Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

29.06.2019 у 14:35

Стварност у кривом огледалу

Крупањ – Mултимедијална уметница Јована Вучетић из Лознице прексиноћ је у Библитеци „Политика“ у Крупњу промовисала свој први роман „Коза“. У разговору са модераторима књижевне вечери, Предрагом Димитрићем и Мајом Јовић, млада ауторка је истакла да је порука њеног дела очување природе и афирмација нематеријалних вредности: универзалне људске љубави, поштовања за различитост и тежње ка индивидуалности. - Књижевно вече у Крупњу је мени веома значајна референца, јер се овај лепи град богатством културних збивања изборио за престижно место на мапи Србије. Захваљујући директорки Библиотеке „Политика“ Драгослави Остојић, не само „мејнстрим“

Култура

26.06.2019 у 13:04

Први пут уручена награда „Александар Тишма”

Нови Сад – Међународна награда „Александар Тишма” уручена је прексиноћ у Новом Саду свом првом добитнику, писцу из Мађарске Ласлу Дарвашију. Он је награђен за књигу прича „Зимско јутро – Бог. Домовина. Фамилија”, објављену на немачком језику. Награду је установила новосадска фондација „Александар Тишма” која носи име славног српског писца и академика који је живео и радио у овом граду. Састоји се од плакете и новчане суме од 10.000 евра, а о првом лауреату одлучио је жири: Илма Ракуза (председница), Ђерђ Конрад, Петер Хандке, Владислава Гордић Петковић и Матијас Енар. „На још један начин је оживљено сећање на дело и личност Александра Тишме”, казао је председник Управног одбора фондације Андреј Тишма, пишчев син, на свечаности у Матици српској. Писац који је Нови Сад, како је то

Култура

24.06.2019 у 09:33

Књижевна награда „Наџи Наман” Милијану Деспотовићу

Пожега – Књижевник Милијан Деспотовић из Пожеге добитник је књижевне награде „Наџи Наман” коју додељује истоимена фондација из Либана. Оснивач те фондације, утемељене 1991, која од 2002. додељује награде за књижевност светским ауторима с циљем оживљавања и развоја људских вредности је либански хуманиста, писац, издавач Наџи Наман. За ову годину у избору је било 2.386 стваралаца који пишу на 27 језика. Како је објављено на сајту фондације, награђено је укупно 60 писаца у три категорије. Међу њима и Милијан Деспотовић коме је припала почасна награда за укупно стваралаштво („Honour prizes”). Пожешки књижевник је једини овогодишњи добитник ове награде из Србије који пише на српском језику. Награђени радови на том конкурсу биће (у целости или делимично) објављени у „Годишњој књизи

Култура

14.06.2019 у 12:19

Друго коло Критичког издања дела Иве Андрића

Друго коло Критичког издања дела Иве Андрића, у пет књига, које обухвата приповетке које писац није уврстио у збирке, оне које су настајале после 1960. године када је објављена последња збирка, као и оне које су остале у рукопису, представљено је у Задужбини Иве Андрића, пренео је Танјуг. Шесту књигу чине критички приређене приповетке, настале од 1914. до 1941. године (приредио Милан Алексић), седму књигу приповетке настале од 1946. до 1948 (приредила Зорица Несторовић), а осму књигу (приредио Милан Потребић) и девету (приредиле Ливија Екмечић, Марија Благојевић и Зорица Несторовић) приповетке настале од 1949. до 1960, док су у десетој књизи критички приређене приповетке настале од 1961. до 1975. (приредила Милица Ћуковић). Руководилац пројекта и уредник Зорица Несторовић каже да је

Београд

13.06.2019 у 09:29

„Дневник” Владете Јеротића

Зашто имам тај дневник? Уносим ли у њега само узвишене ствари или ћу да пишем подједнако искрено истине и лажи – питао се млади Владета Јеротић, који је своје поверавање себи започео у 14. години, по наговору оца. „Дневник” Владете Јеротића који се објављује и у нашем листу, представљен је у амфитеатру Народне библиотеке Србије. На промоцији су учествовали проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Горан Максимовић, проф. др Ирена Арсић и др Нина Аксић. Модератор програма била је др Милена Ђорђијевић. Она је уводећи бројне посетиоце у ову тему нагласила да се Јеротић бави различитим животним аспектима, али да је идеја општег добра срж рукописа. Отуда, каже Милена, следи и Јеротићево преиспитивање често својствено особама које из дечаштва прелазе у свет одраслих. „О, да ли сам ја

Култура

12.06.2019 у 10:55

Дневник Владете Јеротића

У Амфитеатру Народне библиотеке Србије вчерас у 19 часова биће представљен „Дневник” Владете Јеротића у издању задужбине Владета Јеротић. Учествују: проф. др Жарко Требјешанин, проф. др Горан Максимовић, др Нина Аксић и проф. др Ирена Арсић. Академик Владета Јеротић је, на подстицај свог оца, прве дневничке белешке почео да води у четрнаестој години, па тако рани Дневник прати његово дечаштво и прве године младићства, а датиран је од 1938. до 1945. године. У „Дневнику” је реч о процесу сазревања једног од најзначајнијих српских интелектуалаца на прелазу векова и једног од наших најзначајнијих мислилаца и учитеља који је опште добро, и у својим младим годинама, поставио себи као животни циљ. Рукопис Дневника академик Јеротић је самостално приредио за штампу с намером да се постхумно

Култура

10.06.2019 у 09:33

„Крокодил” враћа новац због Уелбека

Посетиоци књижевног фестивала „Крокодил”, који су били револтирани отказивањем наступа француског писца Мишела Уелбека на тој манифестацији, моћи ће да добију назад новац за купљене улазнице за прво фестивалско вече. Како су на сајту ове манифестације саопштили организатори, новац ће бити враћен у четвртак и петак од 10 до 20 сати у „Крокодиловом” центру у Београду, у Карађорђевој 43. Том приликом, посетиоци треба да понесу важећу и поништену улазницу, коју су купили на било ком продајном месту, а заузврат ће добити новац и потврду о повраћају. Онима који су купили дводневну карту биће враћена половина пара. Сви који су улазнице купили у унутрашњости могу да их, поништене, пошаљу у коверти, заједно са својим именом и презименом и бројем банковног рачуна, на адресу Удружења „Крокодил”,

Београд

08.06.2019 у 12:01

Прстохват најлепших речи за децу

Колико речи може стати у један прстохват, продају ли се тачке, зарези и слова на зрна, метре, килограме, запитала се Наталија Трнавац у својој причи „Прстохват прича”, која је победила на седамнаестом конкурсу за најбољу дечју причу „Добро јутро, децо”. У Каменој сали Радио Београда уприличена је манифестација поводом 64. рођендана емисије „Добро јутро, децо” и 90 година од рођења Ане Франк, трагичне јунакиње Другог светског рата. Наталија није преузела награду, јер се налази у Паризу, а публици се обратила телефоном, што је испраћено гласним аплаузима. Мала глумица, на сцену је стигла црвеним бициклом, читала је одломке из „Дневника”, а потом су девојчице у белим хаљинама, под диригентском палицом Биље Крстић из „Бистрика”, извеле традиционалне песме. Додељена је и Повеља за

Култура

04.06.2019 у 21:30

Бука и бес књижевности

У мутним и мрачним поратним временима, по Богдану Јунском, клозети су били једина места писане слободне речи. На клозетским зидовима писао је свако шта је хтео. „Тамо нема цензуре”, написао је Милисав Савић у причи „Хроника са клозетских зидова”, објављеној 1969. године у култној књизи црног таласа у српској прози „Бугарска барака”. Ова збирка прича недавно је, после пуних пет деценија, поново објављена, овај пут у издању „Талије” и „Рашке школе”. Ново издање обогаћено је коментарима самог писца после сваке приче, као и есејистичким прилозима за историју и поетику црне прозе у другом делу књиге, па је тако после поменуте „Хронике са клозетских зидова”, Савић написао да га је управо она прославила као храброг писца: „Настала је, види се, после студентских демонстрација у јуну 1968.

Култура

03.06.2019 у 20:00

Због Киша у Београду

Када су њене тетке причале на јидишу она би прислушкивала као свако радознало дете. Како је по оцу Јеврејка, Јелени Сагалович, преводиоцу из Москве, наш писац Данило Киш је и по тој линији био близак. Управо је завршила превод на руски Кишовог „Пешчаника” и у Београд је дошла због још понеке консултације са Мирјаном Миочиновић, пишчевом супругом и изврсним познаваоцем његовог дела. Књигу ће на јесен објавити „Новое издатељство” из Москве. – Преводећи „Пешчаник” у руском тексту несвесно су ми излетеле и неке речи на јидишу – каже Јелена Сагалович која је пре две године превела Кишову „Гробницу за Бориса Давидовича”. Александар Ромањенко и Игор Јуферев раније су превели приповетку „Дечак и пас” из „Раних јада”, као и избор из „Енциклопедије мртвих”. За издавачку кућу „Рудомино”,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 20:42

Павле Грбовић тврди да су сви грађани у рату са СПЦ

16.06.2026 у 20:40

Ухапшен власник клима сервиса у Београду, преваром зарадио 2.205.000 динара

16.06.2026 у 20:36

Линта: Борци Сарајевско-романијског корпуса херојски бранили Републику Српску

16.06.2026 у 20:31

Сутра без воде део Звездаре, а умањен притисак воде у ГО Нови Београд, Земун и Сурчин

16.06.2026 у 20:22

Међедовић после два тајм-брејка савладао Риндеркнеша у Квинсу

16.06.2026 у 20:19

Снежана Пауновић на обележавању Дана града Лознице: Подарили сте нам велике умове и хероје