Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Svet

19.08.2021 u 18:55

I 85 godina posle ubistva nije poznato gde počiva Lorka

Prošlo je 85 godina od ubistva Federika Garsije Lorke, jednog od najvećih španskih pesnika svih vremena, a mesto gde počiva njegovo telo još nije poznato. Lorku, autora nezaboravnih pesničkih zbirki, kao što su „Ciganski romansero” ili „Pesnik u Njujorku”, ubili su pripadnici Frankovog režima najverovatnije između 17. i 19. avgusta 1936, mesec dana nakon početka građanskog rata u Španiji, a njegovo telo nikada nije pronađeno, navodi Euronjuz prenosi Tanjug. Veruje se da je sahranjen u masovnoj grobnici, sa još najmanje 200 ljudi, na području Granade, njegove rodne provincije. Pošto se do danas ne zna tačna lokacija njegove grobnice, to ovog pesnika čini simbolom svih žrtava frankoizma koje tek treba da budu identifikovane. Citirajući neke od Lorkinih stihova, španski premijer

Kultura

09.08.2021 u 12:34

Adamu Puslojiću uručena nagrada u Rumuniji

Pesnik i prevodilac Adam Puslojić, čovek koji je decenijama „kosmička spona” između Srbije i Rumunije, dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade „Mihaj Eminesku” za poeziju i prevod poezije. Puslojiću je nagradu dodelio Muzej Mihaja Emineskua (za njega kažu da je rumunski Njegoš), iz pesnikovog rodnog mesta Ipoteštija, sa akcentom na prevod knjige „Domovina života”. Nagrada je dodeljena u Nacionalnom muzeju rumunske literature u Bukureštu, a pored krema rumunskih pesnika i književnika, ovoj svečanosti je prisustvovao i srpski ambasador u Rumuniji – Dejan Tomašević. Priznanje je uručila profesor Ala Sainenko, direktor Emineskuovog muzeja u Ipoteštiju i donator nagrade. Ovo neverovatno književno veče trajalo je duže od dva sata. Od mnogobrojnih govornika, među kojima je bilo i

Pisma čitalaca

14.07.2021 u 09:07

Rade Drainac zaslužuje spomenik

Nekoliko puta Topličani i UKS upućivali su molbu vlastima Beograda da donesu odluku o podizanju spomen-biste pesniku Radetu Draincu. Kao što je poznato, jedan od najvećih srpskih pesnika bio je rodom iz topličkog kraja. Tim povodom Topličani, poštovaoci književnog dela svog zemljaka, tražili su od gradskih vlasti da se dozvoli postavljanje spomenika na Kalemegdanu. Dostavljena je i ideja za lokaciju na kojoj bi spomenik stajao. Međutim, stalo se na tome da nema ni dozvole ni odluke, bez obzira na to što bi Topličani sami finansirali kompletne troškove za spomenik. Samim tim gradska institucija bila bi oslobođena bilo kakvog materijalnog troška. Dakle, potrebna je samo dobra volja i ništa više. Poslednjih dana predlaže se da se na Kalemegdanu podigne spomenik inostranoj pevačici Ejmi

Kultura

11.06.2021 u 22:00

Poetski impuls me ne napušta

Zbirka pesama „Kojim morem” predstavlja pogled iskosa na pojave stvarnosti, bacajući tiho i uporno svetlo na one tačke života koje ne smeju ostati u tami. Kojim morem, jeste pitanje drumova, puteva, staza i raskršća, koje valja prepoznati da bi uplovili u mirnu luku poezije. Ovako svoje sveže poetsko „čedo” nagrađivani pesnik Ivan Lalović komentariše u razgovru za „Politiku”. Lalovićevu zbirku pesama „Kojim morem” upravo je objavila Književna opština Vršac. „Kojim morem”, beleže urednici Lalovićeve zbirke, autor nas poziva na prekomorsko putovanje u neposrednu stvarnost, kako ne bismo iznova propustili susret sa neponovljivom sopstvenošću. Prvu pesmu Ivan Lalović napisao je kao dečak od sedam-osam godina, podstaknut maminim palačinkama. Ta radost njegove igre reči traje do

Kultura

25.05.2021 u 09:21

Pesma govori više nego što je pesnik u stanju da kaže

Nedavno su Saši Radojčiću uručene dve važne poetske nagrade „Desanka Maksimović”, za ukupan doprinos srpskoj poeziji, kao i „Zmajeva nagrada” Matice srpske, povodom njegove nove zbirke „To mora da sam takođe ja”, u izdanju „Arhipelaga”. „Majci, od koje sam nasledio osećanje za jezik i za unutrašnju samoću, i jedno i drugo neophodno je da se bude pesnik”, posveta je na početku ove knjige, čije pesme su nastajale u periodu od 2015. do 2020. godine. U toj poetskoj stvarnosti ukrštena je večnost sa svakodnevnim iskustvima, obogaćena važnim vezama sa ljudima, onima koji imaju snagu da oblikuju ne samo sopstveni već i tuđi život i da u njemu ostave trag. Saša Radojčić je i pisac i profesor, autor osam pesničkih zbirki i 10 knjiga teorijsko-kritičkog karaktera. U Svečanoj sali Rektorata

Kultura

24.05.2021 u 09:30

Postavljena spomen-bista Lazaru Vučkoviću

U Gornjem Selu kod Prizrena postavljena je ovih dana spomen-bista Lazaru Vučkoviću, jednom od najznačajnijih pesnika i novinara sa Kosova i Metohije, a spomenik je izrađen od sredstava nagrade „Aleksandar Tijanić” za borbenost u novinarskom izražavanju i originalan novinarski potez, koju je 2019. godine dobio Živojin Rakočević. ‒ U trenutku kada me je brat Lazarev, Slobodan, na Božić 2014. godine pozvao i rekao da je srušena bista Lazara Vučkovića, pridružio sam je svim onim spomenicima i spomen-obeležjima koji su srušeni na Kosovu i Metohiji i upitao sebe: „Bože, da li će ponovo biti obnovljena i hoću li moći stati ponovo pored te biste?” Pet godina kasnije, igrom slučaja i sudbine, došla je nagrada „Aleksandar Tijanić” i ja sam tog trenutka shvatio, iz našeg razgovora, da Aleksandar

Kultura

30.04.2021 u 17:43

Razigrana poezija „mladog Remboa”

Danas se navršava deset godina od smrti Petru Krdua, pesnika, prevodioca, novinara i dugogodišnjeg predsednika i urednika Književne opštine Vršac, koji je iznenada preminuo 30. aprila 2011. godine. Rođen je u Baricama pored Vršca 1952. godine, u kući u kojoj se oduvek govorilo „više jezika”. Iz Vršca na univerzitetske studije odlazi u Beograd, na Katedru za rumunski jezik Filološkog fakulteta. Potom, u nastojanju da stekne znanja o jednom od najvećih vajara 20. veka – Brankušiju, odlazi i u Bukurešt gde uspešno završava studije istorije umetnosti. Petru Krdu je pisao na dva jezika – rumunskom i srpskom. Prvu zbirku poezije objavio je na rumunskom u 17. godini života, a dve godine kasnije i drugu, takođe na rumunskom. Nazvan „mladi

Kultura

29.03.2021 u 18:15

Pesme unedogled ispravljam

U okviru programa „Kreativna Evropa”, izdavačka kuća „Heliks” objavila je nedavno knjigu pesama „Kao dar” slovenačkog pesnika Primoža Čučnika (Ljubljana, 1971), u prepevu Ane Ristović. Čučnik je autor desetak pesničkih knjiga, piše i eseje, a bavi se i književnim prevođenjem sa engleskog i poljskog jezika. Razgovor s pesnikom, inače urednikom revije „Literatura” i osnivačem ljubljanske izdavačke kuće „Šerpa”, realizovali smo uz dragoceno posredovanje njegove srpske prevoditeljke Ane Ristović. Džon Lenon je imao 28 godina kad je, u pesmi „Akros di junivers”, pevao: „Ništa neće promeniti moj svet.” Da li biste i vi danas, u svojoj pedesetoj, mogli isto to reći? Može li nešto ipak da promeni vaš svet? Poeziju sam ozbiljnije počeo da pišem kad mi je bilo sedamnaest godina, a baš u dvadeset osmoj sam

Kultura

26.03.2021 u 13:19

Italija slavi Dantea

Italija obeležava 700 godina od smrti velikog pesnika i pisca Dantea Aligijerija, autora „Božanstvene komedije”, koja se smatra najvažnijim delom napisanim na italiajnskom jeziku i remek delom svetske književnosti, prenosi Tanjug. Povodom važne godišnjice, list „Korijere dela sera” donosi intervju sa predsednikom republike Serđom Matarelom. „Univerzalnost firentinskog pesnika ogleda se u njegovoj sposobnosti da prevaziđe svoje vreme i pruži naznake, poruke i učenje koji su večni. Poroci koje Dante opisuje kao što je sklonost grehu, pohlepa, žudnja za moći, nasilje, isti su od početka ljudske istorije”, rekao je Matarela. On sugeriše da treba izbegavati poređenje Italije iz Danteovog vremena, srednjeg veka i sadašnje Italije. „Nisam siguran da se pandemija kovida 19 može

Kultura

25.03.2021 u 12:23

Krečković: Nagrada mi prija, nisam je očekivao

Mladi pesnik iz Srbije Vladan Krečković, ovogodišnji je dobitnik prestižne međunarodne nagrade za mlade pesnike „Mostovi Struge”, koja se dodeljuje za najbolju debitantsku knjigu poezije u okviru festivala „Struške večeri poezije”, pod pokroviteljstvom Uneska, a za Tanjug kaže da, kao pesnik početnik, nije očekivao nagradu. Krečković (32) iz Beograda je nagradu osvojio za zbirku „Pariz, Teksas”, dok je najprestižnija nagrada festivala „Zlatni venac”, koja se dodeljuje svetski poznatom živom pesniku za životno delo, pripala Kerol En Dafi, jednoj od najznačajnijih savremenih pesnikinja iz Velike Britanije. „Pesme sam počeo da pišem u okviru programa radionica Ognjenke Lakićević i Zvonka Karanovića, koji je bio i urednik moje zbirke pesama”, rekao je Krečković za Tanjug. Iako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik