Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Društvo

09.08.2022 u 16:37

Stepskim božurima kroz Peščaru

Deliblatska peščara ‒ Mreža pešačkih staza kojim je ispresecan Specijalni rezervat prirode „Deliblatska pešačara”, bogatija je za stazu „Stepski božuri”, uređenu i obeleženu u okviru projekta „Deliblatska peščara budućim generacijama”, koji je realizovalo udruženje građana „Srbija, moj dom”. Staza za pešačenje se proteže u dužini od nekoliko kilometara lokaliteta „Volovske paše” u Peščari, a trebalo bi, prema rečima aktivista projekta, da pomogne širem cilju smanjenju nagativnih uticaja čoveka na prirodu, kroz praktične aktivnosti, unapređenjem znanja i navika građana i korisnika ovog prirodnog dobra. „Ovaj specijalni rezervat prirode je jedna od poslednjih oaza i utočišta velikog broja retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta od evropskog i svetskog značaja i kao takva se odlikuje

Društvo

03.08.2022 u 17:53

U Banatu samo tri lokacije bezbedne za kupanje

Pančevo – Kupalište Bela stena na Dunavu desno od špica i ono u Banatskom Brestovcu na vodotoku Ponjavica, mogu se koristiti za osvežavanje, kao i ono na jezeru u Kačarevu, kažu poslednji rezultati laboratorijskih ispitivanja i analize voda ta teritoriji pančevačke opštine, koje je uradio Zavoda za javno zdravlje Pančeva, obelodanjeno je na sajtu grada Pančeva. Na osnovu rezultata obavljenih laboratorijskih ispitivanja i stručnog razmatranja, zavod je dao zaključak da se kupališta duž reke Tamiš u Pančevu i severnih sela opštine, u Jabuci i Glogonju, na Dunavu kod izletišta Bela stena levo od špica, kupališta Ponjavice u Omoljici, sa aspekta mikrobiološkog zagađenja ne preporučuju za kupanje i rekreaciju, saopštio je zavod. Ono što se kontroliše mikrobiološkim analizama, objašnjava struka,

Društvo

03.08.2022 u 17:18

Na Ilinden svečano u Jabuci

Jabuka ‒ Liturgijom u hramu Svetog Ilije, koju je služio njegovo preosvštensvo vladika Banatski Nikanor, a potom i polaganjem cveća na bistu revolucionara i učitelja, Goce Delčeva i Svečanom sednicom Nacionalnog saveta Makedonaca u Srbiji ,u Jabuci kod Pančeva obeležena je seoska slava i održana centralna proslava praznika Ilinden. „Ilinden je za nas Makedonce najveći nacionalni praznik. On je sećanje koje negujemo, na događaje iz 1903. godine, kada je Goce Delčev sa komitama proglasio Republiku u Kruševu, ali i dan njegove smrti. Ilinden se slavi od Drugog svetskog rata, a u ove krajeve su ga preneli kolonisti. Za nas potomke, njihove kćeri i sinove to je nešto posebno, emotivno sećanje i naklon pred njihovim žrtvama zbog kojih danas možemo slobodno da živimo kao ponosni i

Društvo

24.07.2022 u 12:24

Izložbe, poezija i gastronomija za „Dane Uzdina”

Uzdin – Već tradicionalno, vreli letnji dani se u južnobanatskom Uzdinu prekraćuju višednevnom manifestacijom „Dani Uzdina”. U naselju kovačičke opštine, jednom od najznačajnijih kulturnih sedišta Rumuna u Vojvodini, mesna zajednica i Književno društvo „Tibiskus”, poznato po negovanju i promovisanju književnog stvaralaštva Rumuna, priredilo je raznovrstan program od dve izložbene postavke, jednog festivala poezije i gastronomskog takmičenja. Manifestaciju su otvorile dve postavke – izložba starih fotografija o važnim događajima i ljudi i ilustracija „Slike koje su obeležile naše postojanje” i izložba rukotvorina meštanke Dorine Magdu, članice ovdašnjeg Udruženja „Bakice”. „Svaka članica našeg udruženja ima strast prema nečemu, kao što je ima i Dorina Magdu, koja je sa nama već 10

Ekonomija

21.07.2022 u 16:47

Bostana je manje, ali je krupan i sladak

Banatski Brestovac – Brige za bostan, nema, tako tvrdi bračni par Bavaništanaca, Jovanka i Zoran Mandilović, koji svoje zasade ima u Banatskom Brestovcu, poznatom po povrtarskoj proizvodnji. Ove sezone odlučili su se za hibridnu sortu, tamnozeleni, kandemir, uz tradicionalno dobar, šareni Talisman i najpopularniju dinju ananas. „Bostan je slabije rodio zbog velike i dugotrajne suše, bar za 30 posto. Ne kažem, treba mu sunca, ali ovako visoke temperature ne. Zato je priroda odradila svoje, pa je rod proredila, ali su lubenice i dinje krupnije i slađe, pa smo na istom”, napominje za „Politiku” Jovanka, glavna za odnose sa javnošću, i to je sve što lepog može da kaže o proizvodnji povrća, koje zovemo voće. Sledi podugačka lista nevolja koja prati ovu granu povrtarstva i čini je, iz

Društvo

15.07.2022 u 15:53

Povrtari se bore sa dve nepogode

Glogonj – Uspeli su glogonjski povrtari da između dve suše povade mlad krompir po kojem su najpoznatiji, beli i crni luk, skinu prvu boraniju i grašak. Oni vredniji zasadili su kupus, brokoli, karfiol, prokelj. Paprika je ovde mahom pod plastikom, ali svi zajedno, nikada više nisu zalivali. Bunari se prazne, a oprema – rasprskivači, creva, alat, ručne pumpe za navodnjavanje, svake večeri se moraju pakovati i nositi sa njive pa ponovo vraćati i montirati jer su na meti lopova. Tako se ovde, kažu, bore sa dve nepogode. „Ne zna se šta je skuplje, da li ovo što prodajemo mi koji gajimo povrće na njivama ili ono iz plastenika. Ovaj posao radim skoro četrdeset godina i ne pamtim da smo morali toliko da zalivamo da bi biljke održali u životu i donele kakav takav rod, a to košta. Jesmo

Društvo

07.06.2022 u 17:40

Pecaroši se vraćaju na Ponjavicu, uskoro će i kupači

Banatski Brestovac – JKP „Zelenilo” iz Pančeva, kao upravljač parkom prirode „Ponjavica”, dobilo je pola miliona dinara na konkusrsu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, koje će upotrebiti za izgradnju eko platforme za sportski ribolov. To će obradovati Omoljičane i Brestovčane, koji se posle godina apstinencije, vraćaju sa ribolovačkim štapovima na obale ovog južnobanatskog vodotoka. „Ovde više dolazimo da se družimo i provedemo neko vreme na vodi i u prirodi, nego što je važan ulov. Voda sada jeste čistija, to se vidi i golim okom, od čuvara čujemo da se redovno kontroliše, a i đubreta je manje. Ne znam da li se narod urazumio, pa ne baca svašta u vodu i na obale, ili nadležni redovnije čiste”, kaže jedan od pecaroša rekreativaca na lokaciji kod

Društvo

14.05.2022 u 08:52

Doba kada su Slovaci naselili Kovačicu

Kovačica ‒ Veliki jubilej, 220 godina od doseljavanja Slovaka u Kovačicu, opština obeležava i slavi nizom manifestacija od 13 do 29. maja. Dvonedeljni program načinje proslava Dana škole „Mlada pokoljenja”, dok je njegovo svečano otvaranje zakazano za subotu, 14. maja bogatim kulturno-umetničkim programom, na glavnom kovačičkom trgu i Svečanom akademijom u Domu kulture „3 oktobar”. Proslavu će uveličati koncerti grupe „Duha” povodom tri decenije njenog postojanja i gostiju iz Republike Slovačke, grupe „Kandračovci”, kao i nastupi Udruženje žena Kovačica, jednog od najstarijih u Banatu, orkestra, hora i folklorni ansambl osnovne škole i kovačičke Gimnazije, Dnevnog boravka i hora Udruženja penzionera. Ovom prilikom nastupiće i veliki broj pevačkih i plesnih

Društvo

27.04.2022 u 17:53

Skupa proizvodnja diže cene povrća

Glogonj – Bele se polja prvog povrća u južnobanatskom selu povrtara Glogonju. Poljoprivrednici koji su posejali zelen, papriku, paradajz, boraniju i tikvice na otvorenom, folijama štite biljke od kasnih prolećnih mrazeva i ublažavaju efekte toplotnih ekstrema između dnevnih i noćnih temperatura. Kreće se sa setvom kukuruza šećerca, krompira, kupusa, krastavca, kelerabe, karfiola, a pristižu mladi luk, rotkvice, salata i spanać. Posla i ulaganja je mnogo, a setva kažu nikad skuplja, jer su takozvani inputi otišli 200 posto, pa ne znaju hoće li ostvariti ikakvu zaradu, a jedino u šta su sigurni jeste da će se kupcima ove sezone od cena vrteti u glavi. „Proizvodnja je od samog početka drastično skuplja. Gotovo duplo više su cene semena, veliki trošak je folija, bez koje se ne može, skočila je i

Društvo

21.03.2022 u 16:57

Južnobanatski ovnovi za ugled, ponos i – brigu

Dolovo – Sve prazniji su banatski torovi. Primera radi, od nekada 17.000 ovaca u Dolovu, ostalo je jedva 500. Taj podatak i još mnogo priča o pratećim nedaćama čule su se na 13. Smotri ovnova u ovom južnobanatskom selu, koju je organizovao ogranak Udruženja uzgajivača „Banat”. U centru sela, iza mesne zajednice, šepurilo se četrdesetak rasplodnih ovnova iz cele ove regije, sve reprezentativni primerci – iz Izbišta, Idvora, Aleksandrova, Devojačkog Bunara, Vekelea, Sakula, Farkaždina, Mramorka, Banatskog Novog Sela, Padine, Grebenca, Vladimirovca, Pančeva i Batajnice. Kapitalac za primer i ponos vlasnika morao je imati lepu i veliku glavu, što duže uši i rep, kao i impozantne dimenzije u visinu, dužinu i šurinu. Ocenjivale su se i boja i gustina runa. U kategoriji šiljegana (ovnova do

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banat