Саиненко, директор Еминескуовог музеја у Ипотештију и донатор награде. Ово невероватно књижевно вече трајало је дуже од два сата. Од многобројних говорника, међу којима је било и академика али и

Култура

08.08.2021 у 21:18

Писац је човек, као и сви други

Знало се да Иво Андрић није благонаклон према екранизовању своје прозе, да је био противан било каквом дописивању. Међутим, из прве руке, у новој књизи Михајла Пантића „Приче о писцима”, у издању „Архипелага”, сазнајемо да се Андрићу свидео филм Владимира Погачића „Аникина времена”, и да је он отворено овог филмског аутора и похвалио управо због тога што није дословно испратио његову приповетку. Михајло Пантић нам у овом делу дочарава свој разговор са Погачићем, као што ће, затим, читаоца, пажљиво и с мером, увући у детаље сусрета и сопствене односе са некима од најважнијих аутора српске књижевности. Међу њима су Бранко Ћопић, Данило Николић, Александар Тишма, Борислав Пекић, Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Давид Албахари, Душан Ковачевић, и многи други. Поред познанстава са

Култура

03.08.2021 у 14:09

Када је пишчева муза у боци

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у друштву, јер

Култура

28.07.2021 у 22:00

Пишчева муза на дну боце

Каква је веза између креативности и самодеструкције, по оној Балзаковој максими да је порок цена коју геније плаћа злу, тема је коју истражује по много чему јединствено издање часописа „Градац” названо „Књижевност и алкохол”. На примеру највећих аутора светске књижевности, као и на основу одломака из њихових дела, из којих као да теку реке алкохола, показано је да уметник у опијању и самозабораву досеже нивое подсвесног до којих се не долази у рационалном и свесном стању. Међутим, та краткотрајна лакоћа која пружа надахнуће и визије другачијих универзума преображава се убрзо у тегове делиријума тременса, периоде без стваралаштва, мирисе болничких соба. Како је то у аутобиографском спису „Краљ алкохола” објаснио Џек Лондон, аклохолизам је душевног порекла, а развија се у

Култура

28.07.2021 у 19:54

Без комплекса, напред

О положају књижевних преводилаца код нас говори се више него о самом књижевном превођењу и самим књижевним преводиоцима. То можда указује на црту која је тако изражена у нашем менталитету: да кукамо, да се жалимо, да свакидашњу јадиковку претпостављамо чак и жељи за опстанком, да нам за све буду криви други. Положај књижевних преводилаца је такав какав јесте и какав може бити. Са становишта самих преводилаца, само је једно важно: да они сами, што индивидуално, што удружујући напоре, тај положај – уколико га сматрају лошим или недостојним њихове уметности, њиховог позива – поправе у мери у којој је то изводљиво. То би и била сума сумарум приче о положају књижевних преводилаца у Србији данас: учинимо, пре свега, оно што сами можемо како би нам се позиција побољшала. Делајмо

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 20:41

Кнежевић: Нисмо напустили власт да бисмо правили договоре са ДПС-ом

15.06.2026 у 20:38

Мађарски парламент ограничио мандат премијера на највише осам година

15.06.2026 у 20:30

Ердоган се нада да ће споразум САД и Ирана довести до трајног мира у региону

15.06.2026 у 20:29

Лукашенко: Војна акција против Ирана не би остварила политичке циљеве

15.06.2026 у 20:28

Јункер: Британија не би лако могла да се врати у ЕУ

15.06.2026 у 20:26

Ђурић: Државна политика се води резултатима, а не твитовима