Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: психологија

Култура

16.11.2021 у 15:12

„Инстаграм” и ментално здравље

Повезаност учестале употребе друштвених мрежа и депресивних и анксиозних стања, нарочито међу млађом популацијом, позната је чињеница документована у научним студијама и статистикама, но о њој се, нажалост, недовољно говори у медијима, што због јаког утицаја корпорације „Фејсбук” (тешке више од једног трилиона долара), која поседује најпопуларније платформе за умрежавање, што због незаинтересованости јавности за ове теме које се неретко сматрају тривијалним и баналним. Статистике, међутим, указују да проблем постоји као и да временом постаје све распрострањенији и већи, о чему сведочи и извештај о интерном истраживању које је „Фејсбук” спроводио најмање две године о утицају „Инстаграма” на младе („Фејсбук” је власник „Инстаграма” од 2012. године), а потом држао у тајности, а који је

Магазин

08.11.2021 у 16:12

Кад маме и тате у кућу само сврате

Десетогодишњи Реља, упитан шта би променио односу с родитељима, да би тај однос био бољи, рекао је: „Можда бих највише од свега волео да једном разговарам с татом и мамом, а да ме стварно чују и саслушају. А овако... они само вичу, онда ја вичем, они вичу, ја се ућутим... И на крају ништа не буде. То се стално тако понавља.” Јелена Холцер (Фото лична архива) Ово је један од примера које, у својој новој књизи „Како се читају деца”, наводи Јелена Холцер, педагог са 25 година искуства, оснивач и директор „Школе за родитеље” у Београду. Питамо је да ли су данашње маме и тате заиста постали „глуви” за оно што би њихова деца желела да им кажу? – Понекад, родитељи и деца као да разговарају с различитих, супротстављених страна па се међусобно нити чују, нити разумеју. На

Магазин

01.11.2021 у 15:16

Зимски блуз

Да ли сте нерасположени, безвољни, брже се умарате, ујутру се тешко будите и поспани сте током дана, нервозни сте (више него иначе), недостају вам енергија и самопоуздање, често посежете за слаткишима, пецивима или прженим кромпирићима? Уколико је одговор на већину ових питања потврдан, постоји могућност да вас је обузела такозвана зимска депресија или сезонски афективни поремећај (САП), понекад називан и сезонски афективни синдром (САД). Појављује се у јесењим и зимским месецима, кад су дани краћи, тмурнији и хладнији, а нестаје на пролеће. Погађа све генерације, жене чешће него мушкарце, а запажена је и наследна склоност. Према студијама у Сједињеним Државама – где је, иначе, овај поремећај први пут истражен крајем прошлог века – он се манифестује готово редовно код петине житеља, а

Магазин

15.10.2021 у 21:30

Терет лудих година

Свако животно доба има своје специфичности и своју психодинамику. Детињство и адолесценција нарочито јер су развојни периоди када се стварају основе људског бића у биолошком, психолошком и социјалном аспекту. – Адолесценција је посебно буран и драматичан период у коме се одвија преображај дотадашњег детета у младу, али не још одраслу особу и који је врло брз и траје неколико година. Тај брзи раст и велике промене радују већину адолесцената зато што су знак одрастања и приближавања жељеном статусу – свету одраслих – каже примаријус др Војислав Ћурчић, неуропсихијатар и тренинг психоаналитичар Психоаналитичког друштва Србије „Психолошки кругови”. Др Војислав Ћурчић (Фото: лична архива) Животна прекретница Адолесценти имају осећај снаге и моћи, уживају у расту и

Друштво

05.10.2021 у 20:28

Жртве трауме често немају одговор на кључна питања

Свака ћелија повређеног бића памти трауму, не само разумним или емотивним аспектима људског доживљаја. Памти и поново доживљава сопствено страдање, као да се наново дешава. Жртва задуго нема моћ да заустави овај процес. Kао покварена филмска трака, иста сцена врти сe опет… па опет… без могућности заустављања. Остаје само крик, као плач без суза, дубок и нем. Тако звучи објашњење др Мериме Исаковић, клиничког психолога и клиничког неуропсихолога, која већ двадесет година живи и ради у Аустралији. – Kада то знамо и у потпуности разумемо, наша професионална и етичка одлука да радимо са жртвама насиља постаје деликатна и искрено људска. Тада се потпуно посвећујемо комплетном бићу које се пред нама и уз нашу подршку отвара, у нади да му може бити боље и да му ми можемо помоћи да се ослободи

Магазин

27.09.2021 у 19:15

Мамине „велике бебе”

Он је негован и дотеран неожењени тридесетогодишњак који води удобан живот, ради посао који му се допада, чак и ако није сталан и добро плаћен, често излази, путује, прати модне и друштвене трендове, није оптерећен ни породичним ни егзистенцијалним проблемима. Звучи као савршен мушкарац? Међутим... он и даље станује код родитеља. Ту има удобан кревет, веш му је опран, испеглан и уредно наслаган у орман, увек га чека скуван ручак, без питања где је и с ким био, куда иде и кад се враћа кући. Ова појава је запажена почетком миленијума у Италији, нарочито у јужним крајевима земље и на Сицилији, а била је толико честа да је италијански министар финансија Томазо Падоа Скиопа за њих сковао 2007. неологизам „bamboccionе” (бамбочоне – велика беба). Феномен је препознат као потенцијални

Магазин

09.09.2021 у 14:25

Зашто жене лакше залутају

Кад на улици зауставите неког мушкарца и питате га како да стигнете до одређеног места, његово објашњење ће највероватније изгледати овако: „Идете око два километра североисточно, онда на раскрсници скренете лево, па након стотинак метара десно и наставите ка западу.” Али ако наиђете на жену, она ће вас по свој прилици упутити да идете главним путем до робне куће, ту пређете улицу, идете поред парка све док не наиђете на споменик и одатле продужите булеваром који ће вас довести до циља. Психолози су одавно запазили да међу половима заиста постоји разлика у доживљају простора и начину одређивања правца кретања, при чему се мушкарци претежно оријентишу према странама света, а жене према објектима. Ово је недавно потврдила и студија спроведена на Универзитету Мајами међу 159 студената оба

Магазин

03.09.2021 у 14:05

Тешко бреме за целу породицу

Када један члан породице оболи од менталне болести – било да је то депресија, анксиозност, психоза, болест зависности – онда то утиче на целу породицу. Живети с особом која има тежак и хроничан психијатријски поремећај вероватно је један од највећих изазова за његове ближње, јер се од њих очекује да буду укључени у лечење, да оболелог подрже и охрабре, као и да се носе с низом његових понашања и симптома, каже проф. др Гордана Дедић, неуропсихијатар и психотерапеут с Клинике за психијатрију ВМА. – Од чланова породице захтева се и да науче како да воде бригу око узимања терапије, посебно уколико оболели одбија да узима лекове или одбија помоћ психијатра. Све то може бити емоционално и физички исцрпљујуће и веома стресно. Зато је важно истаћи да суочавање с менталном болешћу не зависи

Магазин

24.08.2021 у 12:51

Кад пластичне операције постану зависност

Тинејџерима је својствено да неумерено брину о свом изгледу, пореде га с вршњацима или омиљеним естрадним звездама; много времена проводе дотерујући се, па ипак често су незадовољни исходом; стално налазе мањкавости на свом лицу или појединим деловима тела и сваки љубавни неуспех доживљавају као потврду сопствене ружноће. Већина престане с овим кад одрасте, као зреле особе почну више да цене себе и своје тело, прихватају недостатке, науче да истакну врлине. А онда, кад се приближи старост или ако се нађу у животним околностима које предност дају физичкој лепоти наспрам свих осталих квалитета, опет се код неких појави тај осећај несигурности, потреба да (пре свега себи) стално потврђују како су згодни, привлачни, пожељни. Томе доприноси и савремена инстаграм или фејсбук култура: ако

Магазин

12.08.2021 у 14:31

Вера у себе

У промењеним животним условима, чак и у судару с пандемијом, брже и боље су се снашле особе које су веровале у себе и своје способности. На њих као да су мање утицала ограничења, притисци споља, мањак или, напротив, поплава информација. Шта год да се дешава у окружењу, такви људи успевају да остану прибрани и да се изборе за своје интересе. Било да је реч o проблемима на послу, потресима на личном, емотивном плану или претња короном, они не клону духом, не обазиру се на препреке већ траже начин да их савладају и настављају даље. Како им то полази за руком? Зашто нису сви као они? Одговор смо потражили од психолога и психотерапеута Ирене Вернер, која се посебно бавила овом темом и припремила водич са 30 техника јачања самопоуздања. Није осећање већ став – Самопоуздање није ни

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 12:05

Коначне листе за упис деце у вртиће – у понедељак

14.06.2026 у 12:04

Освајање стваралачке слободе

14.06.2026 у 12:00

Српкиње положиле тестове

14.06.2026 у 11:59

Криза у Холандији, све више социјално угрожених

14.06.2026 у 11:55

Техеран наспрам Трамповог оптимизма: Нема договора без детаљне анализе

14.06.2026 у 11:54

Двојица мушкараца нестала на Тиси код Сенте