Таг: садмз

Како ми недостаје, 1.мај на Плитвичким језерима Ускрс у Кордунашком селу Пролећни сеоски сајам Пецање пастрмке без пловка Партија фудбала на ливади Партија баскета са екипом из блока Свирка у гимназијском подруму Јутарња кафа са другарима Мирис читаонице на Правном Тикет из кладионице Дуга вожња у стојадину на задњем седишту са кофером између ногу Домаћа димљена кобасица Снег за 29.новембар...

Лето, и време када се докони свет одмара и помало досађује, сунча се или купа. Свуда на Флориди, па и у мом Сент Питерсбургу, на плажама је пуно света и углавном раде само они који морају. Господин Њутн Мари, рођен априла 1914. године на острву Тринидад, дошао је давно у Америку и откако зна за себе ради, и то чини и данас, у стотој години живота. Редовно, свих пет дана у недељи. Када се...

Ни гладни ни жедни ми, који смо дошли у Обећану земљу са жељом да померимо стандарде живота, не подсећамо на кубанске дођоше жељне пиринча и свињетине, са заборављеном вером и кастрираном традицијом, апсолутном доминацијом тамошњег Свемоћног! Пожртвовану, несебичну, вредну, Кубанку мог живота и најбољег америчког пријатеља, послао ми је на добро и на...

Скоро ухватих себе да кад неке вентиле у себи морам попустити, трком одем у„ Marshalls” и „TJ Maxx” те купим неке крпице, или нешто за кућу, ако налетим на добре ципеле или ташну частим се…. Тог момента то ми дође као лек, као аспирин. Али , дејство лека брзо прође. Уствари, нема лека. Али, како да има лека, кад болест нисам ни дијагностификовала! Тако се ваљда каже? Када прођеш педесету…...

Многи људи доживљавају америчку кухињу као веома нездраву. Прва асоцијација на њу су им предебели људи који једу „брзу храну” препуну масти,  шећера, и осталих састојака штетних по здравље. Хамбургер, помфрит, хотдог, кока кола, крофне - то су синоними за америчку храну и нажалост једино што је већина људи имала прилике да од ње проба. Храна је у Америци, генерално, врло јефтина и приступачна...

Тог пролећа и лета све је било као у лепој причи. Десетогодишњи Милан Беговић све чешће седа за клавир и свира мелодије које је научио пре две-три године. У Грацу, у Аустрији, тај пијано је за њега као нека светиња. Свакодневно га милује и чисти, отвара и свира и понекад, тихо у себи, заплаче када погледа у слику која ту стоји још од прошле јесени. То је слика ње-говог деде Салиха Беговића,...