Егзотична соба

Када имате проблем, да ли ће вам бити лакше ако мислите на оне којима је боље, или на оне којима је горе? Мишљења су подељена. Ако мислите на оне којима је боље, значи бољем и тежите и у том правцу и активирате своје потенцијале, Ако мислите на оне којима је горе, значи тешите се и препуштате се судбини.

Тренутно, један од ваших проблема је врућина, плус 35 Целзијуса у хладу. Да ли да сањате о Северном полу, који вам је недостижан или о – Африци? Како је тек њима?

У стручном часопису који је преда мном, читам сторију о аутентичном начину становања црних људи на афричком континенту и гледам фотографије. Куће номада су углавном од трске и платна, склопиве, расклопиве и лако преносиве. На фотографијама, људи, жене и деца увек су сликани поред куће, а не и у њој, испод заслепљујуће светлости, са дубоким сенкама. Светлост, као да разара стварност, па се ова скупља и сажима баш у тим црним мрљама – сенкама људи. Стоје они тако, уз своје „портабл” куће, и не жале се.

У свом чувеном роману „Моја Африка”, по коме је снимљен још чувенији филм са Мерил Стрип и Робертом Редфордом, списатељица Карен Блинксен пише: „Сомалска четврт била је изложена свим ветровима и – без хлада! Овај номадски народ био је потпуно равнодушан према околини својих домова. Њихове куће биле су раштркане по голој, ужареној равници, а изгледало је као да су склепане са шаком ексера, тек да потрају недељу дана. Али унутра – били сте изненађени како су чисте и прожете угодним мирисом тамјана, пуне лепих ћилима и завеса, месинганих и сребрних посуда, мачева са детаљима од слоноваче и сјајним оштрицама!” Колико се овај опис разликује од „сафари – стила” који се идентификовао са амбијентом колонијалне Африке?

Бели човек, који је на црном континенту одувек тражио ђавола, напуштао је своје удобне летњиковце и прелепе бање, пуне хлада, и излагао се врелом невремену, зарад сафарија на антилопе и беле носороге, у друштву са жирафама и нојевима, зарад дијаманата и авантура, зарад снимања незаборавних, нарочито црно-белих филмова са препознатљивом сценографијом:

– великим, крилатим, плафонским вентилатором,
– вилински лаким, мрежастим балдахином против инсеката,
– чудесно лепим животињским кожама са укусом опасности која из мрака вреба,
– низом лаких ковчега, свих величина, од преплетене трске,
– редитељском столицом од бамбуса и платна...

Све у једнотонској хармонији боје песка, земље и сунца. И поред све рафинираности, овој тонској комбинацији недостају аутентичне домородачке, јаке и чисте боје: црвена, плава, зелена, које они користе на тканинама, на посуђу, на алаткама и на сопственој кожи.

Зато, ако уређујете собу у „сафари – стилу”, не заборавите на снажне детаље јарких боја. Да вам буде егзотично, не само као на филму, већ много лепше.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs