Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

29.06.2019 u 14:35

Stvarnost u krivom ogledalu

Krupanj – Multimedijalna umetnica Jovana Vučetić iz Loznice preksinoć je u Bibliteci „Politika“ u Krupnju promovisala svoj prvi roman „Koza“. U razgovoru sa moderatorima književne večeri, Predragom Dimitrićem i Majom Jović, mlada autorka je istakla da je poruka njenog dela očuvanje prirode i afirmacija nematerijalnih vrednosti: univerzalne ljudske ljubavi, poštovanja za različitost i težnje ka individualnosti. - Književno veče u Krupnju je meni veoma značajna referenca, jer se ovaj lepi grad bogatstvom kulturnih zbivanja izborio za prestižno mesto na mapi Srbije. Zahvaljujući direktorki Biblioteke „Politika“ Dragoslavi Ostojić, ne samo „mejnstrim“

Kultura

26.06.2019 u 13:04

Prvi put uručena nagrada „Aleksandar Tišma”

Novi Sad – Međunarodna nagrada „Aleksandar Tišma” uručena je preksinoć u Novom Sadu svom prvom dobitniku, piscu iz Mađarske Laslu Darvašiju. On je nagrađen za knjigu priča „Zimsko jutro – Bog. Domovina. Familija”, objavljenu na nemačkom jeziku. Nagradu je ustanovila novosadska fondacija „Aleksandar Tišma” koja nosi ime slavnog srpskog pisca i akademika koji je živeo i radio u ovom gradu. Sastoji se od plakete i novčane sume od 10.000 evra, a o prvom laureatu odlučio je žiri: Ilma Rakuza (predsednica), Đerđ Konrad, Peter Handke, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar. „Na još jedan način je oživljeno sećanje na delo i ličnost Aleksandra Tišme”, kazao je predsednik Upravnog odbora fondacije Andrej Tišma, piščev sin, na svečanosti u Matici srpskoj. Pisac koji je Novi Sad, kako je

Kultura

24.06.2019 u 09:33

Književna nagrada „Nadži Naman” Milijanu Despotoviću

Požega – Književnik Milijan Despotović iz Požege dobitnik je književne nagrade „Nadži Naman” koju dodeljuje istoimena fondacija iz Libana. Osnivač te fondacije, utemeljene 1991, koja od 2002. dodeljuje nagrade za književnost svetskim autorima s ciljem oživljavanja i razvoja ljudskih vrednosti je libanski humanista, pisac, izdavač Nadži Naman. Za ovu godinu u izboru je bilo 2.386 stvaralaca koji pišu na 27 jezika. Kako je objavljeno na sajtu fondacije, nagrađeno je ukupno 60 pisaca u tri kategorije. Među njima i Milijan Despotović kome je pripala počasna nagrada za ukupno stvaralaštvo („Honour prizes”). Požeški književnik je jedini ovogodišnji dobitnik ove nagrade iz Srbije koji piše na srpskom jeziku. Nagrađeni radovi na tom konkursu biće (u celosti ili delimično) objavljeni u

Kultura

14.06.2019 u 12:19

Drugo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića

Drugo kolo Kritičkog izdanja dela Ive Andrića, u pet knjiga, koje obuhvata pripovetke koje pisac nije uvrstio u zbirke, one koje su nastajale posle 1960. godine kada je objavljena poslednja zbirka, kao i one koje su ostale u rukopisu, predstavljeno je u Zadužbini Ive Andrića, preneo je Tanjug. Šestu knjigu čine kritički priređene pripovetke, nastale od 1914. do 1941. godine (priredio Milan Aleksić), sedmu knjigu pripovetke nastale od 1946. do 1948 (priredila Zorica Nestorović), a osmu knjigu (priredio Milan Potrebić) i devetu (priredile Livija Ekmečić, Marija Blagojević i Zorica Nestorović) pripovetke nastale od 1949. do 1960, dok su u desetoj knjizi kritički priređene pripovetke nastale od 1961. do 1975. (priredila Milica Ćuković). Rukovodilac projekta i urednik Zorica Nestorović

Beograd

13.06.2019 u 09:29

„Dnevnik” Vladete Jerotića

Zašto imam taj dnevnik? Unosim li u njega samo uzvišene stvari ili ću da pišem podjednako iskreno istine i laži – pitao se mladi Vladeta Jerotić, koji je svoje poveravanje sebi započeo u 14. godini, po nagovoru oca. „Dnevnik” Vladete Jerotića koji se objavljuje i u našem listu, predstavljen je u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije. Na promociji su učestvovali prof. dr Žarko Trebješanin, prof. dr Goran Maksimović, prof. dr Irena Arsić i dr Nina Aksić. Moderator programa bila je dr Milena Đorđijević. Ona je uvodeći brojne posetioce u ovu temu naglasila da se Jerotić bavi različitim životnim aspektima, ali da je ideja opšteg dobra srž rukopisa. Otuda, kaže Milena, sledi i Jerotićevo preispitivanje često svojstveno osobama koje iz dečaštva prelaze u svet odraslih. „O, da li sam ja

Kultura

12.06.2019 u 10:55

Dnevnik Vladete Jerotića

U Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije včeras u 19 časova biće predstavljen „Dnevnik” Vladete Jerotića u izdanju zadužbine Vladeta Jerotić. Učestvuju: prof. dr Žarko Trebješanin, prof. dr Goran Maksimović, dr Nina Aksić i prof. dr Irena Arsić. Akademik Vladeta Jerotić je, na podsticaj svog oca, prve dnevničke beleške počeo da vodi u četrnaestoj godini, pa tako rani Dnevnik prati njegovo dečaštvo i prve godine mladićstva, a datiran je od 1938. do 1945. godine. U „Dnevniku” je reč o procesu sazrevanja jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca na prelazu vekova i jednog od naših najznačajnijih mislilaca i učitelja koji je opšte dobro, i u svojim mladim godinama, postavio sebi kao životni cilj. Rukopis Dnevnika akademik Jerotić je samostalno priredio za štampu s namerom da se

Kultura

10.06.2019 u 09:33

„Krokodil” vraća novac zbog Uelbeka

Posetioci književnog festivala „Krokodil”, koji su bili revoltirani otkazivanjem nastupa francuskog pisca Mišela Uelbeka na toj manifestaciji, moći će da dobiju nazad novac za kupljene ulaznice za prvo festivalsko veče. Kako su na sajtu ove manifestacije saopštili organizatori, novac će biti vraćen u četvrtak i petak od 10 do 20 sati u „Krokodilovom” centru u Beogradu, u Karađorđevoj 43. Tom prilikom, posetioci treba da ponesu važeću i poništenu ulaznicu, koju su kupili na bilo kom prodajnom mestu, a zauzvrat će dobiti novac i potvrdu o povraćaju. Onima koji su kupili dvodnevnu kartu biće vraćena polovina para. Svi koji su ulaznice kupili u unutrašnjosti mogu da ih, poništene, pošalju u koverti, zajedno sa svojim imenom i prezimenom i brojem bankovnog računa, na adresu Udruženja

Beograd

08.06.2019 u 12:01

Prstohvat najlepših reči za decu

Koliko reči može stati u jedan prstohvat, prodaju li se tačke, zarezi i slova na zrna, metre, kilograme, zapitala se Natalija Trnavac u svojoj priči „Prstohvat priča”, koja je pobedila na sedamnaestom konkursu za najbolju dečju priču „Dobro jutro, deco”. U Kamenoj sali Radio Beograda upriličena je manifestacija povodom 64. rođendana emisije „Dobro jutro, deco” i 90 godina od rođenja Ane Frank, tragične junakinje Drugog svetskog rata. Natalija nije preuzela nagradu, jer se nalazi u Parizu, a publici se obratila telefonom, što je ispraćeno glasnim aplauzima. Mala glumica, na scenu je stigla crvenim biciklom, čitala je odlomke iz „Dnevnika”, a potom su devojčice u belim haljinama, pod dirigentskom palicom Bilje Krstić iz „Bistrika”, izvele tradicionalne pesme. Dodeljena je i

Kultura

04.06.2019 u 21:30

Buka i bes književnosti

U mutnim i mračnim poratnim vremenima, po Bogdanu Junskom, klozeti su bili jedina mesta pisane slobodne reči. Na klozetskim zidovima pisao je svako šta je hteo. „Tamo nema cenzure”, napisao je Milisav Savić u priči „Hronika sa klozetskih zidova”, objavljenoj 1969. godine u kultnoj knjizi crnog talasa u srpskoj prozi „Bugarska baraka”. Ova zbirka priča nedavno je, posle punih pet decenija, ponovo objavljena, ovaj put u izdanju „Talije” i „Raške škole”. Novo izdanje obogaćeno je komentarima samog pisca posle svake priče, kao i esejističkim prilozima za istoriju i poetiku crne proze u drugom delu knjige, pa je tako posle pomenute „Hronike sa klozetskih zidova”, Savić napisao da ga je upravo ona proslavila kao hrabrog pisca: „Nastala je, vidi se, posle studentskih demonstracija u junu 1968.

Kultura

03.06.2019 u 20:00

Zbog Kiša u Beogradu

Kada su njene tetke pričale na jidišu ona bi prisluškivala kao svako radoznalo dete. Kako je po ocu Jevrejka, Jeleni Sagalovič, prevodiocu iz Moskve, naš pisac Danilo Kiš je i po toj liniji bio blizak. Upravo je završila prevod na ruski Kišovog „Peščanika” i u Beograd je došla zbog još poneke konsultacije sa Mirjanom Miočinović, piščevom suprugom i izvrsnim poznavaocem njegovog dela. Knjigu će na jesen objaviti „Novoe izdateljstvo” iz Moskve. – Prevodeći „Peščanik” u ruskom tekstu nesvesno su mi izletele i neke reči na jidišu – kaže Jelena Sagalovič koja je pre dve godine prevela Kišovu „Grobnicu za Borisa Davidoviča”. Aleksandar Romanjenko i Igor Juferev ranije su preveli pripovetku „Dečak i pas” iz „Ranih jada”, kao i izbor iz „Enciklopedije mrtvih”. Za izdavačku kuću „Rudomino”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost