Subota, 13.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: psihologija

Magazin

08.11.2021 u 16:12

Kad mame i tate u kuću samo svrate

Desetogodišnji Relja, upitan šta bi promenio odnosu s roditeljima, da bi taj odnos bio bolji, rekao je: „Možda bih najviše od svega voleo da jednom razgovaram s tatom i mamom, a da me stvarno čuju i saslušaju. A ovako... oni samo viču, onda ja vičem, oni viču, ja se ućutim... I na kraju ništa ne bude. To se stalno tako ponavlja.” Jelena Holcer (Foto lična arhiva) Ovo je jedan od primera koje, u svojoj novoj knjizi „Kako se čitaju deca”, navodi Jelena Holcer, pedagog sa 25 godina iskustva, osnivač i direktor „Škole za roditelje” u Beogradu. Pitamo je da li su današnje mame i tate zaista postali „gluvi” za ono što bi njihova deca želela da im kažu? – Ponekad, roditelji i deca kao da razgovaraju s različitih, suprotstavljenih strana pa se međusobno niti čuju, niti razumeju. Na

Magazin

01.11.2021 u 15:16

Zimski bluz

Da li ste neraspoloženi, bezvoljni, brže se umarate, ujutru se teško budite i pospani ste tokom dana, nervozni ste (više nego inače), nedostaju vam energija i samopouzdanje, često posežete za slatkišima, pecivima ili prženim krompirićima? Ukoliko je odgovor na većinu ovih pitanja potvrdan, postoji mogućnost da vas je obuzela takozvana zimska depresija ili sezonski afektivni poremećaj (SAP), ponekad nazivan i sezonski afektivni sindrom (SAD). Pojavljuje se u jesenjim i zimskim mesecima, kad su dani kraći, tmurniji i hladniji, a nestaje na proleće. Pogađa sve generacije, žene češće nego muškarce, a zapažena je i nasledna sklonost. Prema studijama u Sjedinjenim Državama – gde je, inače, ovaj poremećaj prvi put istražen krajem prošlog veka – on se manifestuje gotovo redovno kod petine žitelja, a

Magazin

15.10.2021 u 21:30

Teret ludih godina

Svako životno doba ima svoje specifičnosti i svoju psihodinamiku. Detinjstvo i adolescencija naročito jer su razvojni periodi kada se stvaraju osnove ljudskog bića u biološkom, psihološkom i socijalnom aspektu. – Adolescencija je posebno buran i dramatičan period u kome se odvija preobražaj dotadašnjeg deteta u mladu, ali ne još odraslu osobu i koji je vrlo brz i traje nekoliko godina. Taj brzi rast i velike promene raduju većinu adolescenata zato što su znak odrastanja i približavanja željenom statusu – svetu odraslih – kaže primarijus dr Vojislav Ćurčić, neuropsihijatar i trening psihoanalitičar Psihoanalitičkog društva Srbije „Psihološki krugovi”. Dr Vojislav Ćurčić (Foto: lična arhiva) Životna prekretnica Adolescenti imaju osećaj snage i moći, uživaju u rastu i

Društvo

05.10.2021 u 20:28

Žrtve traume često nemaju odgovor na ključna pitanja

Svaka ćelija povređenog bića pamti traumu, ne samo razumnim ili emotivnim aspektima ljudskog doživljaja. Pamti i ponovo doživljava sopstveno stradanje, kao da se nanovo dešava. Žrtva zadugo nema moć da zaustavi ovaj proces. Kao pokvarena filmska traka, ista scena vrti se opet… pa opet… bez mogućnosti zaustavljanja. Ostaje samo krik, kao plač bez suza, dubok i nem. Tako zvuči objašnjenje dr Merime Isaković, kliničkog psihologa i kliničkog neuropsihologa, koja već dvadeset godina živi i radi u Australiji. – Kada to znamo i u potpunosti razumemo, naša profesionalna i etička odluka da radimo sa žrtvama nasilja postaje delikatna i iskreno ljudska. Tada se potpuno posvećujemo kompletnom biću koje se pred nama i uz našu podršku otvara, u nadi da mu može biti bolje i da mu mi možemo pomoći da

Magazin

27.09.2021 u 19:15

Mamine „velike bebe”

On je negovan i doteran neoženjeni tridesetogodišnjak koji vodi udoban život, radi posao koji mu se dopada, čak i ako nije stalan i dobro plaćen, često izlazi, putuje, prati modne i društvene trendove, nije opterećen ni porodičnim ni egzistencijalnim problemima. Zvuči kao savršen muškarac? Međutim... on i dalje stanuje kod roditelja. Tu ima udoban krevet, veš mu je opran, ispeglan i uredno naslagan u orman, uvek ga čeka skuvan ručak, bez pitanja gde je i s kim bio, kuda ide i kad se vraća kući. Ova pojava je zapažena početkom milenijuma u Italiji, naročito u južnim krajevima zemlje i na Siciliji, a bila je toliko česta da je italijanski ministar finansija Tomazo Padoa Skiopa za njih skovao 2007. neologizam „bamboccione” (bambočone – velika beba). Fenomen je prepoznat kao potencijalni

