Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

15.12.2021 u 14:44

Vek edicije „Albatros”

Ove godine izdavačka kuća „Albatros Plus” obeležava sto godina od pokretanja edicije „Albatros”, po kojoj je takoreći dobila ime. Sto godina i dvesta sedam do sada objavljenih naslova – da li je to dovoljno ili će neko možda reći malo? Jagoš Đuretić, urednik ove izdavačke kuće, kaže da to i nije tako mali broj ako se uzme u obzir da najmanje dve trećine tog vremena otpada na potpuni prekid izlaženja te edicije, te da su nakon njene obnove 1985. godine usledile ratne devedesete godine, kada ništa nije bilo normalno. Jagoš Đuretić (Foto: lična arhiva) – Uostalom, ja nikada nisam težio da budem „makroizdavač”, niti je broj naslova ikada bio ono u čemu sebe vidim izdavački, bez obzira na to što time ne želim da kažem kako je ovaj broj beznačajan. Međutim, što se tiče

Kultura

24.10.2021 u 22:21

Klasike zatrpali estrada i novac

Situaciju vezanu za Sajam knjiga Katarina Ješić posmatra i šire, u kontekstu čitalačkog ukusa i izdavačke kulturne misije: – Izdavači su tokom minule dve godine promotivne aktivnosti preselili u virtuelnu sferu i za sada uspevaju da opstanu. U svakodnevnoj borbi za preživljavanje mnogi su podlegli izazovima tržišta, pa se njihova urednička koncepcija zasniva na kriptovalutnom interesu, a ne na stvarnim vrednostima. Nadam se da kada to kažem ne zvučim kao idealista izvan realnog vremena i konkretnog prostora. Mogu čak i da razumem razloge zbog kojih se u istom pakovanju sa istim zaštitnim znakom objavljuju i klasična ostvarenja i dela savremenih potvrđenih ili darovitih pisaca, ali i „knjige” koje su u mojoj mladosti prodavane na novinskim kioscima, ali nikako ne mogu da opravdam marketinški

Kultura

28.07.2021 u 19:54

Bez kompleksa, napred

O položaju književnih prevodilaca kod nas govori se više nego o samom književnom prevođenju i samim književnim prevodiocima. To možda ukazuje na crtu koja je tako izražena u našem mentalitetu: da kukamo, da se žalimo, da svakidašnju jadikovku pretpostavljamo čak i želji za opstankom, da nam za sve budu krivi drugi. Položaj književnih prevodilaca je takav kakav jeste i kakav može biti. Sa stanovišta samih prevodilaca, samo je jedno važno: da oni sami, što individualno, što udružujući napore, taj položaj – ukoliko ga smatraju lošim ili nedostojnim njihove umetnosti, njihovog poziva – poprave u meri u kojoj je to izvodljivo. To bi i bila suma sumarum priče o položaju književnih prevodilaca u Srbiji danas: učinimo, pre svega, ono što sami možemo kako bi nam se pozicija poboljšala. Delajmo

Kultura

27.07.2021 u 20:15

Izdavači uvek mogu da nađu „damping” prevodioca

Dok god je prevodilački posao otvoren svakom – a drukčije ne može, ne postoji, a teško bi se i mogla uvesti licenca za književne prevodioce kakva postoji za neka druga zanimanja – biće i loših i vrlo loših prevoda, biće obaranja cene rada. Sve to utiče na materijalni, a otuda i društveni status svih, a najviše su pogođeni naravno dobri prevodioci, profesionalci koji se redovno stavljaju u isti koš sa svima ostalima kad se, u inače retkim prilikama, povede reč o kvalitetu književnih prevoda, kaže Jelena Stakić, prevodilac sa engleskog i francuskog, koja iza sebe ima oko 140 prevedenih naslova za više od 40 godina rada. No, i za taj svoj učinak koji se nekad smatrao bogatim, ona kaže da u novim okolnostima deluje skromno u poređenju sa desetinama i desetinama naslova koje danas za nekoliko

Kultura

29.06.2021 u 20:00

Termin Sajma knjiga ne odgovara ni izdavačima ni posetiocima

Sajam knjiga je zakazan za 11. septembar, mesec i po dana pre uobičajenog termina. Jasno nam je da je ovo iznuđen potez organizatora u strahu od oktobarskog potencijalnog novog talasa epidemije, kaže u razgovoru za „Politiku” Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće „Laguna” i knjižarskog lanca „Delfi” i čelnik Udruženja izdavača i knjižara Srbije, neposredno posle organizovanja manifestacije „Noć knjige”. Dobra je, dakle, vest da će Sajam knjiga biti održan, kaže Papić, ali i dodaje da novi termin u svakom drugom smislu nažalost ne odgovara ni izdavačima, ni posetiocima. – Neki će tada biti na letovanju, drugi će biti zaokupljeni početkom školske godine. U isto vreme održava se Sajam knjiga u Banjaluci, posetioci iz drugih gradova možda neće biti spremni za put u Beograd kao što bi bili

Pisma čitalaca

15.05.2021 u 10:52

List za decu na srpskom i bugarskom jeziku

Književna i uopšte kulturna periodika za decu u Srbiji danas se nalazi u vrlo nepovoljnom položaju i razlozi za to su mnogostruki – od ekonomskih i komercijalnih do duhovnih i moralnih. Nekada bogata i raznovrsna periodika spala je na svega nekoliko listova, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, izlaze povremeno i uglavnom zavise od pokrovitelja ili državne finansijske podrške. U tom šarenilu i produkciji, međutim, izdvaja se list za decu „Farče”, koji izlazi u Dimitrovgradu na srpskom i bugarskom jeziku i koji se zahvaljujući svojoj originalnoj koncepciji, kvalitetnim prilozima, maštovitom tehničkom uređenju i divnim ilustracijama nametnuo ponuđenim sadržajima i rubrikama za mališane skoro svih uzrasta. Osim vaspitno-obrazovnog, saznajnog i književnog, ovo glasilo, pre svega, ima i

Kultura

23.04.2021 u 10:51

Izdavači slave Svetski dan knjige

Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava 23. aprila, na dan smrti Migela de Servantesa i dana rođenja i smrti Vilijama Šekspira, srpski izdavači predlažu nova izdanja. Žanrovsko i tematsko bogatstvo onoga što se može naći u knjižarama pokazuje da su naši izdavači neumorni i u vreme kriza, a da ih ni pandemija ni ekonomska kriza ne daju zaustaviti u važnim projektima. Među njima je i „Službeni glasnik”, koji preporučuje delo „Knez Pavle Karađorđević – Jedna zakasnela biografija” Nila Balfura i Sali Makej, u prevodu Đurice Krstića. Knez regent Pavle Karađorđević (1893–1976), jedna je od onih ličnosti novije istorije nedovoljno poznata široj domaćoj, ali i evropskoj javnosti. Decenijama stigmatizovan kao izdajnik koji je s Hitlerom pregovarao o sramnom Trojnom paktu,

Društvo

27.02.2021 u 12:06

Udžbenike srpskog, istorije i geografije pisaće država Srbija

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da će početkom nedelje podneti inicijativu da samo država može da pravi udžbenike srpskog jezika, istorije i geografije. „Srpsku istoriju i geografiju pisaće samo država Srbija”; podvukao je on na TV Prva. Vučić je kazao da zna da će zbog te inicijative biti napada od tajkuna i pojedinih ambasadora, koji će tvrditi da narušava slobodu tržišta. Njima je poručio da mogu da se žale UN, EU, i bilo kome drugom, ali da to neće promeniti odluku. Vučić je ukazao da ne može više biti da se uči o Jasenovcu deset minuta na jednom času, prenosi Tanjug.

Kultura

17.01.2021 u 11:44

Iskorak drevne Kine do modernog džina

Jagoš Đuretić, direktor i glavni urednik izdavačke kuće „Albatros plus”, dobitnik je specijalne državne književne nagrade Kine, najvećeg nacionalnog priznanja koje se dodeljuje zaslužnim kulturnim delatnicima širom sveta koji su dali izvanredni doprinos predstavljanju savremene Kine, promovisali njene knjige i kulturna dobra širom sveta. Ovo je drugi put da državno priznanje Kine dobije izdavač iz Srbije; 2014. ono je pripalo Vladislavu Bajcu, direktoru „Geopoetike”. Nagrada se dodeljuje od 2005. i do sada je nagrađeno 138 kulturnih radnika iz 53 zemlje. Ovogodišnje priznanje pripalo je i pregaocima iz Argentine, Rusije, Velike Britanije, SAD, Izraela, Libana... Jagoš Đuretić za naš list naglašava da generacije koje su intelektualno sazrevale u drugoj polovini 20. veka nisu ništa

Kultura

04.01.2021 u 14:00

Bogata izdavačka delatnost SANU

Srpska akademija nauka i umetnosti u 2020. godini objavila je 40 naslova, dok je još deset u štampi, o čemu su nedavno u prostorijama SANU govorili akademik Zoran Knežević, generalni sekretar SANU, Miodrag Marković, dopisni član SANU, i Snežana Bukarica, rukovodilac Sektora za izdavačku delatnost SANU. Kako je kazao Knežević, među najvažnijim izdanjima, između ostalih, nalaze se prva knjiga Pristupnih beseda srpskih akademika (1886–1947), urednika Mira Vuksanovića – koja obuhvata priloge prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije i pet svečanih izjava akademika koji su u vreme kada su izabrani živeli van Srbije , zatim Dvadeset i prvi tom Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, čije je izdavanje počelo 1959. godine, a u ovom se tomu nalazi oko 8000 novih reči i izraza na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: izdavaštvo