Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

11.05.2022 u 14:54

Vesni Kapor uručena nagrada „Meša Selimović”

Književnici Vesni Kapor uručena je danas prestižna nagrada „Meša Selimović” za najbolju knjigu 2021. godine za svoj roman „Nebo, tako duboko” na mestu lokaliteta srušene Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu u Beogradu u prisustvu nekih od prethodnih laureata ove nagrade. Nagradu po 34. put dodeljuju „Večernje novosti” kao osnivač prestižnog književnog priznanja za novi roman laureatkinje u izdanju Srpske književne zadruge. Generalni direktor kompanije „Novosti” Milorad Vučelić uručio je književnici Vesni Kapor nagradu za roman „Nebo tako duboko”, koja se u svojoj besedi najpre zahvalila žiriju, kritičarima, publici - čitaocima i posebno novinaru Draganu Bogutoviću koji „ nagradu svih ovih godina čini veoma svežom”. „Nagrada „Meša Selimović” je veoma važan događaj za

Društvo

09.05.2022 u 19:16

Olovne kugle oko srpskih nogu

Pompezna, cinična, nacionalistički zajedljiva i zapaljiva retorika obeležila je paraliterarnu polemičku arenu tokom četvorogodišnjeg raspadanja Saveza književnika Jugoslavije (SKJ). Ako je slom elektroenergetskog sistema SFRJ 8. 12. 1980. bio kibernetički signal koji je, u momentu, zamračio celu Jugoslaviju i predskazao joj sudbinu, onda je raskrajanje književničkog jugoorganizma bilo pano za treniranje šovenske pomrčine i najava krvavog finala. Prepucavanje pisaca bilo je, naoko, i najčešće, refleksija teške krize na Kosmetu i zbog Kosmeta. U nadgornjavanju su prednjačile slovenačke literate, konstantno podižući uloge, diktirajući licitaciju i gađajući srpski nacionalni sentiment iglom u gangliju. Usred histerije zbog štrajka rudara Albanaca u jami Starog trga Društvo slovenačkih

Kultura

27.04.2022 u 20:00

Do sledećeg ultimatuma

Često proklinjem što sam dospeo na ovaj svet po tuđoj volji i odluci, bez obzira na to što u drugim okolnostima sebe doživljavam na prijatan način iako ne u meri da bih pevao himne o ljudskom postojanju, poput Maksima Gorkog, reči su Vladimira Petrića (1928‒2019), koje čitamo u knjizi „Vlada Petrić – Do sledećeg ultimatuma”. Reč je zapravo o intervjuu koji je sa ovim poznatim teoretičarem, istoričarem i estetičarem filma i dugogodišnjim profesorom Harvarda, kao i suosnivačem Harvardskog filmskog arhiva, priredila Meliha Pravdić, novinarka Radio Beograda, i koji je nedavno objavljen kao knjiga u izdanju RTS izdavaštva. Prema rečima autorke, intervju su počeli 2006. godine, a završili ga nekoliko godina pre njegove smrti. Trebalo je da bude objavljen na Drugom programu Radio Beograda,

Kultura

25.04.2022 u 14:10

Verujem u veliku i večnu ljubav

Srpski pisac iz Hrvatske Drago Kekanović, prvi je dobitnik novoustanovljene književne Nagrade „Beogradski pobednik” za roman „Privrženost”, u izdanju „SKD „Prosvjeta” iz Zagreba, a zatim i beogradske „Lagune”. To je još jedno priznanje u nizu za ovog autora, pored „Andrićeve nagrade”, „Vitalove”, „Ćorovićeve”, „Borisava Stankovića”, ali na početku ovog razgovora naš sagovornik izrazio je setu u pogledu samog prideva „beogradski” u nazivu nagrade. To ga je vratilo u prošlost, kada je iz Osijeka stigao u Beograd, s namerom da upiše bilo koji fakultet društvenih nauka. Isprečila se tad „birokratska i administrativna rampa”. „Bilo kako bilo, ostalo mi je u džepu dovoljno novca za voznu kartu Beograd–Zagreb. Da se samo ovlaš ugradim u najlepšu rečenicu tada omiljenog, danas skoro zaboravljenog

Kultura

13.04.2022 u 20:00

Sezan je bio gladan na drugačiji način

Srpska književna zadruga ove godine obeležava 130 godina od osnivanja, važnim izdanjima, najpre u svom plavom „Kolu”, gde je nedavno objavljeno Plutarhovo delo „O Sokratovom demonu/O sujeverju”, u prevodu i sa predgovorom i napomenama Noela Putnika. U ovim spisima, Plutarh se ističe kao sintetičar ne samo nasleđenih filozofskih tradicija već i onovremenih mističkih i religijskih, a takođe i političkih tekovina. Ono na šta posebno ukazuje Noel Putnik jeste kontekst u kojem Plutarh piše svoje teološke radove, koje je nemoguće razumeti bez uzimanja u obzir pojave „teološkog zaokreta”, u poznoantičkoj filozofiji, koji se odnosi na brisanje granica između filozofije, religije i magije, u okviru helenističkog sinkretizma. Ova antička predstava o demonima govori o posredništvu između

Kultura

13.04.2022 u 14:07

Mileni Marković uručena Ninova nagrada

Najprestižniju Ninovu nagradu za najbolji roman u 2021. godini juče je Mileni Marković svečano uručio prošlogodišnji dobitnik Svetislav Basara, za delo „Deca”, u izdanju „Lom-a”. Nagrada je inače uručena 68. put. Priznanje za Ninovu ličnost godine primila je Svetlana Bojković, za društveni i ekološki aktivizam. Svečanost je održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je važno za obe dobitnice. Član žirija Ninove književne nagrade Ivan Milenković pročitao je svoj kritički tekst povodom nagrađene knjige: – Roman Milene Marković nije istinit zato što ona verno prenosi stvarnost i udvaja je u svom romanu, već zato što tu stvarnost grabi, halapljivo, melje je jezikom, kao vodeničkim točkom, potom je guta i oplođuje, da bi je izbacila iz svoje utrobe kao deo sopstvenog mesa.

Kultura

08.04.2022 u 15:33

Vesni Goldsvorti uručena nagrada „Momo Kapor”

Nagrade „Momo Kapor” uručena je danas književnici Vesni Goldsvorti za roman „Gvozdena zavesa - Ljunbavna priča” (Geopoetika) u Skupštini grada Beograda. „Veoma sam srećna i počastvovana ovom nagradom. Ipak, pisci su uglavnom najsrećniji kada su u svojoj sobi, nekom svom kutku, u pidžami i tu stvaraju na miru. Nisam navikla na ovoliko ljudi i na pažnju javnosti. Istina, radila sam u medijima, na radiju, ali ovo je drugačije, kada je prisutna i televizija”, skromno je izjavila spisateljica prilikom primanja nagrade. Plaketu od srebra sa motivom školice dobitnici je uručio pesnik Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine „Momčilo Momo Kapor”. Autorka koja već decenijama živi i radi u Londonu, samo zbog ove važne prilike stigla je u Beograd da lično primi prestižnu

Kultura

06.04.2022 u 20:15

Ti magični Meksikanci

Nekoliko važnih dela meksičke književnosti u skorije vreme objavila je izdavačka kuća „Tanesi” iz Beograda, a među njima je roman „Svetkovina” Huana Hosea Areole (1918‒2001) iz 1963. godine. Areola se smatra jednim od prvih meksičkih pisaca koji je eksperimentisao sa kratkom prozom i koji je napustio realizam, služeći se istovremeno elementima fantazije, kao i idejama egzistencijalizma i apsurda. Bio je podsticaj za meksičke autore koji su stremili magičnom realizmu, satiri i alegoriji u svom radu. Tokom života bio je knjigovezac, prodavac, trgovački putnik, glumac, profesor književnosti... Zahvaljujući francuskoj stipendiji, 1945. godine odlazi u Pariz da uči glumu, a po povratku u Meksiko radi kao glumac, korektor, novinar. Uz Horhea Luisa Borhesa smatra se osnivačem žanra eseja-priče.

Kultura

04.04.2022 u 19:16

Prizvuk mrskog elitizma

Norveški naučni stil zvuči naivno, rekli su, prema anegdoti koju sam jednom čula, studenti skandinavskih jezika iz jedne slovenske zemlje, a njihov gostujući predavač iz Norveške se ljutnuo. Mladi ljudi iz zemalja nekadašnjeg Istočnog bloka su navikli na stroge granice između svakodnevnog i akademskog registra. Norvežanima će pak takva razgraničenja uvek nositi prizvuk mrskog elitizma. Koliko je samo vanjezičkih uticaja dovelo do tog međunarodnog skandala u malom, koliko duboko u prošlost sežu te različite predstave o naučnom radu i naučnom stilu! Ideologija ravnopravnosti izvršila je veliki uticaj na norveški književni jezik. Od 19. veka postoje dva ravnopravna norveška književna jezika, potekla iz različitih dijalekata pa i sociolekata. Ti jezici, bukmol i ninošk, imaju zasebne

Svet

04.04.2022 u 08:07

Zaharova: Kijev nastoji da poremeti mirovne pregovore

MOSKVA- Cilj zločina koje je kijevski režim počinio u gradu Buča jeste da se poremete mirovni pregovori, ocenila je predstavnica ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova. „Cilj još jednog zločina koji je počinio kijevski režim je da se poremete mirovni pregovori i pokrene eskalacija nasilja”, istakla je Zaharova i podsetila da je Rusija zatražila zasedanje Saveta bezbednosti UN povodom incidenta u Buči, prenosi TAS S. Ona je ukazala da je incident u Buči „provokacija koje su organizovali ukrajinski vojnici i radikalni nacionalisti”, prenosi Tanjug. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je juče da su ruske oružane snage 30. marta napustile Buču, grad u Kijevskoj oblasti. U saopštenju se podseća da su se „dokazi o zločinima” pojavili četiri dana kasnije,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost