Kup.	Prod.	Sred.
117	117.7	117.35
102.72	103.34	103.03
127.02	127.79	127.4

Kultura

14.09.2016 u 10:15

Dnevnici koje ne priznaje istorija

Ako je došlo vreme da se istoriografija oslobodi tabua, zavičajnih lobija, političke propagande i interesnih centara, onda bi takvim istraživačima pomogla knjiga publiciste i novinara Momčila Đorgovića „Tragedija jednog naroda” koju je nedavno u biblioteci „Svedoci epohe” objavio Službeni glasnik. Knjiga je pisana na osnovu malo poznatih memoara ili obimnih dnevnika šezdeset državnika, diplomata i pisaca iz devetnaestog i dvadesetog veka, čija promišljanja su, po mišljenju autora, bačena pod tepih zvanične verzije naše istorije. Već u predgovoru Đorgović objašnjava zašto se opredelio za naslov knjige („Tragedija jednog naroda”) i podnaslov „Šta ljude u Srbiji nagone da rade protiv sebe”: „Imao sam na umu da je tragedija to što ne razumemo prirodu i razloge onoga što nam se

Beograd

08.09.2016 u 09:27

Skriveni talenti Drage Mašin

Nova sezona književnih razgovora u Studentskom kulturnom centru počela je predstavljanjem kriminalističkog romana „Policajka Mačje oko” Gzavijea de Montepena iz 1884. godine. Jedan od prvih prevoda na srpski jezik tada popularnog francuskog pisca delo je mlade Drage Mašin. Deceniju i po pre nego što će postati kraljica, sedamnaestogodišnja Draga uz pomoć učitelja francuskog Bogdana Popovića prevela je knjigu koja je u nastavcima izlazila u listu „Ustavnost”. U Maloj sali nekadašnjeg Oficirskog doma – prostoriji u kojoj se, kako kažu, kraljica Draga Obrenović pripremala za balove, publici su predstavljeni skriveni talenti žene koju je istorija zapamtila kao lukavu i manipulativnu. – U tadašnjoj beogradskoj čaršiji nije bilo mnogo devojaka poput nje. Smatrala je da svojim

Život i stil

06.09.2016 u 20:00

Kada kolega ili šef „piju” krv

Insistiranje da imejl nikada nisu dobili iako je uredno poslat, podmetanje tuđih obaveza, ometanje nesmetanog radnog procesa, spletkarenje – iz hiljadu i jednog razloga mnogi sa kiselim osmehom po završetku radnog vremena izlaze iz kancelarija, hala. I to ne zbog umora od samog rada već zbog izgubljene energije. Kako navodi Albert Bernstin u knjizi „Emocionalni vampiri na poslu”, koju je nedavno izdala „Laguna”, osobe koje piju ne krv, već radni elan i raspoloženje srećemo na svakom poslu. „Emocionalnih vampira ima svuda. Sigurno ste prepoznali i one koji rade u vašoj firmi. Ako jeste, dobro je! Prvi korak u nastojanju da se zaštite sastoji se u tome da prozrete obmane ovih vampira i da ih sagledate onakve kakvi zaista jesu”, navodi autor, klinički psiholog i poslovni konsultant iz

Kultura

03.09.2016 u 09:45

Žestoko se vole i mrze samo najbliži

Vule Žurić dobitnik je Andrićeve nagrade za 2015. godinu za knjigu pripovedaka „Tajna crvenog zamka” (Laguna), u kojoj su glavni junaci pisci, ili kako je to opisao izdavač, sportskim jezikom rečeno: „Žurić je ovoga puta sastavio najbolju reprezentaciju književnih likova koji zahvaljujući piščevoj mašti i umeću daju sve od sebe u ispunjavanju sopstvenih sudbina”. Zamislite samo jednu dorćolsku mehanu u kojoj Bora Stanković, u dertu, kaže Vinaveru: „Evropa je, noj ti, kao one sličice što ih deca kupuju i preslikavaju. Izgubili su, bre, smisao za proleće, ej! Zaboravili su nebo kako izgleda...” U skladu sa senzibilitetom dela i biografija Andrića, Bore Stankovića, Nazora, Kočića i drugih, ove pisce smeštate u tragikomične, čak i nadrealne situacije. Da li je to i način opuštenijeg

Kultura

30.08.2016 u 08:04

Književnost umire na pustom ostrvu

Sva istorijska društva imala su svoje „mudrace” koji su danas potisnuti na marginu zbivanja, jer jednom visokotehnokratizovanom društvu nije potrebno kritičko mišljenje. Poslednjih decenija ono je naprotiv sistematski suzbijano i proizvedena je „kultura bez upitnosti”, „kultura umrežavanja” koja stvara iluziju demokratizovanog globalnog društva, a zapravo je zasnovana na isključenju kritičkog mišljenja, kaže Slobodan Prošić, filozof i diplomata, autor knjige „Kartografija nestajanja” (izdavač „Mediterran Publishing”, Novi Sad), u kojoj je pokušao da skicira obrise filozofije postglobalizma. Prema njegovim rečima, danas smo svedoci obnove fundamentalizama svih boja, a oni su posledica fenomena koji je u knjizi opisan kao gubitak „vrednosne teritorije”. Taj gubitak se sve češće nadoknađuje

Kultura

26.08.2016 u 21:05

Diktatura i književnost – dve zveri u stalnom okršaju

Jedan od najupečatljivijih primera kontradiktornog fenomena velikih umetnika koji stvaraju u diktaturama jeste Ismail Kadare (1936), albanski pisac svetskog renomea, dugogodišnji kandidat za Nobelovu nagradu, čiji je roman iz 1981. godine „Palata snova” objavio beogradski „Samizdat B92”, u prevodu Škeljzena Malićija. Ovo delo na alegoričan način govori o totalitarnom sistemu Otomanskog carstva, u kojem su čak i ljudski snovi pod kontrolom, a zbog načina na koji je Kadare dočarao svoju viziju režima Envera Hodže kao svojevrsnog pakla, Malići je „Palatu snova” nazvao pravim remek-delom. O svojoj košmarnoj viziji ugnjetenog ljudskog duha Kadare je rekao: „Odavno me je privlačilo projektovanje jedne vizije pakla. Znao sam da je teško, da ne kažem i nemoguće, da stvorim nešto originalno

Kultura

23.08.2016 u 08:05

Ostareli fakir koji živi na ekserima

U pesničkoj knjizi Milovana Danojlića „Životi, životi”, koju je upravo objavila izdavačka kuća „Albatros plus”, u pesmi „Imovno stanje”, pesnik kaže: „Na ničijoj zemlji – bezemljaš, / Pokazuje ti se malo-pomalo kao / Da imaš samo ono što nemaš, / Što si rasejao ili drugima dao, / A tebi, kao ukrasni kraj besede, / Ostade ono što niko ne htede”. Milovan Danojlić (1937), akademik, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca, pesnik, romansijer, esejista, satiričar, putopisac, književni prevodilac, predsednik je Srpske književne zadruge.

Riznica

21.08.2016 u 15:17

Spira „Soko“

Pre tri meseca postavljen je za nastavnika crtanja u našoj gimnaziji brat Čeh g. Toma Pšihil, mlad i inteligentan čovek, koji je imao naročitu volju da se prilagodi našem životu i običajima, te je s toga vrlo rado pio šljivovicu, mezetišući krastavce iz vode. On je tvrdio da je to jedan od vanredno lepih narodnih običaja, koji treba negovati i ne dozvoliti da izumre, kao što su već mnogi i mnogi narodni običaji izumrli. Do njegovog dolaska, u našoj je varoši javan život tekao tiho, mirno i jednostavno, tako da bi se moglo reći da toga života nije ni bilo. Do duše, poreznik Ljuba, Joca poštar i Ika galanterista kockali su se svake noći do zore, ali se to ne može smatrati kao izraz javnog života, čak ni u slučaju kad bi se utvrdilo da su se poštar i poreznik kockali državnim novcem. Ne

Riznica

21.08.2016 u 15:01

U nebranom grožđu

Po svojem sasvim iznenadnom povratku iz Anadola, Selim Druština tiho i nekako snuždeno seđaše na prostiraču pored odžaka u odaji Novice Preležanina. Došao mu je rano u pohode i iznenadio ga kao da je, čudom, izbio sa onoga sveta. Njihova dva sela razdvaja samo nevelika Jagnjenička Rijeka, a Preležanin ne bejaše dotle znao za njegov povratak iz Turske. Povratak! Zar je to mogućno? Arnautin, musliman, da se povrati iz svojega carstva? Do duše carstva bez sultana, ali opet svojega, turskoga? To je za svakoga čudo, pa i za njega. Znao je on tu stvar vrlo dobro. Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju. Neće Srbin da bude više raja, da dočekuje age i spahije, pa preko Kopaonika i nikad više natrag. Tako i mnogi Arnautin. Dobro selo, plodna zemlja,

Beograd

17.08.2016 u 22:52

„Ukulele džem” – priča o sazrevanju

Alen Mešković, danski književnik bosanskog porekla, održao je književno veče u art galeriji „Polet”. U Beograd je došao kao avgustovski gost „Krokodilove” književne rezidencije, a našoj publici predstavio je svoj roman prvenac „Ukulele džem”. Ova priča o sazrevanju donela je Meškoviću poređenja sa Selindžerom, a brzo je prevedena na brojne evropske jezike. Srpski prevod prošle godine objavila je izdavačka kuća „Buka”. – Knjiga vas od prve strane uvuče u sebe i vozi do kraja. Malo vas nasmeje, malo rastuži, a na momente vas ostavi zamišljene – rekao je Igor Bevc, glavni urednik ove kuće. On i pisac Vladimir Arsenijević razgovarali su sa Meškovićem o njegovoj životnoj avanturi koja mu je bila nadahnuće za roman. Radnja se odvija početkom devedesetih kada Emir zvani Miki dolazi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost