Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Magazin

16.07.2021 u 20:00

Tikvice obeležavaju leto

Tikvice su, poput krastavca, namirnica koja obeležava leto, iako ih možete naći i u drugim godišnjim dobima. Energetska vrednost tikvica je 16 kcal/100 g. Tikvice sadrže i nešto minerala: magnezijuma, fosfora, bakra, gvožđa, cinka, kalcijuma. Tikvice sadrže i vitamine Be kompleksa, vitamin Ce, kao i nešto vitamina Ka. baš kao i krastavci, tikvice su sjajne za razne dijete za mršavljenje, jer sadrže vlakna i vodu. Zbog velikog sadržaja dijetnih vlakna, pogodne su i za dijetu kod povišenog holesterola i triglicerida. Tikvice su odlične kako za zdrave osobe tako i za obolele: Dijabetičari bi trebalo što češće da ih imaju na jelovniku, jer tikvice s jedne strane skoro i da nemaju ugljene hidrate, a sa druge strane smanjuju resorpciju glukoze. Preporučujem ih i trudnicama koje imaju

Magazin

13.07.2021 u 20:15

Bitka šivaće mašine

Američki mehaničar Elijas Hou nije ni pomišljao da će ga izum jedne od najsavršenijih mašina uplesti u žestoke bitke za dokazivanje prvenstva. Kada je započinjao, jednostavno je utuvio u glavu da mora da izmisli pomagalo za mnogobrojne krojače koji su do tada šili rukom, i to uspeo zahvaljujući pukoj slučajnosti. Naime, rešenje je našao u tkalačkoj mašini čiji su čunjevi sa nitima neprekidno klizili tamo-amo praveći čvorove. Ono što je video, Hou je u velikoj meri preneo u sopstveni izum – mašinu za šivenje koja je danas nezamenljiva u tekstilnoj fabrici, ali i u domaćinstvu. Aprila 1845. godine model Elijasa Houa bio je spreman za upotrebu; imao je fantastično svojstvo: u jednom minutu mogao je da izvede čak tri stotine uboda. Međutim, sve je bilo uzalud. Američki krojači

Magazin

12.07.2021 u 20:00

Evropska zaštita prirode

Spomenik prirode „Blederija” Nalazi se na jugozapadnom obodu regije Dunavskog ključa, jugozapadno od Kladova i stavlja se pod zaštitu kako bi se očuvalo bogatstvo i raznovrsnost oblika geodiverziteta. Izvorište Blederije je razbijenog tipa, sa četiri mesta isticanja vrela, dva akumulativna vodopada, od kojih nizvodniji, zbog visine od oko 7 m, lepote i bogatstva vode, predstavlja objekat hidrološkog nasleđa Srbije. Velike akumulacije bigra su u donjem toku, a vrelska pećina Sokolovice, sa istoimenim povremenim vrelom gravitacionog tipa i periodskim tokom je nizvodno od lokaliteta „Grad”, do sastava sa tokovima Suvaja i Blederija, koje su usekle živopisnu krečnjačku klisuricu sa nekoliko izrazitih suženja i slapova. Na području spomenika prirode površine 398,87 ha je ustanovljen II

Magazin

09.04.2021 u 18:33

Skladište DNK na Mesecu

Mnogobrojni naučnofantastični filmovi bave se tematikom opasnosti iz svemira koja bi mogla totalno da uništi život na našoj planeti. Suočeni sa činjenicom da teoretski postoji opasnost od udara ogromnog meteorita koji bi zbrisao živi svet, naučnici su došli na ideju da na Mesecu u specijalnoj barci uskladište DNK materijal svih poznatih organizama i biljaka sa naše planete. Barka ili genetska barka, koja po nazivu podseća na Nojevu barku koja je prema predanjima spasila živi svet, bila bi spuštena u tunele koji su nastali prolaskom lave pre tri milijarde godina. Napajala bi se solarnim panelima sa površine Meseca. U barci bi bio uskladišten genetski materijal 6,7 miliona nama poznatih biljaka, životinja i algi. Naučnici su proračunali da bi za prenos genetskog materijala bilo potrebno

Magazin

29.01.2021 u 20:00

Boravak u svemiru narušava zdravlje

U vreme kada se ozbiljno razmišlja i radi na istraživanju dubokog svemira, veoma je važno razumeti kako će na astronaute koji budu krenuli na daleke misije uticati nedostatak gravitacije i visoka radijacija. NASA je još 2019. godine sprovela ogled u kojem je astronaut Skot Keli proveo gotovo godinu dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici, dok je na Zemlji ostao njegov identični brat blizanac. Naučnici su godinama skupljali obimne podatke. Objavljeno je 30 studija na tu temu u kojima je više od 200 naučnika širom sveta prikazalo svoje viđenje o rizicima po zdravlje koji vrebaju astronaute tokom boravka u svemiru, preneo je Si-En-En. U istraživanju je zabeleženo šest glavnih molekularnih promena koje mogu bitno da utiču na zdravlje astronauta. Razumevanje ovih promena je bitno za uspešnu

Magazin

15.01.2021 u 20:00

Novi rover za Mars (FOTO, VIDEO)

Novi „dvoosovinac” dobio je ovaj naziv, jer je napravljen spajanjem dva „Aksela”. „Aksel” je jednoosovinski prosti rover koji može da se spoji sa većim vozilom i na taj način mu daje dodatnu stabilnost prilikom kretanja i istraživanja kratera. „Aksel” je opremljen robotskom rukom koja može da prikuplja uzorke dok ugrađene specijalne kamere snimaju i skladište slike okoline kroz koju vozilo prolazi. „DuoAksel” sastoji se od dva „Aksela” koji su spojeni, s tim što se zadnji deo ponaša kao sidro, dok prednji deo može da se odvoji i da samostalno istražuje nepoznat teren. Kada „DuoAksel” pronađe krater ili jamu ili bilo kakav otvor u tlu, ili naiđe na neki teško prohodan teren, može da stane, spusti šasiju i usidri se pre nego što se odvoji na dva dela. Zadnji deo ostaje u mestu, dok se prednji

Magazin

11.12.2020 u 20:00

ESA u pohodu na svemirski otpad

Evropska svemirska agencija (ESA) potpisala je ugovor o organizovanju svemirske misije 2025. godine kojom će po prvi put početi sakupljanje svemirskog đubreta koje se nagomilalo od brojnih ostataka starih satelita. Velika količina otpada godinama orbitira oko Zemlje i predstavlja opasnost, jer vrlo lako može da ošteti satelite koji su u aktivnoj upotrebi. Misiju „Čišćenje svemira 1” osmislila je švajcarska kompanija „Clear Space”. Plan je da specijalna letelica sa četiri pipka hvata otpad veličine veš mašine i spušta ga u nisku orbitu gde će polako da sagoreva tokom ulaska u Zemljinu atmosferu i nestane, prenosi sajt Sajens. Daren Meknajt, stručnjak za svemirsko đubre, pohvalio je stručnjake ESA, jer su oni među prvima načinili konkretne korake ka početku čišćenja svemirskog otpada. Međutim,

Magazin

27.11.2020 u 20:00

Ranac kroz istoriju

Bilo iz modnih ili praktičnih razloga, rančevi i torbe znatno nam olakšavaju svakodnevni život, jer služe da spakujemo hranu ili razne sitnice koje kupimo u toku dana. Arheološki podaci do kojih su došli stručnjaci govore da čovek koristi razne vrste torbi već desetine hiljada godina. Krajem poslednjeg ledenog doba, pre 12.000 godina, ljudi su lovili životinje i ribu i sakupljali sve što im je bilo potrebno za život. Bez torbe za prenos takav način života bi bio znatno teži, jer bi mogli sa sobom da ponesu samo malu količinu alata ili oruđa. Sve ostalo bi morali ili da drže na skrovitom mestu ili da prave po potrebi. Ali, uz pomoć novih izuma dobili su mogućnost da ponesu sav svoj alat. Pravi primer je pronalazak ostataka čoveka smrznutog u Alpima, kod Tirola, starog oko 5.300 godina

Magazin

10.11.2020 u 20:48

NASA otkrila vodu na sunčanoj strani Meseca

Nasina Stratosferska opservatorija za proučavanje infracrvene astronomije (SOFIA, Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy) po prvi put je uočila vodu na sunčanoj strani Meseca. Ovo veoma važno otkriće ukazuje na to da vode ima na znatno većoj površini Meseca, a ne samo u hladnim i mračnim delovima Zemljinog prirodnog satelita. SOFIA je primetila molekule vode u krateru Klavijus, najvećem vidljivom sa površine naše planete koji se nalazi u južnoj hemisferi Meseca. Ranijim posmatranjima površine Meseca uočena je jedna forma vodonika, ali naučnici nisu uspeli da naprave razliku između vode i jedinjenja sličnog hemijskog sastava. Podaci do kojih se došlo govore da se voda nalazi u koncentraciji oko 600 mililitara po kubnom metru tla Meseca, prenosi NASA. Pol Herc, direktor

Magazin

03.11.2020 u 20:00

Arktik ostaje bez leda

Po prvi put u istoriji merenja, voda na Arktiku, u delu koji zapljuskuje obale Sibira, nije počela da se ledi u oktobru. Do odlaganja redovnog početka smrzavanja vode u Laptevskom moru došlo je zbog toplih talasa koji su stigli iz severne Rusije i Atlantskog okeana. Naučnici koji bave proučavanjem klime upozorili su da ovaj topli talas može da ostavi posledice na ceo polarni region. Temperatura okeana na Arktiku popela se više od pet stepeni iznad prosečne temperature vode. Temperaturi koja ostane zarobljena u vodi potrebno je mnogo više vremena da pređe u atmosferu, čak i u ovo doba godine kada se sunce iznad horizonta pomalja na par sati svakog dana. Grafikoni kojima se prati situacija u Laptevskom moru dosad su u ovo doba godine pokazivali dobre rezultate, ali ovde još nema

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: mozaik