Tag: sadmz

Kako mi nedostaje, 1.maj na Plitvičkim jezerima Uskrs u Kordunaškom selu Prolećni seoski sajam Pecanje pastrmke bez plovka Partija fudbala na livadi Partija basketa sa ekipom iz bloka Svirka u gimnazijskom podrumu Jutarnja kafa sa drugarima Miris čitaonice na Pravnom Tiket iz kladionice Duga vožnja u stojadinu na zadnjem sedištu sa koferom između nogu Domaća dimljena kobasica Sneg za 29.novembar...

Leto, i vreme kada se dokoni svet odmara i pomalo dosađuje, sunča se ili kupa. Svuda na Floridi, pa i u mom Sent Pitersburgu, na plažama je puno sveta i uglavnom rade samo oni koji moraju. Gospodin Njutn Mari, rođen aprila 1914. godine na ostrvu Trinidad, došao je davno u Ameriku i otkako zna za sebe radi, i to čini i danas, u stotoj godini života. Redovno, svih pet dana u nedelji. Kada se...

Ni gladni ni žedni mi, koji smo došli u Obećanu zemlju sa željom da pomerimo standarde života, ne podsećamo na kubanske dođoše željne pirinča i svinjetine, sa zaboravljenom verom i kastriranom tradicijom, apsolutnom dominacijom tamošnjeg Svemoćnog! Požrtvovanu, nesebičnu, vrednu, Kubanku mog života i najboljeg američkog prijatelja, poslao mi je na dobro i na...

Skoro uhvatih sebe da kad neke ventile u sebi moram popustiti, trkom odem u„ Marshalls” i „TJ Maxx” te kupim neke krpice, ili nešto za kuću, ako naletim na dobre cipele ili tašnu častim se…. Tog momenta to mi dođe kao lek, kao aspirin. Ali , dejstvo leka brzo prođe. Ustvari, nema leka. Ali, kako da ima leka, kad bolest nisam ni dijagnostifikovala! Tako se valjda kaže? Kada prođeš pedesetu…...

Mnogi ljudi doživljavaju američku kuhinju kao veoma nezdravu. Prva asocijacija na nju su im predebeli ljudi koji jedu „brzu hranu” prepunu masti,  šećera, i ostalih sastojaka štetnih po zdravlje. Hamburger, pomfrit, hotdog, koka kola, krofne - to su sinonimi za američku hranu i nažalost jedino što je većina ljudi imala prilike da od nje proba. Hrana je u Americi, generalno, vrlo jeftina i pristupačna...

Tog proleća i leta sve je bilo kao u lepoj priči. Desetogodišnji Milan Begović sve češće seda za klavir i svira melodije koje je naučio pre dve-tri godine. U Gracu, u Austriji, taj pijano je za njega kao neka svetinja. Svakodnevno ga miluje i čisti, otvara i svira i ponekad, tiho u sebi, zaplače kada pogleda u sliku koja tu stoji još od prošle jeseni. To je slika nje-govog dede Saliha Begovića,...