Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Kultura

02.02.2022 u 18:00

O tabuima, teskobi, besu i neprilagođenosti

Svi smo nedavno iskusili kolektivni lokdaun, a u knjizi „Moja godina odmora i opuštanja” autorke Oteze Mošfeg, reč je o ličnom lokdaunu koji 2000. godine sporovodi u Njujorku lepa mlada žena s lagodnim poslom u galeriji, stanom na Menhetnu i s nasleđenim novcem. Zbog izvesnih razočaranja, ona odlučuje da godinu dana provede u izolaciji u nadi da će iz nje izaći kao sasvim nova osoba. Osim što govori o usamljenosti, zavisnosti od lekova i mentalnom zdravlju, ova knjiga, kod nas objavljena u izdanju „Buke” (Booka”) u prevodu Aleksandra Milajića, predstavlja i kritiku savremenog društva. Autorka ovog dela Oteza Mošfeg (1981), američka je spisateljica hrvatsko-iranskog porekla. Njen prvi roman „Eileen” iz 2015. ušao je u uži izbor za nagradu Nacionalnog udruženja kritičara i nagradu „Men

Kultura

31.01.2022 u 20:00

Bogomdan za razvejavanje optimizma

Na izmaku minule godine Nagradu „Momčilo Tešić” za sveukupno književno delo dobio je književnik Momčilo Mošo Odalović. Ovo priznanje, koje dodeljuju književne novine „Svitak” i list za dečju književnost „Momčilo” iz Požege, dato je za „Odalovićev veliki stvaralački doprinos svim književnim rodovima i vrstama za decu”. „On je višestruko potvrđeni i veoma omiljeni pisac svih generacija čitalaca, objavio je veliki broj knjiga različitih žanrova. Bavi se i ilustrovanjem i opremanjem knjiga, umetničkom stolarijom, umetničkom fotografijom i skulpturom. Odalović je imenjak i književni drug Momčila Tešikća, s kojim se rado sretao i dopisivao. Poštovalac je srpske jezičke i književne baštine, pa u svojim delima, naročito poeziji, prepliće tradicionalno i inovativno” , navedeno je u saopštenju o nagradi. S

Kultura

28.01.2022 u 20:00

Bavim se budućnošću da bih se izborio sa svakodnevicom

U svom novom romanu „Uzvišenost” (u izdanju „Lagune”) Darko Tuševljaković prikazuje Beograd u skorijoj budućnosti, sutrašnjici koja metaforički nalikuje na našu svakodnevicu, kao i glavnu junakinju koja živi „dan mrmota”, uvek u jednoličnom ponavljanju neuspeha. Kada se pojavi aplikacija za pronalaženje srodnih duša, koja proizvodi uzvišene uparene ljude, ona se po svojoj uobičajenoj neprilagodljivosti ne uklapa ni u tu igru. Međutim, nju pronalaze ljudi iz Sunčevog plemena, andergraund skupine koja poštuje roman njenog pokojnog oca. I ona prihvata da je događaji vode u novom smeru dok se lice grada nepovratno menja... Darko Tuševljaković do sada je objavio dve zbirke priča i tri romana, za roman „Jaz” dobio je 2017. godine Evropsku nagradu za književnost, a ovo delo prevedeno je na

Kultura

26.01.2022 u 14:26

Da li se pohvalom autora vrši pritisak na žiri

Još pre nego što je objavljeno ko je dobitnik Ninove nagrade, neki pisci su javno forsirali posle i nagrađenu Milenu Marković i njeno delo „Deca”. U tome je prednjačio Miljenko Jergović, koji je njenu knjigu proglasio „jednim od najvažnijih romana koji ostaje iza naše generacije”, što su neki shvatili i kao pokušaj da se utiče na žiri. Jergović je u svom autorskom tekstu, kako je to naveo Tanjug, napisao da su „Deca” roman o detinjstvu, o deci koja rađaju drugu decu, o porodici – disfunkcionalnoj, jer ko, osim popova i pedagoga, zna za funkcionalnu porodicu. „’Deca’ su poema o osujećenom, večno nedovršenom odrastanju, moćna, u našim jezicima neuporediva, najveća knjiga o ženskosti, o majčinstvu, kćerinstvu i sinovstvu... opasan roman o istoriji, onoj nama najvažnijoj i traumatičnoj,

Kultura

21.01.2022 u 20:00

Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga

Ugledni srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada u sredu uveče u svom Lajkovcu, u 75. godini. Smrt najpoznatijeg Lajkovčanina, kojeg su sugrađani zvali Književnik, predstavlja veliki gubitak za srpsku književnu scenu i za varoš na Kolubari, saopšteno je iz opštine Lajkovac. U svojim delima ovekovečio je rodne Ćelije, Lajkovac, Kolubaru i „belo” Valjevo, pripovedajući jedinstvenim jezikom. Prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine Lajkovac, koja mu je uručena 16. septembra 2021. godine povodom dana opštine. Krajem jula 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu, uz promociju romana „Stojna vetrenjača”, obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. Pred, kako je i sam potvrdio, „odličnim” skupom u kojem su, pored ostalih, bili profesor Radivoje Mikić, Darko Tanasković, Miloš Jevtić, Vojislav Koštunica, Dušan Mihajlović, Dragan Lakićević, Slobodan Jevtić Pulika, ova promocija je održana u gotovo nestvarnom ambijentu, na starom gvozdenom mostu preko Kolubare, na mestu zvanom Beli brod, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu pisca, o kome je tom prilikom i govorio.

Kultura

17.01.2022 u 12:29

Šest romana u finalu za Ninovu nagradu

Od ukupno 17 naslova iz užeg izbora za 68. Ninovu nagradu za roman godine u finalu se našlo šest naslova koji su najbolje odgovorili na uslove konkursa, saopštio je ovaj nedeljnik. Među odabranim romanima nalaze se „Sampas” Ilije Đurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti” Elvedina Nezirovića, „Deca” Milene Marković, „Španska čizma” Vladimira Kopicla, „Mokrinske hronike” Srđana V. Tešina i „Pogovor” Davida Albaharija. Žiri za dodelu priznanja, koji čine Teofil Pančić, Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, odluku o ovogodišnjem dobitniku saopštiće 24. januara, prenosi Tanjug. Ninova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, kada ju je prvi put dobio Dobrica Ćosić za roman „Koreni”. Među ostalim dobitnicima nalaze se Oskar Davičo, Aleksandar Vučo, Branko

Kultura

17.01.2022 u 09:14

Umetnost performansa

U retkim situacijama kada se govori (natuca?) o književnom prevođenju, uglavnom čujemo frazu nad frazama – kako se prevod književnog dela smatra najvišim oblikom prevođenja jer je „on mnogo više od pukog prevođenja teksta”, što bi valjda trebalo da nagovesti prisustvo izvesne spiritualne komponente u tom procesu. Ako je književno prevođenje „najviši oblik prevođenja”, onda izgleda, makar na ovoj geografskoj širini, postoji neka nedoslednost u tome što je ono u poređenju s drugim „nižim” oblicima prevođenja finansijski najneunosnije. Izdavačke kuće nastoje da sarađuju s profesionalnim, „proverenim” prevodiocima, ali koliko god im prevodilac bio poželjan, one od njega gotovo neizostavno – uz mali broj časnih izuzetaka – očekuju da ima razumevanja za težak položaj knjižnog esnafa i da

Kultura

13.01.2022 u 11:12

Novo vreme – novi komesari

Partija, kao i domovina, znaju biti teške ljubavnice... A neutralno tlo postaje domovina jedino ako se omasti krvlju neprijatelja, čitamo u romanu Doba mjedi hrvatskog pisca Slobodana Šnajdera, objavljenog 2021. i u Srbiji u izdanju Akademske knjige. Roman se u Hrvatskoj pojavio 2015. godine, a u međuvremenu je preveden na više evropskih jezika. U inostranstvu je dobio blistave kritike, nazvan je remek-delom evropske književnosti, s punim pravom uveriće se svako ko pročita ovu obimnu knjigu koja odiše humanom porukom iako govori o Evropi razorenoj fašizmom, komunizmom i u novije vreme opet nacionalizmom. O knjizi je dosta pisano i kod nas, a sam Šnajder u razgovoru za „Politiku” kaže da mu je važno što su pisali kritičari svih generacija: oni koji tek dolaze, poput Svetlane Savić, ali i osobe s

Kultura

30.12.2021 u 10:03

Moši Odaloviću nagrada „Momčilo Tešić”

Požega – Momčilo Mošo Odalović dobitnik je nagrade „Momčilo Tešić” za sveukupno književno delo, a Ljiljana Krstić (za zbirku priča „Dvorac od ruža”) i Vesna Radović (za zbirku poezije „Kaputić za promrzle ptice”), dobile su godišnju nagradu „Momčilo Tešić” za knjige objavljene tokom 2020. Ovo priznanje dodeljuju književne novine „Svitak” i list za dečju književnost „Momčilo” iz Požege. O dobitnicima je odlučivao žiri u sastavu Gordana Maletić, Milijan Despotović i Branko Stevanović. Nagrada Odaloviću, kako je saopšteno, dodeljena je za njegov veliki stvaralački doprinos svim književnim rodovima i vrstama za decu. – On je višestruko potvrđeni i veoma omiljeni pisac svih generacija čitalaca, objavio je veliki broj knjiga različitih žanrova. Bavi se i ilustrovanjem i opremanjem

Kultura

29.12.2021 u 08:28

U užem izboru za nagradu „Nikola Milošević”: Antonić, Bajčeta, Đorđić...

Žiri za nagradu „Nikola Milošević”, koju dodeljuje Radio Beograd 2 za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, u sastavu: prof. dr Zoran Paunović (predsednik), prof. dr Bogdan Lubardić i prof. dr Zoran Dimić, u uži izbor naslova koji konkurišu za ovogodišnju nagradu uvrstio je knjige: Vladimira Cvetkovića „Justin Popović: sinteza tradicije i inovacije”, u izdanju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Predraga Petrovića „Enciklopedizam i teorija romana”, u izdanju Čigoja štampe, Nikole Kajteza „Opravdanje stvaralaštva”, u izdanju Službenog glasnika, Gorane Raičević „Agon i melanholija - život i delo Miloša Crnjanskog”, u izdanju Akademske knjige. U užem izboru su i knjige: Slobodana Antonića „Moć i poslušnost”, u izdanju Srpske književne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost