Egzotična soba

Kada imate problem, da li će vam biti lakše ako mislite na one kojima je bolje, ili na one kojima je gore? Mišljenja su podeljena. Ako mislite na one kojima je bolje, znači boljem i težite i u tom pravcu i aktivirate svoje potencijale, Ako mislite na one kojima je gore, znači tešite se i prepuštate se sudbini.

Trenutno, jedan od vaših problema je vrućina, plus 35 Celzijusa u hladu. Da li da sanjate o Severnom polu, koji vam je nedostižan ili o – Africi? Kako je tek njima?

U stručnom časopisu koji je preda mnom, čitam storiju o autentičnom načinu stanovanja crnih ljudi na afričkom kontinentu i gledam fotografije. Kuće nomada su uglavnom od trske i platna, sklopive, rasklopive i lako prenosive. Na fotografijama, ljudi, žene i deca uvek su slikani pored kuće, a ne i u njoj, ispod zaslepljujuće svetlosti, sa dubokim senkama. Svetlost, kao da razara stvarnost, pa se ova skuplja i sažima baš u tim crnim mrljama – senkama ljudi. Stoje oni tako, uz svoje „portabl” kuće, i ne žale se.

U svom čuvenom romanu „Moja Afrika”, po kome je snimljen još čuveniji film sa Meril Strip i Robertom Redfordom, spisateljica Karen Blinksen piše: „Somalska četvrt bila je izložena svim vetrovima i – bez hlada! Ovaj nomadski narod bio je potpuno ravnodušan prema okolini svojih domova. Njihove kuće bile su raštrkane po goloj, užarenoj ravnici, a izgledalo je kao da su sklepane sa šakom eksera, tek da potraju nedelju dana. Ali unutra – bili ste iznenađeni kako su čiste i prožete ugodnim mirisom tamjana, pune lepih ćilima i zavesa, mesinganih i srebrnih posuda, mačeva sa detaljima od slonovače i sjajnim oštricama!” Koliko se ovaj opis razlikuje od „safari – stila” koji se identifikovao sa ambijentom kolonijalne Afrike?

Beli čovek, koji je na crnom kontinentu oduvek tražio đavola, napuštao je svoje udobne letnjikovce i prelepe banje, pune hlada, i izlagao se vrelom nevremenu, zarad safarija na antilope i bele nosoroge, u društvu sa žirafama i nojevima, zarad dijamanata i avantura, zarad snimanja nezaboravnih, naročito crno-belih filmova sa prepoznatljivom scenografijom:

– velikim, krilatim, plafonskim ventilatorom,
– vilinski lakim, mrežastim baldahinom protiv insekata,
– čudesno lepim životinjskim kožama sa ukusom opasnosti koja iz mraka vreba,
– nizom lakih kovčega, svih veličina, od prepletene trske,
– rediteljskom stolicom od bambusa i platna...

Sve u jednotonskoj harmoniji boje peska, zemlje i sunca. I pored sve rafiniranosti, ovoj tonskoj kombinaciji nedostaju autentične domorodačke, jake i čiste boje: crvena, plava, zelena, koje oni koriste na tkaninama, na posuđu, na alatkama i na sopstvenoj koži.

Zato, ako uređujete sobu u „safari – stilu”, ne zaboravite na snažne detalje jarkih boja. Da vam bude egzotično, ne samo kao na filmu, već mnogo lepše.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs