Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

09.06.2018 u 12:00

Prvo srpsko kraljevstvo u XI veku

Međutim, vizantijski poredak uspostavljen 1018. godine uskoro će biti uzdrman, i to najpre u Srbiji. Prema Jovanu Skilici, već posle smrti cara Romana III Argira 1034. godine, Srbija se odmetnula od carske vlasti, ali je 1036. bila prisiljena da se ponovo potčini. Na čelu tog srpskog odmetanja nalazio se Stefan Vojislav, srpski knez koji je najverovatnije poticao iz travunske kneževske porodice. Nakon ugušenja ustanka, on je dopao zarobljeništva u Carigradu, u Srbiji je obnovljena neposredna carska vlast, a za stratega Srbije postavljen je Teofil Erotik. Međutim, 1039. godine Stefan Vojislav je pobegao iz Carigrada, došao u Srbiju, proterao Teofila Erotika i zavladao zemljom. Odmah zatim je proširio svoju vlast i na primorske krajeve, pre svega Duklju i ilirske obale, što se odnosi na područje

Društvo

08.06.2018 u 12:00

Doba vizantijske dominacije u drugoj polovini X i prvoj polovini XI veka

Sa nestankom cara Konstantina VII Porfirogenita i informacijama koje pruža njegov spis De administrando imperio sredinom H veka, događaji srpske istorije još jednom su potonuli u tamu. Nije poznato kada je knez Časlav, čija se smrt vezuje za borbe sa Mađarima na obali Save, okončao život ni ko su bili njegovi naslednici. Kada je vizantijski car Jovan I Cimiskije (969–976) uništio 971. godine Bugarsko carstvo, rimska vlast se ponovo, prvi put posle više od tri veka, proširila do obale Dunava. U takvim okolnostima i srpske zemlje su se našle pod neposrednom vizantijskom vlašću. Umesto srpskih kneževa, njima je sada upravljao vizantijski činovnik u visokom rangu katepana (duka), sa sedištem u Rasu. Međutim, takvo stanje nije potrajalo, jer je odmah posle smrti cara Jovana 976. godine izbio veliki

Društvo

07.06.2018 u 12:00

Srbi od VII do X veka

To što su se Srbi našli na Balkanskom poluostrvu početkom VII veka nije, međutim, značilo i da su se našli u svetlosti istorijskih izvora. Prva dva veka srpske istorije predstavljaju jedno „mračno doba“, iz kog gotovo da nema nijednog istorijskog podatka o njima, što nije ni čudno, imajući u vidu da je to period iz koga čak ni u Vizantiji nije sačuvana nijedna savremena hronika ili istorija. Ipak, to je bio period koji je imao nesumnjivo veliki značaj za srpsku istoriju. U to vreme završen je proces raseljavanja Srba na prostoru centralnog Balkana, tokom koga su naselili uske doline u slivovima reka Zapadne Morave, Ibra, Belog Drima, Lima, Drine i Bosne, gravitirajući ka istoku Moravskoj dolini, a ka severu Savi, dok su pojedine grupe Srba prešle visoki dinarski masiv i spustile se na obalu

Društvo

06.06.2018 u 12:00

Doseljavanje Srba na Balkansko poluostrvo

Kao slovenski narod i Srbi svoje korene imaju na području prapostojbine svih Slovena, severno od Karpata, u današnjoj južnoj Poljskoj i severozapadnoj Ukrajini. Na tom prostoru su Slovene pod imenom Veneta zabeležili još antički pisci I i II veka hrišćanske ere, Plinije Stariji, Tacit i Klaudije Ptolemej, ali ih pod imenom Slovena pominju tek na samom kraju V i u prvoj polovini VI veka vizantijski pisac Prokopije i gotski istoričar Jordanes. U to su se vreme, međutim, Sloveni već bili naselili kako na prostoru današnje Slovačke, Moravske i Češke u srednjem Podunavlju, tako i istočno od Karpata u današnjoj Rumuniji i u saradnji sa svojim srodnicima Antima počeli da upadaju na područja Rimskog carstva kojim je tada vladao veliki Justinijan I (527–565). Najjači zamajac slovenski upadi na

Društvo

31.05.2018 u 22:00

Srbi pre Nemanjića: Večito od nemila do nedraga

Srbi, narod najstariji. Srbi, nebeski narod. Srbi, biblijski narod… preterivanjima nikad kraja. Pogotovo kada se traže prečice a ne ozbiljni naučni podaci i dokazi. Sa željom da svojim čitaocima damo tačne, naučnoistorijske činjenice, bez mnogo nagađanja i pretpostavki, odlučili smo se za ovaj dodatak u dogovoru sa mladim doktorom istorijskih nauka Predragom Komatinom – kome je inače ovaj period istorije specijalnost. Reč je o našem vremenu trajanja o kojem imamo veoma malo podataka, uglavnom posrednih, gde se Srbi pominju uzgred, osim kod Konstantina Porfirogenita. Tako je nastala ova kratka istorija Srba i srpskih područja na Balkanu do stvaranja potpuno nezavisne srpske države u doba Nemanjića.

Društvo

30.05.2018 u 22:00

Srbi pre Nemanjića

Kao slovenski narod i Srbi svoje korene imaju na području prapostojbine svih Slovena, severno od Karpata, u današnjoj južnoj Poljskoj i severozapadnoj Ukrajini. Na tom prostoru su Slovene pod imenom Veneta zabeležili još antički pisci I i II veka hrišćanske ere, Plinije Stariji, Tacit i Klaudije Ptolemej, ali ih pod imenom Slovena pominju tek na samom kraju V i u prvoj polovini VI veka vizantijski pisac Prokopije i gotski istoričar Jordanes. U to su se vreme, međutim, Sloveni već bili naselili kako na prostoru današnje Slovačke, Moravske i Češke u srednjem Podunavlju, tako i istočno od Karpata u današnjoj Rumuniji i u saradnji sa svojim srodnicima Antima počeli da upadaju na područja Rimskog carstva kojim je tada vladao veliki Justinijan I (527–565).

Region

29.05.2018 u 11:02

Klark: Rusija, Turska i Kina igraju„balkansku igru”

Penzionisani američki general Vesli Klark, koji je nedavno u autorskom tekstu za Vašington post ocenio da bi Balkan mogao ponovo da postane krizno tlo, zbog čega SAD i EU moraju hitno da reaguju, danas kaže da ne misli da ima mnogo šansi za konflikt, ali da misli da su u regionu prisutne strane sile koje kreiraju stres i ono što znamo iz istorije da su Bosna i Zapadni Balkan veoma krhki. U intervjuu za sarajevsku TV N1 Klark kaže da „ljutite reči i agresivna dela mogu dovesti do konflikta na Balkanu brže nego bilo gde drugo u svetu”. „Da, treba biti zabrinut. Treba uvesti Zapadni Balkan napred u Zapadnu civilizaciju i transatlansku civilizaciju što brže. Prošle su 23 godine otkad smo potpisali Dejtonski sporazum, ostaje nam da uradimo još mnogo na razvoju u Bosni i Hercegovini, a

Svet

21.05.2018 u 10:35

Erdogan jača uticaj Turske na Zapadnom Balkanu

PRAG – Balkanske zemlje investitore sada traže u Turskoj, jer Evropska unija oteže sa procesom proširenja na Balkan, a region postaje mesto gde snage odmeravaju EU, Turska, Rusija i Kina, ocenila je agencija Rojters. U opširnom tekstu povodom posete Sarajevu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, britanska agencija je navela primer opštine Krupanj, koja se nalazi u blizini granice Srbije s BiH, a čiji gradonačelnik Ivan Isailović investitore traži ne u Minhenu i Parizu, već u Istanbulu. „S proširenjem Evropske unije koje je potisnuo Bregzit, plus posledice krize i migracija, region postaje mesto na kome snagu odmeravaju EU i Turska, a i Rusija i Kina se bore za uticaj”, ističe britanska agencija. Radio Slobodna Evropa u tekstu posvećenom porastu uticaja Turske na

Politika

16.05.2018 u 13:45

Zaharijeva: Očekujem dve nove članice EU do 2025. godine

BRISEL - Ministarka spoljnih poslova Bugarske Ekatarina Zaharijeva izrazila je nadu da će dve zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU do 2025. godine. Zaharijeva je u Sofiji učestvovala na konferenciji Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta gde je zatraženo da integracije Zapadnog Balkana ostanu glavni prioritet EU. Zamenica bugarskog premijera i šefica bugarske diplomatije Ekatarina Zaharijeva je sa konferencije Evropskog ekonomskog i socijalnog saveta koji okuplja evropska i regionalna civilna društva izrazila nadu da će „videti dve zemlje sa Zapadnog Balkana kako postaju članice EU do 2025. godine”. Ona je tom prilikom posebno naglasila ulogu civilnog društva u socijalno ekonomskom razvoju i povezivanju na Zapadnom Balkanu. Predstavnici evropskih i

Region

27.04.2018 u 17:25

Vučić: Neki na Balkanu bi još da ratuju, a ljudi nam odoše

Neki na Balkanu i dalje misle da treba da se bijemo, a svi nam ljudi odoše u neki bolji život, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poručio da misli da to treba da se zaustavi. Vučić je ovu poruku uputio nakon završetka sastanka lidera Brdo-Brioni procesa u Skoplju i dodao da će se on i lično, ali i država Srbija boriti da pokušamo da nađemo rešenje za sve probleme koji nas opterećuju. Dodao je da je važno da razgovaramo o budućnosti bez obzira na gorčinu koja je i danas na tom sastanku ispoljena. „Nisam preveliki optimista, ali daću sve od sebe za to da život pobedi, jer svi u regionu sebe samo lažemo da smo jaki i veliki...”

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: balkan