Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

31.05.2021 u 20:15

U široj javnosti dosad neviđen spoj književnosti i svedočenja iz srpske stradalničke istorije napravljen je u nedavno izdatoj zbirci pesama ,,Stradanje”, Jelene Kovačević, istoričara, arhiviste i pesnika. Genocid nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945) Kovačevićeva je prikazala u 41 pesmi, a njih tridesetak je dokumentovala izvodima iz istorijske literature i arhivske građe. Pesnikinja, rođena 1988. godine u Bajinoj Bašti, zaposlena je u Arhivu Jugoslavije u glavnom gradu. Diplomske i master studije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zbirku je, u tvrdom povezu, objavilo Udruženja građana „Jadovno 1941”. Oni su prepoznali želju Kovačevićeve da ostavi trag o pokoljima i zločinima izvršenim nad Srbima u Petrinji, Jajcu, logorima Jasenovac i

Kultura

25.05.2021 u 20:00

Svi moji junaci su sumnjiva lica

U novom romanu Lasla Blaškovića „Prateći vokali”, u izdanju „Arhipelaga”, kroz smešne sudbine „malih ljudi” i spominjanje nekih koji su delovali važno, pokreće se vreme, od komunizma iz šezdesetih godina prošlog veka, do danas. Priča nas vodi u Novi Sad i na Petrovaradin, pa u neko obližnje selo, da bi došla do Beograda i Narodne biblioteke. Laslo Blašković je šest godina bio upravnik Narodne biblioteke Srbije. Ovaj njegov zaigrani roman govori i o knjigama, stvarnim i izmišljenim, duhovito o seksualnom asketizmu ratnih zarobljenika, o prepisci putem „mesindžera”. Sve uz osmeh. Zbog čega vam je važan humor u sagledavanju naše novije istorije, kao i savremenosti, budući da roman „Prateći vokali” može da bude shvaćen i kao humoristički? Mojom golicljivom pričom, tu i tamo, promine

Kultura

20.05.2021 u 22:00

Nostalgične Murakamijeve priče

Nova knjiga pripovedaka Harukija Murakamija „Prvo lice jednine” objavljena je u prevodu s japanskog Divne Glumac, u „Geopoetici”. Po rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Murakami opet piše u prvom licu jednine, a u tematski potpuno različitim pričama mogu se prepoznati modeli njegovih prethodnih romana i priča, uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje i neizbežne detalje kao što su bejzbol, „Bitlsi”, džez, Šuman. „Želeo bih da vam pričam o jednoj ženi. Mada o njoj ne znam takoreći ništa. Ne mogu da se setim njenog imena ni lika. A siguran sam da ni ona ne pamti ni moje ime, ni kako sam izgledao. Upoznao sam je na drugoj godini studija”, početak je prve priče. Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u

Kultura

19.05.2021 u 10:35

Tiago Stanković dobitnik EU nagrade za književnost

Srpski autor Dejan Tiago Stanković jedan je od dobitnika ovogodišnje Nagrade EU za književnost za roman „Zamalek”, saopštili su organizatori nagrade. Nagrada Evropske unije za književnost (EUPL) odaje priznanje piscima beletristike iz Evropske unije i šire. Uključujući 41 članicu programa Kreativna Evropa, nagrada slavi 41 izvanredan novi književni talenat tokom ciklusa od tri godine. Ističući kreativnost i neizmerno i raznoliko bogatstvo savremene evropske književnosti na polju beletristike, EUPL ima za cilj da promoviše cirkulaciju literature u Evropi i podstakne veće interesovanje za nenacionalna književna dela. Izdanje 2021. nagrađuje trinaest laureata iz zemalja učesnica u ovom ciklusu. Laureate za 2021. godinu za svaku zemlju izabrao je nacionalni žiri stručnjaka u oblastima

Kultura

18.05.2021 u 20:00

Radovan Beli Marković i duboki slojevi naše kulture

Knjiga univerzitetskog profesora, književnika i književnog kritičara Radivoja Mikića „Roman protiv romana”, u izdanju kuće „Albatros plus”, na mnogo načina približava nam slojeviti i složeni svet proznog dela Radovana Belog Markovića. Ovim delom profesor Mikić dokazuje da su romani Belog Markovića proizvod jednog „programskog nastojanja” da književni tekst uobliči nasuprot uobičajenim predstavama o ovoj književnoj vrsti, da ustroji roman koji ne teži tome da bude roman. Zbog čega se romani Radovana Belog Markovića mogu posmatrati kao svojevrsni književni eksperiment? Roman je književna vrsta koja nema i teško da će ikada imati svoj kanon i zato je Rene Marija Alberes i rekao da se evolucija romana kao književne vrste može opisati kao „bogaćenje romana svim onim što nije roman”. U

Kultura

17.05.2021 u 15:48

Saši Radojčiću dodeljena nagrada „Desanka Maksimović”

Pesnik Saša Radojčić dobitnik je nagrade „Desanka Maksimović” za 2021. godinu istoimene Zadužbine, koja mu je danas svečano dodeljena u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije (NBS) u Beogradu. Stručni žiri koji je radio u sastavu - Tanja Kragujević, Vladimir Kopicl, Slobodan Zubanović, Sonja Veselinović i Svetlana Šeatović, predsednik, doneo je jednoglasnu odluku na onlajn sednici 15. aprila da ova prestižna nagrada za ukupan doprinos srpskoj poeziji, dodeli ovom laureatu, inače pesniku, kritičaru, redovnom profesoru i prevodiocu, prenosi Tanjug. Nagrada „Desanka Maksimović” trebalo je biti dodeljena tradicionalno u Brankovini, gde je sahranjena čuvena pesnikinja, ali zbog situacije sa korona virusom odlučeno je da se preseli na scenu Atrijuma NBS. Povodom toga v. d. direktor NBS književnik

Kultura

14.05.2021 u 20:00

Pospremanje sopstvenog uma je veština

Svi žele da se vrate životu kakav je bio pre pandemije, međutim pitanje je da li žele da budu isti oni ljudi kao što su nekada bili ili da nauče nešto od ove pošasti i da ne ponavljaju iste greške. Ukoliko postoji odlučnost u tome da se ne ide istim starim putevima koji su dovde i doveli, postoje praktična rešenja onih koji se bave ljudskim boljitkom i srećom. To mogu da budu knjige za samopomoć, ali i one koje parodiraju upravo ovakvu literaturu, ali imaju sličan učinak: vraćanje osmeha na lice i vere u budućnost, optimističniji pogled na svet, relativizovanje problema nepremostivih naizgled. Sara Najt je bestseler autorka i antiguru, koja na osnovu sopstvenog iskustva govori o tome šta ne treba raditi da bi se postigla harmonija u životu, a to čini uz sjajan humor i sleng. Njenu

Magazin

14.05.2021 u 14:11

Spasao milione knjiga i – uspomena

Porodici Lazić knjige su svetinja. Naprosto su im u genima. Još početkom 18. veka sveštenik Mihailo Lazić ih je sakupljao, a 1882. Aleksandar Lazić otvara biblioteku „za korišćenje javnosti”. Njegov sin Luka otišao je korak dalje u ljubavi i poštovanju prema pisanoj reči: ušio je knjige u gunj i tako ih preneo preko gudura Albanije. Za vreme Drugog svetskog rata po cenu gladi odbijao je da proda nacionalno blago, a kad su ratni bubnjevi utihnuli, knjige i druga vredna dokumenta zakopao je u vinogradu kako ih nova vlast ne bi otela. Na tim temeljima, njihov potomak Viktor Lazić 2009. otvara biblioteku, a tri godine docnije osniva „Adligat”, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju. Viktor sa priznanjem ,,Dobročinitelj” „Adligat” više od muzeja Naš sagovornik je advokat,

Kultura

13.05.2021 u 14:39

Knjiga o Diani Budisavljević

U vreme aktuelizovanja teme istorijske uloge Austrijanke Diane Budisavljević, rođene Obekser (1891–1978), supruge uglednog zagrebačkog lekara Julija Budisavljevića, koja je od sigurne smrti iz ustaških logora tokom Drugog svetskog rata izbavila najmanje 7.000 srpske dece, objavljeno je mnogo knjiga i snimljen je film o njoj. Nataša Mataušić (Foto: Lucie Steirzova) Knjiga „Diana Budisavljević” istoričarke Nataše Mataušić, u izdanju „Lagune”, predstavlja rezultat dvadesetogodišnjeg iscrpnog istraživanja. Sadrži fotografije Diane, njene porodice, saradnika, ali i nedavno pronađene fotografije dece iz logora i fotografije preživelih danas. U knjizi su i odlomci iz Dianinog dnevnika, kao i priče onih koje je Diana spasila. Autorkin istraživački rad je inspirisao snimanje

Kultura

12.05.2021 u 15:17

Deset vekova srpske književnosti

Antologijska edicija „Deset vekova srpske književnosti” pokrenuta je u Izdavačkom centru Matice srpske 2010. godine s namerom da prikaže, po savremenim merilima, milenijumski razvoj srpske književnosti, od usmene i žitijske do savremenih literarnih žanrova. Pokretač i glavni urednik akademik Miro Vuksanović ističe da značaj ovog poduhvata nije samo književni već i kulturološki, leksički i obrazovni, jer pokazuje kako su i na kojim oblicima srpskog jezika nastajale knjige od dvanaestog veka do danas i kako se prirodno, kroz istoriju, sagledava civilizacijski uspon kulture jednog naroda. Antologija izlazi u godišnjim kolima i dosad su štampane 123 knjige, svaka u hiljadu primeraka. Upravo je pred čitaocima dvanaesto kolo u deset knjiga. Najobimniji posao obavila je Zorica Nestorović,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost