Није срамота тражити помоћ

У медијима су све присутније акције, текстови и прилози који треба да подстакну људе да уколико имају проблем потраже савете од стручњака. Нажалост, и даље се бројеви телефона специјализованих саветовалишта налазе при дну текстова и на крају прилога о новом случају самоубиства, породичног насиља, мобинга.

Анђелија Симић, мастер психологије, из Новог Сада, наводи да све чешће, боравећи у различитим друштвима, добија питање „Да ли ми је потребна психотерапија?”. Такође, упити исте садржине стижу јој електронском поштом, на фејсбук страници.

–  Питање „Да ли сам нормалан/нормална?”, такође је често. Оно представља одраз радозналости, понекад и жеље за променом, али на један прикривен начин. У нашем друштву још увек владају различите предрасуде за одласке код психолога/психотерапију – примећује наша саговорница.

Анђелија Симић (Фото лична архива)

Многи немају јасно сазнање шта и када, коме или где треба да се обрате па смо је замолили да разјасни неке од уобичајених недоумица.

– Већина има страх да се обрати за помоћ јер не зна тачно шта је уопште психотерапија, шта се „ради” код психолога. Пре свега психолог/психотерапеут ради с људима који имају проблеме, али не прописује лекове. Лекове може да пропише психијатар, а онда се код психолога/терапеута долази на разговоре, јер је психотерапија исцељење речима – одговара Анђелија Симић.

Ипак, то не треба замишљати као разговор у коме једна особа прича, а психолог само клима главом. Води се један интерактиван дијалог где учествују обоје. Психолог циљаним и усмереним питањима наводи особу да проникне у суштину свог проблема или тешкоће и води је ка путу решавања.

– Психолог помаже особи да схвати како није она једина која има проблем. Важно је како пролазимо кроз одређене проблеме, како се постављамо према стресним ситуацијама. Идеални живот у коме немамо ниједан могући изазов, нити проблем, нигде не постоји, иако нам се некада чини да други, неки тамо људи, лепше и боље живе. То је заблуда настала услед једностраног посматрања – истиче Анђелија Симић.

Она указује да свој живот можемо да мењамо и постигнемо промену коју желимо. Наша свест може да се унапређује и развија. И наше емоције могу да се мењају, али постепено. У том процесу психотерапија има велику и важну улогу.

Код психолога или на психотерапију може се одлазити и онда када желимо да откријемо своје потенцијале и таленте, када нам је потребна препорука или помоћ да пронађемо најбоље решење.

Мини-тест

Да ли је психотерапија оно што вам треба може да се провери и једним једноставним тестом. Ако на понуђене тврдње одговарате потврдно, то може да буде довољан знак да треба да порадите на неким аспектима свог живота и да је психотерапија могући избор. И не заборавите – решење за проблеме увек постоји.

• Често се осећам без енергије.
• Већину времена имам осећање стрепње и панике.
• Плашим се за своју будућност.
• Често размишљам да ћу оболети од неке болести (или ме телесни симптоми могуће болести јако узнемиравају).
• Већину свог времена сам депресиван.
• Имам проблеме с одређеним деловима тела, а заправо је све медицински у реду.
• Избегавам људе.
• Разочарао сам се у љубав.
• Трудим се да не размишљам о стварима које ме узнемиравају, тако што претерано радим.
• Користим алкохол или дроге да угушим своја осећања, јер не могу да поднесем себе и/или друге.
• Увек „набацујем” смех, ма где био и шта год радио. Важно је не показати своје емоције.
• Не могу да се смирим с једном особом и идем из везе у везу.
• Претерано/премало спавам.
• Углавном дан проведем гледајући телевизију и сањарећи.
• Плашим се да људима покажем ко сам заправо.
• Држим људе на дистанци.
• Потребе других су испред мојих потреба.
• Имам проблем да одбијем људе.
• Осећам се под притиском да морам нешто постићи.
• Никад ништа није довољно добро.
• Узнемирим се на назнаке да ће ме неко напустити.
• Претерано контролишем себе или друге.
• Једем да бих се боље осећао.