Petak, 24.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.07	117.77	117.42
	102.4	103.01	102.7
	125.88	126.64	126.26

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: dizajn

Magazin

06.03.2022 u 20:00

Staklena soba

Na pitanje: „Da li biste voleli da stanujete u stakleniku?”, verovatno bi većina vas odgovorila negativno. Pa ipak, mnogima koji žive u modernim stanovima, upravo se to događa. Nedavno sam imala na radnom stolu osnovu jednog takvog, tek sazidanog stana, čija je dnevna soba osmougaone osnove, sa kvadraturom od oko 22 metra kvadratna, imala na svojim zidovima, ni manje ni više nego osam prozora! Pesnik bi rekao: „Prozori su tu da nam približe svemir i godišnja doba uvedu u sobu”, i tako bi i bilo kada bi svi gledali na parkove, reke ili sunčeve zalaske. Ali šta ako su svi oni usmereni jedino na gradsku vrevu i raskrsnicu sa šest semafora? Ravno staklo je kao građevinski materijal promovisano pre oko 160 godina, kada je amater Jozef Pakston izložio svoju „Kristalnu palatu” na Velikoj

Magazin

27.02.2022 u 20:00

Mansardna soba

Mansardni krov je samo onaj krov koji ima mansardne prozore. Mansarda nipošto nije obično potkrovlje već nešto što ima svoj i te kako cenjeni pedigre. Po definiciji „mansardni prozor je veći krovni prozor sa sopstvenim krovom” a izmislio ga je čuveni arhitekta Fransoa Mansar (1598–1666), jedan od glavnih predstavnika klasične arhitekture 17. veka, koji je između ostalog sagradio i dvorac Bloa, Mezon Lafit i crkvu Val de Gras u Parizu. Postoji još jedan Mansar, Žil Arduen, takođe slavno ime francuske arhitekture 17. veka, koji je bio najznačajniji arhitekta Luja XIV i koji je sagradio dvorac u Versaju, ali on nije zaslužan za mansardu. Mansarda je „toplo srce kuće”. Skoro svi zaljubljeni sanjaju o noći provedenoj na nekoj od pariskih mansardi. Sa mansardnog prozora čovek može na čitav

Magazin

20.02.2022 u 20:00

Kišna soba

Kiša može da pada u vašu sobu – bukvalno, ili u prenosnom smislu. Bukvalno – ako niste popravili krov koji prokišnjava, a stanujete na poslednjem spratu kuće sa ravnim ili kosim krovom. Još prošlog leta nešto ste naslutili, bilo je nekakvih sumnjivih senki oko prozora koje su opominjale a vi ste odvraćali pogled, kao „nije to ništa – možda mi se samo čini, pa šta, neće valjda poplava?” I bi poplava. Što zbog toga što ste bili lenji, što zbog toga što niste imali para, krov je ostao onakav kakav je bio – nagrižen zubom vremena i realsocijalističkom tezom da je društvena imovina briga svih nas – stan jeste vaš ali je krov zajednički, pa svi treba da plate njegovu popravku. Stvarnost je nešto drugo, jer cela kuća sada ćuti. Muk. Svima je žao, ali šta se tu može, neko ne može, neko neće, a

Društvo

15.02.2022 u 09:11

Oni uče stare zanate, ali i dizajniraju igrice

Jedna je od tri najstarije umetničke srednjoškolske ustanove u Srbiji, novosadska Škola za dizajn „Bogdan Šuput” primer je kako se đaci istovremeno mogu da upućuju u tajne starih zanata i pripremati za poslove budućnosti. Pod svodom škole stare 74 mlade umetnike na tekstilnom odseku, na primer, uče kako da očuvaju srpsku tradiciju oličenu u negovanju starih zanata, poput tkanja, pletenja, veza. Dok na nekim drugim predmetima uporedo prate najsavremenija rešenja u dizajniranju materijala koji se, između ostalog, koriste u izradi odeće ili uređenju enterijera. Kako za „Politiku” otkriva Siniša Štetin, pomoćnik direktora škole, plan im je da postanu i lider u usađivanju znanja o inovativnim dizajnerskim rešenjima, pa trenutno prave pilot-projekat nastave kakva još nije zaživela u

Magazin

13.02.2022 u 20:00

Lovačka so6a

Lovačka soba je slojevit pojam, u veoma širokom rasponu od skromne, skrivene među stablima, kolibe-brvnare, nalik na onu u kojoj je ljubavnik ledi Četerli, svojom šumskom strašću očaravao Lorensovu beloputu heroinu, do one druge (opet engleske), iz Golsvortijevog „Konca dela”, gde se u sobama „već danima širi isti miris parfema, cveća, duvana, knjiga i jastuka po divanima; tih dana svi puše iste lule i ubijaju iste ptice, dok psi vrte repom na isti način, štekeću istim lavežom i jure iste zečeve, a dame doručkuju isti doručak u postelji ili van nje, stavljaju soli u istu kadu, igraju iste igre i slažu se međusobno uz isto razmimoilaženje.” Ovaj drugi opis boravka na imanju u sezoni lova na (pernatu ili dlakavu) divljač, navodi na klišetirani opis enterijera lovačke sobe, koji

Magazin

06.02.2022 u 20:00

Šarena soba

Jedan od uobičajenih saveta koje enterijeristi – funkcionalisti daju svojim klijentima kada je reč o uređenju stana, glasi: „Upotrebite samo jedan desenirani materijal u prostoriji – može to biti šarena zavesa, šareni tepih, šareni tapet ili mebl-štof itd., ali nikada dva, a pogotovo više desena u istoj sobi.” Trajalo je to godinama, da ne kažem decenijama (i sama sam često bila jedna od njih), da bih se u poslednje vreme sve češće pitala: „A zašto baš samo jedan? Zašto ne dva ili tri? I ko može da tvrdi da će samo jedan desen obezbediti dobro rešenje enterijera, a više njih – obratno?” Na ovakvu reakciju podstakla me je, između ostalih, i muška moda. Tačnije rečeno, neke od npr. Valentinovih, Versačijevih ili ko zna čijih, talentovanih i smelih kolekcija, na čijim sam modelima

Magazin

30.01.2022 u 20:00

Samačka soba

Samačka soba je privremeni ili trajni stan za jednu osobu. Samačka soba može biti stvar ličnog izbora, ali teže je ako ste na nju „osuđeni”. Mladost je obično smatra spasom i slobodom, kada se u nju pobegne od večito budnih roditeljskih očiju. Starost je naprotiv smatra tamnicom – naročito ako osoba, koja u samačkoj sobi sama živi, nije sebi najbolje društvo. U svakom slučaju treba praviti razliku između samoće i usamljenosti, jer čovek može biti usamljen i onda kada stanuje u krugu mnogobrojne porodice, isto kao što može biti srećan i okružen prijateljima, iako stanuje sam. Samačka soba će postati stan onda kada u nju unesete: – postelju za spavanje, dimenzija 100 x 200 x 40 cm sa udobnim dušekom postavljenim preko elastične podloge – manju fotelju (jednu do dve), dimenzija 60

Kultura

28.01.2022 u 14:01

Odobren kontroverzni redizajn Notr Dama

Nakon što je pojava virusa korona usporila proces obnove najvoljenije pariske bogomolje – katedrale Notr Dam – stvari su se kako je pandemija proticala polako pomerale s mrtve tačke, a od kraja prošle godine u prvi plan izbila je debata koja se vodi o inovacijama koje se tiču redizajna njene unutrašnjosti. Naime, kako piše, između ostalih, i „Artnet”, prašina se digla nakon što je obelodanjen predlog projekta Pariske dijeceze, u čijoj je nadležnosti ova velelepna i nažalost vatrom 2019. oštećena građevina. U njemu je zamišljeno da se unutar nje instaliraju, pored već postojećih umetničkih dela iz prethodnih epoha, i umetnička dela savremenog stvaralaštva, ali i posebno osvetljenje „zarad štimunga”, uz određene inovacije po pitanju izbora i rasporeda mobilijara i uobičajenog i

Magazin

23.01.2022 u 20:20

Postmodernistička soba

Sve je počelo s „Prustovom foteljom”, koju je 1979. godine kreirao poznati italijanski arhitekta Alesandro Mendini, dizajner i teoretičar, urednik nadaleko čuvenog časopisa za arhitekturu, enterijer, dizajn i umetnost „Domus” i osnivač kontroverznog dizajn studija „Alhemija” u Milanu. Ova fotelja ima oblik fotelje u stilu Luja XV, ali ono što je razlikuje to je mebl-štof, sa dezenom „skinutim” sa slikarskog platna slavnog poentiliste Pola Sinjaka s kraja 19. veka. Znači – tačkasto, pa u nijansama. I povrh svega, ime – „Prustova”. Zašto Sinjak, zašto Prust, zašto Luj XV? Umesto odgovora na to pitanje, dizajner ide dalje, pa kreće da „tačka” sve po sobi: pod, zidove, tavanicu, zatim lampe, staru stilsku komodu i najzad „Blaupunkt” televizor – poslednji model. Ovakav predlog za sobu

Magazin

16.01.2022 u 20:00

Papirna soba

Fotelja na slici nosi naziv Day dreamer („Dnevni sanjar”). Potiče iz 1850. godine i izrađena je u Londonu i Birmingemu za potrebe velike Svetske izložbe 1851. godine. Izuzimajući jastuke, sve ostalo je napravljeno od papira. U tada omiljenoj papir-maše tehnici, ovakva fotelja bila je simbol komfora srednje klase imućnih građana viktorijanskog doba, koji su iznad svega cenili udobnost svog neprikosnovenog doma. Englezi nisu izmislili ni papir (hartiju) ni papir-maše. Ali, kako reče jedan pošteni Englez: „Mi Englezi smo sjajni u kopiranju, ne umemo da izmislimo ništa novo, ali kad nešto preuzmemo i iskopiramo, onda to gotovo uvek prevazilazi original”. (Ovaj navod odnosi se na arhitekturu i enterijer, ali i na dizajn.) Papir su pronašli Kinezi u prvom veku i skoro pet vekova bili su

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

24.07.2026 u 02:16

Promenljivo oblačno, temperature do 26 stepeni

24.07.2026 u 02:02

Studio „Univerzal” nije platio popravku oštećenja

24.07.2026 u 01:39

Otkriven prvi mogući egzomesec van Sunčevog sistema, kruži oko mrtve zvezde

24.07.2026 u 01:14

Slučaj nestanka 12-godišnje Anđelije Dimitrijević iz Beograda

24.07.2026 u 01:02

Izraelci zabrinuti: Iran se veoma brzo obnavlja nakon više od 20.000 vazdušnih udara

24.07.2026 u 00:47

Folker Tirk se suočava sa protivljenjem Moskve i Tel Aviva za novi mandat