Magazin

09.09.2021 u 14:25

Zašto žene lakše zalutaju

Kad na ulici zaustavite nekog muškarca i pitate ga kako da stignete do određenog mesta, njegovo objašnjenje će najverovatnije izgledati ovako: „Idete oko dva kilometra severoistočno, onda na raskrsnici skrenete levo, pa nakon stotinak metara desno i nastavite ka zapadu.” Ali ako naiđete na ženu, ona će vas po svoj prilici uputiti da idete glavnim putem do robne kuće, tu pređete ulicu, idete pored parka sve dok ne naiđete na spomenik i odatle produžite bulevarom koji će vas dovesti do cilja. Psiholozi su odavno zapazili da među polovima zaista postoji razlika u doživljaju prostora i načinu određivanja pravca kretanja, pri čemu se muškarci pretežno orijentišu prema stranama sveta, a žene prema objektima. Ovo je nedavno potvrdila i studija sprovedena na Univerzitetu Majami među 159 studenata oba

Magazin

03.09.2021 u 14:05

Teško breme za celu porodicu

Kada jedan član porodice oboli od mentalne bolesti – bilo da je to depresija, anksioznost, psihoza, bolest zavisnosti – onda to utiče na celu porodicu. Živeti s osobom koja ima težak i hroničan psihijatrijski poremećaj verovatno je jedan od najvećih izazova za njegove bližnje, jer se od njih očekuje da budu uključeni u lečenje, da obolelog podrže i ohrabre, kao i da se nose s nizom njegovih ponašanja i simptoma, kaže prof. dr Gordana Dedić, neuropsihijatar i psihoterapeut s Klinike za psihijatriju VMA. – Od članova porodice zahteva se i da nauče kako da vode brigu oko uzimanja terapije, posebno ukoliko oboleli odbija da uzima lekove ili odbija pomoć psihijatra. Sve to može biti emocionalno i fizički iscrpljujuće i veoma stresno. Zato je važno istaći da suočavanje s mentalnom bolešću ne zavisi

Magazin

24.08.2021 u 12:51

Kad plastične operacije postanu zavisnost

Tinejdžerima je svojstveno da neumereno brinu o svom izgledu, porede ga s vršnjacima ili omiljenim estradnim zvezdama; mnogo vremena provode doterujući se, pa ipak često su nezadovoljni ishodom; stalno nalaze manjkavosti na svom licu ili pojedinim delovima tela i svaki ljubavni neuspeh doživljavaju kao potvrdu sopstvene ružnoće. Većina prestane s ovim kad odraste, kao zrele osobe počnu više da cene sebe i svoje telo, prihvataju nedostatke, nauče da istaknu vrline. A onda, kad se približi starost ili ako se nađu u životnim okolnostima koje prednost daju fizičkoj lepoti naspram svih ostalih kvaliteta, opet se kod nekih pojavi taj osećaj nesigurnosti, potreba da (pre svega sebi) stalno potvrđuju kako su zgodni, privlačni, poželjni. Tome doprinosi i savremena instagram ili fejsbuk kultura: ako

Magazin

12.08.2021 u 14:31

Vera u sebe

U promenjenim životnim uslovima, čak i u sudaru s pandemijom, brže i bolje su se snašle osobe koje su verovale u sebe i svoje sposobnosti. Na njih kao da su manje uticala ograničenja, pritisci spolja, manjak ili, naprotiv, poplava informacija. Šta god da se dešava u okruženju, takvi ljudi uspevaju da ostanu pribrani i da se izbore za svoje interese. Bilo da je reč o problemima na poslu, potresima na ličnom, emotivnom planu ili pretnja koronom, oni ne klonu duhom, ne obaziru se na prepreke već traže način da ih savladaju i nastavljaju dalje. Kako im to polazi za rukom? Zašto nisu svi kao oni? Odgovor smo potražili od psihologa i psihoterapeuta Irene Verner, koja se posebno bavila ovom temom i pripremila vodič sa 30 tehnika jačanja samopouzdanja. Nije osećanje već stav – Samopouzdanje nije ni

Beograd

12.08.2021 u 09:00

Lečenje duše in vivo

Predstava „Lečenje duše in vivo” premijerno je izvedena u pozorištu „Teatrijum” u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. To je autorski projekat glumice Narodnog pozorišta Hane Anđeli Jovčić i u produkciji Glumačkog studija Sonje Jauković. Hana poručuje da je ovaj komad posvetila svojim roditeljima i svima onima koju su u potrazi za stručnom pomoći, i koji su u duševnom bolu imali slična iskustva kao njena junakinja Nada Ljubić. U pojašnjenju svog dela, autorka citira jednog od psihijatara iz predstave: „U budućnosti će emotivni ljudi biti ugrožena vrsta kao foke, a svetom će hodati gipsani ljudi koji ne vide nikoga i ne osećaju ništa.” Pred publikom se našla priča o Nadi, devojci starog kova, koja ima emotivne probleme. Depresivna je i ne može da radi. Teško komunicira i ne može da se

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

13.06.2026 u 21:44

Tri osobe poginule u dva incidenta na Monblanu

13.06.2026 u 21:31

Alabama traži izvršenje smrtne kazne injekcijom

13.06.2026 u 21:23

Dodik: Republika Srpska neće glasati na referendumu o pristupanju EU

13.06.2026 u 21:22

Izraelac Abu Fani novo pojačanje Crvene zvezde

13.06.2026 u 21:08

Švajcarski eksperiment kakav nikada ranije nije viđen

13.06.2026 u 21:03

Poginuo muškarac nakon prevrtanja rafting čamca kod Konjica