Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Magazin

05.08.2021 u 20:00

Koji su probiotici dobri i gde da ih nađemo

Probiotici su žive bakterije i kvasci koji imaju pozitivan uticaj na organizam, pogotovo na probavni sistem. Kada čujemo reč bakterija, obično pomislimo na sitne mikroorganizme uzročnike bolesti. Ono što ne znamo je da je telo puno bakterija, a tu, osim loših, ima i dobrih. Dobre bakterije koje su korisne za nas su probiotici, jer nam pomažu da imamo dobro zdravlje creva. Probiotici su prisutni u mnogim namirnicama, ali i u suplementima. Pre nego što se uputite u prvu apoteku, znajte da ih u hrani najviše ima u mlečnim proizvodima, na primer probiotskom jogurtu i kefiru. Ako niste zaljubljenik u mlečne proizvode, probiotike možete unositi putem suplemenata, ukoliko imate neki problem s probavom. Na samom pakovanju probiotika piše koja je vrsta bakterija u njima. Za sada se još na

Magazin

04.08.2021 u 10:13

Džinovska panda dobila blizance

Džinovska panda Huan Huan, stanovnik Zoološkog vrta u Bovalu, južno od Pariza, dobila je blizance, prenela je Beta. Upravnik zoo-vrta Rodolf Delor rekao je da su krupne i savršenog zdravlja. Huan Huan i mužjak Juan Dži, u Bovalu na desetogodišnjoj pozajmici iz Kine, počeli su parenje u martu, ali je obavljen i proces vantelesne oplodnje s obzirom na to da ženka pande godišnje ima samo 24 do 48 plodnih sati. Bebe imaju starijeg brata Juang Menga, rođenog u Francuskoj 2017. Imena novorođenih pandi znaće se tek za 100 dana, a tradicija je da im kuma bude prva dama Kine. Prema rečima stručnjaka, razmnožavanje pandi, kako u zatočeništvu, tako i u prirodi, veoma je teško. Tek ponekad nađe se panda, čije je prirodno stanište Kina, raspoložena za razmnožavanje. Ali Huan Huan, koja je na

Magazin

04.08.2021 u 11:23

U zagrljaju pitomih vetrova

Halkidiki, Tasos, Krf priča su za sebe, putnici iz Srbije su na ostrvo Rodos – vekovno raskršće Zapada i Istoka – počeli masovnije da dolaze početkom milenijuma. Oko 4.000 srpskih turista letovalo je 2014. na Rodosu, pet godina kasnije srpskih turista bilo je gotovo tri puta više. Zatim je lane došla korona, nastao je prekid, dok se ovog leta vaši sunarodnici, ponovo brojniji, vraćaju na Rodos. Jer, Rodos je mnogo više od formule: sunce i more. Verujemo da ovde, na kosmopolitskom, multikulturnom i gostoljubivom ostrvu, izvan urbanog trougla Jalisos–Faliraki–Rodos i nadaleko popularnih plaža na istoku ostrva, prilika za bezbrižan odmor ima pregršt. Verujemo da bi gostiju iz Srbije moglo da bude i mnogo više. Pritom, jug Rodosa, naročito Prasonisi, veoma je interesantan, otkriva za

Magazin

03.08.2021 u 10:58

Istina i razgovor leče

Profesor dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, istraživao je našu prošlost ne samo u jugoslovenskim arhivama već i u Londonu, Moskvi, Evanstonu i Vašingtonu. Najviše ga je interesovao period Drugog svetskog rata i revolucije koja je usledila, pa je mnoštvo svojih studija i naučnih radova posvetio rasvetljavanju ovog teškog i prelomnog perioda u našoj savremenoj istoriji. Progovorio je i o mnogim tabu temama, kao što je bilo i savezničko bombardovanje u Srbiji i objavio knjigu o stradanju Leskovca 6. septembra 1944. godine, koja je uzburkala javnost, jer je pisao da je do bombardovanja došlo na zahtev čelnih ljudi Narodnooslobodilačkog pokreta. Zbog toga je Subnor Leskovca svojevremeno tražio od nadležnih da mu se zabrani pojavljivanje u medijima i da se preispita njegov

Magazin

01.08.2021 u 18:37

Ruski domaćin u srcu Šumadije

Na jednom proplanku na kraju puta odakle puca pogled na Kragujevac i okolinu, Rus Mihail Golupcov je svio svoj novi dom. Odabrao je idealno mesto za život u prirodi, a istovremeno nadomak urbanog okruženja. Došao je ovde s porodicom da bi tu zauvek ostao. Šta ga je iz velikog ruskog grada Jekaterinburga dovelo u malo selo Prnjavor kod Batočine? – Tamo gde smo do sada živeli leta su kratka i blaga, a zime duge i oštre, temperatura padne i do minus 45 stepeni Celzijusa. Previše je sumornih dana s oblacima i maglom i to je teško podneti. Ovde je klima izvanredna. Padnu i kiša, i sneg, ali znaš da će opet brzo ogrejati sunce. Međutim, nije to jedini razlog. Razmišljao sam, Srbija je jedina zemlja u Evropi s kojom mi Rusi nikad nismo ratovali. To je dobar osećaj. Čini mi se da su ovde ljudi

Magazin

02.08.2021 u 20:00

Osamdeset godina od ustanka Srbije

Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, organizuju ove godine brojne aktivnosti na obeležavanju 80 godina od početka ustanka naroda Srbije protiv fašizma i fašističkog okupatora. Očuvanje istorijskih vrednosti NOP-a 1941–1945. godine i istine o antifašističkoj borbi Srbije predstavljaju jedan od temeljnih principa, vrednosti i ciljeva za koje se SUBNOR Srbije zalaže u ostvarivanju svoje uloge kao društvene organizacije, nastojeći pri tom da prenebregne bilo kakvo falsifikovanje istorijskih činjenica i umanjenje uloge antifašističkih snaga u oslobađanju zemlje od okupatora. Istorija nedvosmisleno pokazuje da je srpski narod po svom biću slobodoljubiv i nepokoriv. Onda

Magazin

01.08.2021 u 17:13

Bez fontoša se u svatove ne ide

Miriše na sveže pečeno pecivo i karanfilić, još s ulice kod zadružne pekare u Debeljači, a ispred se otegao red ljudi s cegerima. Čudimo se takvoj gužvi, a kažu biće i mnogo veća kako se bliži zakazani „termin”, kada iz peći treba da izađe kolač, koji je više od poslastice. Počele su žene iz Mađarskog kulturno-umetničkog centra da rade još rano izjutra, oko pet. Umesile oko 250 jufkica testa i neće to biti dovoljno, jer mušterije pazare i po 20 komada. Kitnjasti, mirisni hleb Preko veze i reda, jer i mi imamo zakazano, ulazimo u pogon, a tamo, kao u rudniku. Temperatura visoka, iz džinovske rerne izlazi nešto što liči na kitnjasti hleb. Onako vruće leti na poveći sto, a žene kao da miluju, zalivaju pošećerenom vodicom fontoš, zapravo mađarski svadbeni kolač, koji se pravi samo u ovoj

Magazin

01.08.2021 u 20:00

Vrtna soba

Ja nemam vrt, ali kao da ga imam. A evo kako. Sa mog prozora, tačnije rečeno sa mesta na kojem za stolom radim, vidi se lep, komšijski vrt. To je mali, ograničen, gradski vrt, ali ipak – vrt! Sa rundelom od šimšira, niskim ružama i ružama puzavicama poleglim po bršljanu visokog kalkana, sa kaktusima i palmama, visokim drvećem i bujnim krošnjama. Od njega me deli uska ulica – kolovoz sa trotoarima – ali položaj odakle gledam u vrt je takav da se ulica ne vidi – linija parapeta mog prozora poklapa se sa linijom donjeg dela vrtne ograde, pa je tako iluzija da je vrt tik pred mojom sobom – potpuna. Zahvaljujući zakonima perspektive – nezaobilaznom oruđu svakog arhitekte – i uglu posmatranja, moguće je da vidite ono što nije i da ne vidite ono što jeste. Tako ja, i jesam i nisam u vrtu, ali

Magazin

31.07.2021 u 17:38

Širok pogled s vidikovca

Ako se po čemu izdvaja regija Zapadne Srbije, poznata po posećenim turističkim planinama, selima i pećinama, onda su to svakako vidikovci. Uređena mesta na uzvišenjima s kojih se nadaleko pogled širi i uživa u prizorima. Takvih vidikovaca je čak 28 na ovom području, na raznim tačkama i odredištima. Neki od njih – poput Banjske stene na planini Tari ili vidikovaca Molitva i Veliki vrh nad meandrima Uvca – izuzetno su posećeni, van naših granica su se pročuli. Turizam Srbije se i tim atraktivnim prizorima promotivno svetu predstavljao. Pišu da je po anketi TOS-a, napravljenoj među turistima, Banjska stena bila jedan od tri najposećenija domaća lokaliteta u 2020. godini. Na četiri i panoramski teleskopi Turistička organizacija regije Zapadna Srbija, kako za „Magazin” kazuje njen direktor

Magazin

30.07.2021 u 20:45

Naučnici otkrili svetlost iza „crne” rupe

Tim naučnika posle višegodišnjih istraživanja prvi put u istoriji je uočio svetlost na drugoj strani „crne” rupe, preneo je pre dva dana britanski „Indipendent”. Ovakvo otkriće ne samo da je neverovatno, već deluje nemoguće, s obzirom na to da „crne” rupe „jedu” sve što im se približi, uključujući i svetlost, prenosi Tanjug. Međutim, eksperti tvrde da je tako nešto ipak bilo moguće zahvaljujući tome što je u najnovijoj studiji korišćen nesvakidašnji efekat gde svetlo izbija oko „crne” rupe, tako da naučnici mogu da vide ono što je sa druge strane. Otkriće se pojavilo nakon što su naučnici ispitali iks-zrake koje je u svemir izbacila supermasivna „crna” rupa. Ona se nalazi u središtu druge galaksije, na oko 800 miliona svetlosnih godina daleko. Iks-zraci su imali neobičan šablon –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: mozaik