Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

31.05.2021 у 20:15

Страдање Срба осведочено у стиховима

У широј јавности досад невиђен спој књижевности и сведочења из српске страдалничке историје направљен је у недавно издатој збирци песама ,,Страдање”, Јелене Ковачевић, историчара, архивисте и песника. Геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској (1941-1945) Ковачевићева је приказала у 41 песми, а њих тридесетак је документовала изводима из историјске литературе и архивске грађе. Песникиња, рођена 1988. године у Бајиној Башти, запослена је у Архиву Југославије у главном граду. Дипломске и мастер студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Збирку је, у тврдом повезу, објавило Удружења грађана „Јадовно 1941”. Они су препознали жељу Ковачевићеве да остави траг о покољима и злочинима извршеним над Србима у Петрињи, Јајцу, логорима Јасеновац и Слано,

Култура

25.05.2021 у 20:00

Сви моји јунаци су сумњива лица

У новом роману Ласла Блашковића „Пратећи вокали”, у издању „Архипелага”, кроз смешне судбине „малих људи” и спомињање неких који су деловали важно, покреће се време, од комунизма из шездесетих година прошлог века, до данас. Прича нас води у Нови Сад и на Петроварадин, па у неко оближње село, да би дошла до Београда и Народне библиотеке. Ласло Блашковић је шест година био управник Народне библиотеке Србије. Овај његов заиграни роман говори и о књигама, стварним и измишљеним, духовито о сексуалном аскетизму ратних заробљеника, о преписци путем „месинџера”. Све уз осмех. Због чега вам је важан хумор у сагледавању наше новије историје, као и савремености, будући да роман „Пратећи вокали” може да буде схваћен и као хумористички? Мојом голицљивом причом, ту и тамо, промине понеко

Култура

20.05.2021 у 22:00

Носталгичне Муракамијеве приче

Нова књига приповедака Харукија Муракамија „Прво лице једнине” објављена је у преводу с јапанског Дивне Глумац, у „Геопоетици”. По речима извршне уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Мураками опет пише у првом лицу једнине, а у тематски потпуно различитим причама могу се препознати модели његових претходних романа и прича, уз носталгична и сетна присећања на младалачке љубави и доживљаје и неизбежне детаље као што су бејзбол, „Битлси”, џез, Шуман. „Желео бих да вам причам о једној жени. Мада о њој не знам такорећи ништа. Не могу да се сетим њеног имена ни лика. А сигуран сам да ни она не памти ни моје име, ни како сам изгледао. Упознао сам је на другој години студија”, почетак је прве приче. За разлику од две есејистичке књиге у којима је писао о себи у исповедном тону,

Култура

19.05.2021 у 10:35

Тиаго Станковић добитник ЕУ награде за књижевност

Српски аутор Дејан Тиаго Станковић један је од добитника овогодишње Награде ЕУ за књижевност за роман „Замалек”, саопштили су организатори награде. Награда Европске уније за књижевност (ЕУПЛ) одаје признање писцима белетристике из Европске уније и шире. Укључујући 41 чланицу програма Креативна Европа, награда слави 41 изванредан нови књижевни таленат током циклуса од три године. Истичући креативност и неизмерно и разнолико богатство савремене европске књижевности на пољу белетристике, ЕУПЛ има за циљ да промовише циркулацију литературе у Европи и подстакне веће интересовање за ненационална књижевна дела. Издање 2021. награђује тринаест лауреата из земаља учесница у овом циклусу. Лауреате за 2021. годину за сваку земљу изабрао је национални жири стручњака у областима

Култура

18.05.2021 у 20:00

Радован Бели Марковић и дубоки слојеви наше културе

Књига универзитетског професора, књижевника и књижевног критичара Радивоја Микића „Роман против романа”, у издању куће „Албатрос плус”, на много начина приближава нам слојевити и сложени свет прозног дела Радована Белог Марковића. Овим делом професор Микић доказује да су романи Белог Марковића производ једног „програмског настојања” да књижевни текст уобличи насупрот уобичајеним представама о овој књижевној врсти, да устроји роман који не тежи томе да буде роман. Због чега се романи Радована Белог Марковића могу посматрати као својеврсни књижевни експеримент? Роман је књижевна врста која нема и тешко да ће икада имати свој канон и зато је Рене Мариja Алберес и рекао да се еволуција романа као књижевне врсте може описати као „богаћење романа свим оним што није роман”. У српској

Култура

17.05.2021 у 15:48

Саши Радојчићу додељена награда „Десанка Максимовић”

Песник Саша Радојчић добитник је награде „Десанка Максимовић” за 2021. годину истоимене Задужбине, која му је данас свечано додељена у Атријуму Народне библиотеке Србије (НБС) у Београду. Стручни жири који је радио у саставу - Тања Крагујевић, Владимир Копицл, Слободан Зубановић, Соња Веселиновић и Светлана Шеатовић, председник, донео је једногласну одлуку на онлајн седници 15. априла да ова престижна награда за укупан допринос српској поезији, додели овом лауреату, иначе песнику, критичару, редовном професору и преводиоцу, преноси Танјуг. Награда „Десанка Максимовић” требало је бити додељена традиционално у Бранковини, где је сахрањена чувена песникиња, али због ситуације са корона вирусом одлучено је да се пресели на сцену Атријума НБС. Поводом тога в. д. директор НБС књижевник

Култура

14.05.2021 у 20:00

Поспремање сопственог ума је вештина

Сви желе да се врате животу какав је био пре пандемије, међутим питање је да ли желе да буду исти они људи као што су некада били или да науче нешто од ове пошасти и да не понављају исте грешке. Уколико постоји одлучност у томе да се не иде истим старим путевима који су довде и довели, постоје практична решења оних који се баве људским бољитком и срећом. То могу да буду књиге за самопомоћ, али и оне које пародирају управо овакву литературу, али имају сличан учинак: враћање осмеха на лице и вере у будућност, оптимистичнији поглед на свет, релативизовање проблема непремостивих наизглед. Сара Најт је бестселер ауторка и антигуру, која на основу сопственог искуства говори о томе шта не треба радити да би се постигла хармонија у животу, а то чини уз сјајан хумор и сленг. Њену књигу „И за то

Магазин

14.05.2021 у 14:11

Спасао милионе књига и – успомена

Породици Лазић књиге су светиња. Напросто су им у генима. Још почетком 18. века свештеник Михаило Лазић их је сакупљао, а 1882. Александар Лазић отвара библиотеку „за коришћење јавности”. Његов син Лука отишао је корак даље у љубави и поштовању према писаној речи: ушио је књиге у гуњ и тако их пренео преко гудура Албаније. За време Другог светског рата по цену глади одбијао је да прода национално благо, а кад су ратни бубњеви утихнули, књиге и друга вредна документа закопао је у винограду како их нова власт не би отела. На тим темељима, њихов потомак Виктор Лазић 2009. отвара библиотеку, а три године доцније оснива „Адлигат”, Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу. Виктор са признањем ,,Доброчинитељ” „Адлигат” више од музеја Наш саговорник је адвокат,

Култура

13.05.2021 у 14:39

Књига о Диани Будисављевић

У време актуелизовања теме историјске улоге Аустријанке Диане Будисављевић, рођене Обексер (1891–1978), супруге угледног загребачког лекара Јулија Будисављевића, која је од сигурне смрти из усташких логора током Другог светског рата избавила најмање 7.000 српске деце, објављено је много књига и снимљен је филм о њој. Наташа Матаушић (Фото: Lucie Steirzova) Књига „Диана Будисављевић” историчарке Наташе Матаушић, у издању „Лагуне”, представља резултат двадесетогодишњег исцрпног истраживања. Садржи фотографије Диане, њене породице, сарадника, али и недавно пронађене фотографије деце из логора и фотографије преживелих данас. У књизи су и одломци из Дианиног дневника, као и приче оних које је Диана спасила. Ауторкин истраживачки рад је инспирисао снимање филма „Дневник

Култура

12.05.2021 у 15:17

Десет векова српске књижевности

Антологијска едиција „Десет векова српске књижевности” покренута је у Издавачком центру Матице српске 2010. године с намером да прикаже, по савременим мерилима, миленијумски развој српске књижевности, од усмене и житијске до савремених литерарних жанрова. Покретач и главни уредник академик Миро Вуксановић истиче да значај овог подухвата није само књижевни већ и културолошки, лексички и образовни, јер показује како су и на којим облицима српског језика настајале књиге од дванаестог века до данас и како се природно, кроз историју, сагледава цивилизацијски успон културе једног народа. Антологија излази у годишњим колима и досад су штампане 123 књиге, свака у хиљаду примерака. Управо је пред читаоцима дванаесто коло у десет књига. Најобимнији посао обавила је Зорица Несторовић, која је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 22:09

Погинуо радник у фирми у Гаџином Хану

15.06.2026 у 22:06

Захарова жестоко одговорила немачком генералу

15.06.2026 у 22:00

Државна лутрија Србије: извучена петица вредна 910.000 евра

15.06.2026 у 21:46

Нетанјаху: Иран неће имати нуклеарно оружје, Израел ће бранити безбедносне интересе

15.06.2026 у 21:44

Фенербахче победио Бешикташ и изједначио на 1:1 у финалу турске лиге

15.06.2026 у 21:43

Млади на Штранду перформансом позвали на скуп 27. јуна