Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

17.07.2018 u 11:04

„Branko Radičević” ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj

Međunarodna pesnička nagrada „Branko Radičević” pripala je ove godine uglednoj ruskoj pesnikinji Olgi Martinovoj, jednoglasno je odlučio žiri Brankovog kola u kome su Nenad Grujičić (predsednik), Verica Tričković i Mićo Savanović. Kroz svoje bilingvalno književno iskustvo, Olga Martinova (56) poeziju doživljava kao „poruku u boci” koju okean života nosi na svojim burnim talasima, kao duhovni biser pokrenut iz dubine podsvesti, saopštio je žiri, prenosi Tanjug. Oslanjajući se na viđenje Paula Celana, Martinova doživljava pesmu kao plutajuću istinu: „Pesma može biti poruka u boci, predata nadanju, da bi negde i nekad mogla biti izbačena na kopno, na tlo srca”, naveo je Grujičić. U simbiozi udaljenih epoha i različitih prostora, u sumatraističkom, dakle, poetičkom načelu, kakvo

Srbija

27.03.2018 u 22:00

Pesnik upola cene prodaje dobijenu a neuručenu nagradu

Smederevo – Smederevski književnik, publicista i novinar, Milosav Slavko Pešić, u oktobru prošle godine odlukom žirija dobitnik je nagrade „Smederevski Orfej” za pesmu „Na trgu prepozna me Isus”, na Međunarodnom festivalu poezije „Smederevska pesnička jesen”. Ali, Pešiću do danas nije uručena nagrada, niti je, kako tvrdi, ikada zvanično obavešten da je laureat. – Niko me nije obavestio, što je uobičajena procedura, pa nisam ni otišao na uručenje nagrade – tvrdi Pešić za „Politiku”. Nakon pola godine odlučio se na nesvakidašnji potez – da bronzanu plaketu koju nije dobio proda. I to nije sve. Novčani deo iste nagrade nudi upola cene. – Neviđena prilika: prodajem 50 posto jeftinije novčani deo nagrade „Orfej”, za koju je objavljeno u medijima da sam je dobio sredinom oktobra prošle

Kultura

16.02.2018 u 21:52

Budim se sa teskobom u srcu

Čini mi se da je svako putovanje u neki kraj istovremeno i najbolje putovanje u našu unutrašnjost, jer svaki čovek tek na distanci najjasnije vidi svoje mesto, mesto svoga naroda i svoje kulture koju ponekad isuviše vrednujemo ili, kao u našem srpskom slučaju, premalo cenimo, kaže Nina Živančević povodom svoje nove knjige „Ono što se pamti” (izdavač „Kornet”), zbirke putopisnih eseja za koju je dobila podršku francuskog Nacionalnog centra za knjigu koji joj je dodelio stipendiju namenjenu stvaralaštvu „izuzetnog pisca”.– Ta stipendija pomaže piscu da živi i piše nekih godinu dana i dodeljuje se odista piscima izuzetnog statusa koji imaju puno knjiga iza sebe. Naravno da ja nisam spadala u tu kategoriju, ali dobila sam je i osim novčane pomoći, ona prija našoj duši. Kao da te neki stariji kolega

Društvo

27.12.2017 u 17:47

Otkrivena doktorska diploma Laze Kostića

Profesor Žika Bujuklić sa Pravnog fakulteta u Beogradu otkrio je pravi naziv doktorske disertacije Laze Kostića: Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan – „Disertacija o srpskom zakonodavstvu Stefana Uroša Dušana”, koju je pesnik odbranio 1. maja 1866. godine na Kraljevskom univerzitetu u Pešti, na latinskom jeziku. Disertacionu diplomu pronašao je u Arhivi Matice srpske u Novom Sadu.

Magazin

06.12.2017 u 13:00

Uspeh će postati nepristojna reč

Ognjenka Lakićević je muzičarka benda koja pripada alternativnom muzičkom pravcu, ali uz to i pesnikinja sa nekoliko objavljenih zbirki poezije. Pevačica je grupe „Autopark”, tipičnog predstavnika beogradske alternativne rok scene. Posle duže pauze pred publikom su bili aprila ove godine. Jedan od njenih najvažnijih događaja poslednjih godina. Za novogodišnje praznike pripremaju, već po tradiciji čestitku svojim fanovima, novi singl na kojem sada rade sa puno gitarske buke. Voli bučne, pametne i melodične gitare i tekstove koji nešto govore. Alternativna scena nema naslovne strane, nema je na estradnim stranama, to su, kako kaže, događaji u džepovima, ili nišama velikih gradova, gde se skoro svi poznaju ili prepoznaju. Nema slave, pa ni uspeha u tradicionalnom značenju, ali ima

TV revija

29.11.2017 u 11:00

Ršum? Ma šta mi reče!

Šezdesetih godina u kvizu o dobitnicima Nobelove nagrade u Radio Beogradu osvojio sam tranzistor i na njemu utorkom slušao emisiju: „Ma šta mi reče”. U njoj je pesnik Ljubivoje Ršumović ispisivao svoje kalambure i pravio ršum rečima, gradeći nove svetove. Kad sam 1970. postao student književnosti i stipendist TV Novi Sad, u Radničkom univerzitetu „Radivoj Ćirpanov” u Novom Sadu prisustvovao sam promociji pesničke knjige Ljubivoja Ršumovića „Ma šta mi reče”, o kojoj je govorio njen priređivač Gojko Janjušević. Kasnije sam saznao da su Ršumovićevi preci bili nekada hrabri Hercegovci iz porodice Okiljević. Kad je jedan od njih napravio ršum među Turcima, dadoše mu nadimak Ršum.

Kultura

16.09.2017 u 22:00

Politika nije za pesnika

Milovan Danojlić je pesnik koji deli sudbinu onih naših intelektualaca koje je snažno obeležilo emigrantsko iskustvo, i kada je reč o njegovom proznom i poetskom stvaralaštvu, i kada je reč o njegovim političkim nastupima. Njegove najnovije pesme iz zbirke „Životi, životi” (Albatros plus, 2016), za koju je nedavno dobio nagradu „Drainac” u Prokuplju i „Književni vijenac Kozare” u Prijedoru, nastavak su njegovog pesničkog rvanja sa samim sobom i sa svetom: i kada govori o svetu, Danojlić govori o sebi. Reč je o svojevrsnom pogledu unazad, kako glasi jedna od pesama u zbirci (Pitam se, u čudu pomalo/Od dečaka koji je krenuo na put/Šta je u meni ostalo)

Kultura

30.06.2017 u 22:21

Titova štafeta u kontra smeru

„Gospode, koji je ovo vek kad moje ljubavi nema!”, bilo je ispisano na vratima jedne stambene zgrade usred Borče, a njen vlasnik hvalio se da je zahvaljujući ovom stihu šarmirao nekoliko devojaka. Tvorac stiha je Adam Puslojić koga je prijatelj zamolio da mu sroči nešto lepo i upečatljivo. I pesnik se odlučio za retorsko pitanje. Adam Puslojić je pedeset godina pesnik. Debitovao je 1967. zbirkom „Postoji zemlja” i od tada živi svoju poeziju kao etiku. Napisao je 48 zbirki, preveo 80 knjiga sa rumunskog i ruskog, i dobio brojne nagrade. Nedavno mu je pripalo priznanje „Vasko Popa” za zbirku „Somnabulia Balcanica” u izdanju „Leksike” iz Negotina. Za njega je pisanje nalik prisustvovanju samom stvaranju sveta.

Kultura

28.06.2017 u 22:00

Ovaj vek je siledžija, nečovek

Ovo je oproštajni tekst našeg novinara i urednika koji je od danas u penziji (Foto T. Janjić) Vito Marković (1936), pesnik, prozni pisac, esejista, antologičar, jedan od naših najznačajnijih pesnika, napisao je petnaestak pesničkih knjiga, među kojima su i „Panika tela”, „Opasnosti glave”, „Pakao”, „Pustoš i smrt”, „Udes”, „Nasmejana žrtva”, „Pohvala ludilu”, „Snovi i oblici”, „Noćni jezik”, „Beli govor”, „Noći i odsjaji”, „Dnevnik duše”, „Glasna glava”, „Vatra pod snegom”... Autor je knjiga eseja i traktata: „Poezija i metafizika”, „Filozofija samoće”, „Evo kako se postaje jak”, „Mrvice usamljenosti”, „Analekta”, „Rečnik misli”, „Traganje za suštinom”. Marković je i pisac prozne trilogije u kojoj su knjige: „Hula”, „Žest” i „Muk”. Izdavačka kuća „Svet knjige” upravo je objavila

Kultura

12.06.2017 u 20:35

Uručen „Jefimijin vez”

Trstenik – Pesniku Miroslavu Maksimoviću uručena je nagrada „Jefimijin vez” za knjigu poezije „Bol”, na kraju petodnevne kulturne manifestacije „Jefimijini dani”. Priznanje je uručio predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić. Odluku o izboru laureata obrazložio je predsednik stručnog žirija Aleksandar B. Laković, istakavši da je „Maksimović autentičan i samosvojni pesnički glas, čiji je stvaralački postupak jako neobičan i neusiljen, sa prefinjenim osećanjem za meru i sklad”. Pesmu „Bol” Maksimović je ispisao na osnovu svog ranijeg i naknadnog iskustva. To je porodična priča, u formi soneta, o jednom od brojnih pokolja u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Jefimijino delo „Pohvala knezu Lazaru” pročitala je dramska umetnica Jelena Žigon. O pesnikinji Jefimiji besedio je dobitnik nagrade

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik