Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

25.05.2016 u 09:19

Ima li smisla jednom godišnje slaviti ćirilicu

Sa čime mi danas izlazimo pred Sv. Ćirila i Metodija i koliko smo dostojni njihovog rada. Ima li smisla jednom godišnje slaviti ćirilicu, a zatim pisati uglavnom latinicom, zanemarivati pismenu baštinu, prepuštati je propadanju i otimanju, više pažnje posvećivati učenju stranog jezika, nego jeziku svog naroda, zloupotrebljavati i skrnaviti jezik na stotine načina – istakao je akademik Predrag Piper u svom pozdravnom govoru, održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, gde je juče obeležen Dan Sv. Ćirila i Metodija. Ovaj praznik slovenske pismenosti i kulture bio je prilika da se sa više pažnje nego obično razmisli o delu Solunske braće u njihovom i u našem vremenu. Prisutni su čuli referate Jasmine Grković Mejdžor, Irene Špadijer i Viktora Savića; predstavljen je i zbornik radova sa naučnog

Kultura

18.05.2016 u 08:15

Makedonija, večna inspiracija Gligora Čemerskog

U spomen na nedavno preminulog makedonskog slikara i akademika Gligora Čemerskog u galeriji SANU večeras u 19 sati otvara se izložba njegovih dela, koju je pre smrti pripremao upravo za ovaj izlagački prostor. Jedan od najautentičnijih savremenih slikara sa ovih prostora zahvaljujući njegovoj porodici, Ministarstvu kulture Republike Makedonije i galeriji „Gral”, a u sklopu saradnje akademija dve zemlje, Srbije i Makedonije, biće predstavljen u Beogradu sa preko 50 slika, objedinjenih pod nazivom „Gligor Čemerski – Događaji i znaci zemlje makedonske”. Gligor Čemerski (1940–2016) bio je slikar, grafičar, mozaičar. Školovao se u Skoplju, Beogradu i Parizu. Akademiju likovnih umetnosti završio 1963. godine u Beogradu, u klasi Đorđa Andrejevića Kuna. Postdiplomske studije završio je 1965.

Kultura

10.05.2016 u 08:35

Vuka štite i njegovi protivnici

Srpska akademija nauka i umetnosti, do decembra, obeležava 175. godišnjicu osnivanja. Da podsetimo, 1841. Sterija i Atanasije Nikolić predložili su da se osnuje Srpska nauka akademija, a osnovano je Društvo srpske slovesnosti. Narednog proleća, ukazom kneza Mihaila imenovani su prvi redovni članovi. Sa osnivačima, bilo ih je ukupno osam. Ustav je knez proglasio 8. maja 1842. Zatim je Dimitrije Tirol, jedan od osmorice iz prvog sastava Društva srpske slovesnosti, darovao lepu zbirku knjiga. Zato Biblioteka SANU

Društvo

06.05.2016 u 22:00

Predsednik SANU: odluka vlade nije dobra za srpsku nauku

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladimir Kostić za „Politiku” je ocenio da odluka Vlade Srbije da poništi konkurs za naučnoistraživačke radove nije dobra za kompetitivnost srpske nauke. Akademik Kostić, kao i rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Vladimir Bumbaširević, ranije je dao podršku ministru prosvete Verbiću. – To nije bio moj lični stav, kako je predstavljeno u medijima, već stav Izvršnog odbora i Odbora za usvajanje i praćenje strategije razvoja nauke SANU.

Kultura

05.05.2016 u 21:00

Svetski skup vizantologa u avgustu u SANU

Novoizabrani redovni članovi Srpske akademije nauka i umetnosti održaće svoje pristupne besede od 10. do 12. maja, koji će potom biti i objavljeni u knjizi, rečeno je u Akademiji, gde su najavljeni i ostali događaji i naučni skupovi u naredna tri meseca u ovoj ustanovi. Besede će izneti Dušica Lečić Toševski, Jasmina Grković Mejdžor, Miljko Satarić, Zoran Knežević, Dejan Popović, Dušan Teodorović Milena Stevanović, Slavko Mentus, Đorđe Radak, Nebojša Radunović, Miro Vuksanović, Kosta Čavoški, Časlav Ocić, Mihailo Vojvodić, a Petar Omčikus će izložiti nekoliko svojih slika. Akademik Ljubomir Maksimović, predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju, najavio je da je posebna čast što će 23. međunarodni kongres vizantologa biti održan u Akademiji u periodu od 23. do 26. avgusta, čiji je

Kultura

28.04.2016 u 10:18

Slike Petra Omčikusa uz pomoć policije odnete u SANU

Šest slika akademika Petra Omčikusa (1926) koje je ovaj slikar, ugovorom o poklonu, ove godine zaveštao Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, juče je stiglo u Galeriju SANU, uz prisustvo policijskih inspektora, saznaje „Politika”. Poznati slikar je akademiji poklonio 39 slika, s tim da su samo četiri slike tada bile u njegovom posedu, a za preostalih 35 dela rekao je da se nalaze kod Nede Farčića, slikarevog nekadašnjeg prijatelja, što je policija juče proverila. Vojkan Simić, advokat SANU, koji zastupa i Omčikusa, rekao nam je da je kontaktirao Farčića, pitao ga da li je tačno da se u njegovom stanu nalaze Omčikusove slike, a on je, kako kaže ovaj advokat, sve negirao. – Kako se kasnije nije javljao na pozive, upućena mu je krivična prijava zbog utaje slika. Policija je u

Društvo

01.04.2016 u 21:26

SANU progovorio o fakultetskim plagijatima

U poslednje dve decenije na srpskim univerzitetima primetan je dramatičan porast neetičkog ponašanja. Studenti prepisuju na ispitima. Predaju diplomske radove kupljene od specijalizovanih agencija. Profesori potpisuju plagirane doktorate, a i sami plagiraju. Fakultetska veća glasaju za unapređenje u više zvanje i onih kolega za koje znaju da su se ogrešili o profesionalnu etiku. A akademska zajednica ćuti. Ono malo zakonskih procedura koje uređuju ovu oblast niko ne primenjuje. Pa čak ni sudovi. Dokaz je afera „Indeks” koja nije dobila epilog ni posle devet godina. Ovo je suština onoga što se;moglo čuti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), gde se prvi put javno progovorilo o konkretnim primerima neetičkog ponašanja studenata i profesora, pa i krivičnim delima, koje akademska prećutkuje, zataškava i čak i nagrađuje.

Kultura

05.03.2016 u 18:20

Preminuo Tome Serafimovski

Verovatno najznačajniji vajar ovog dela Evrope Tome Serafimovski, redovni član makedonske Akademije nauka i umetnosti, inostrani član SANU i CANU kao i član Svetske akademije umetnosti i nauka iz SAD, preminuo je 3. marta u Skoplju. „Pridružiću se Medakoviću, Srbinoviću i brojnim drugim prijateljima na nebu. Nedostaju mi” – govorio je. Rođen je 1935. godine u Zubovcu kod Gostivara. Na likovnoj akademiji u Zagrebu diplomirao je 1963. godine, u klasi Antuna Augustinčića. Kao stipendista francuske vlade tri godine je proveo u Parizu, između ostalog i kao saradnik Alicije Penalbe, najznačajnije evropske vajarke tog doba. Njegov stvaralački opus obuhvata više od 550 skulptura, od kojih je 40 monumentalnih. Njegova dela nalaze se ne samo u zemljama bivše Jugoslavije, nego i u kolekcijama

Društvo

22.02.2016 u 22:00

Instituti SANU protiv amerikanizacije srpske nauke

Tekst „Da li se uspostavlja američki monopol nad srpskom naukom” koji je naš list objavio u subotu, izazvao je lavinu komentara u univerzitetskoj javnosti i na sajtu „Politike”. Povodom nacrta Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa, što je bila tema pomenutog teksta, zajednički dopis ministru prosvete poslalo je devet instituta društveno-humanističkih nauka, od kojih su šest u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti. Podsetimo, na osnovu objavljenih radova u kategorisanim domaćim i međunarodnim časopisima profesori i naučnici dobijaju bodove, a prikupljeni poeni bitno određuju napredovanje i zvanje svih naučnika u zemlji, odnosno izbor i reizbor na univerzitetu. Zamerka profesora društveno-humanističkih nauka jeste što se za sve izbore u zvanja vrednuju isključivo

Kultura

09.02.2016 u 21:49

Kako je osmeh seoba postao suza

U Svečanoj sali SANU, Biblioteka SANU, čiji je upravnik Miro Vuksanović, predstavila je „Sentandrejski zbornik” (1–4) i knjigu Dinka Davidova „Detinjstvo”, koju je objavila Srpska književna zadruga. O zborniku (1987–2015), čiji je prvi urednik bio Dejan Medaković, a danas je Dinko Davidov, govorio je Branislav Todić, a o knjizi „Detinjstvo” Dušica Lečić Toševski. Dejan Medaković i Dinko Davidov, uz Dimitrija E. Stefanovića, podsetio je Miro Vuksanović, najviše vremena i znanja dali su izučavanju sentandrejske prošlosti. Nekad je Sentandreja bila veliko severno srpsko ostrvo gde su pisali Čarnojević, Račani, Venclović, Jaša Ignjatović i drugi, odakle su odjekivala zvona sa sedam pravoslavnih crkava, i tako redom. Danas je Sentandreja veliki srpski znak, dignut na ravan kraj Vladičanskog

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sanu