Akademija hoda, žuri, trči sa narodom

Na svečanosti povodom Dana Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, predsednik, istakao je da Akademija hoda, žuri, posrće, trči, pada ili maršira uporedo sa ovim narodom i državom.

– Nasuprot intrigama, upravo je većina od preko 1.450 članova Akademije donosila u Srbiju potreban duh modernosti, demokratije i slobode, javnog delovanja i povezivanja sa Evropom i svetom, gde joj je konačno neupitno mesto. I zato imam slobodu da pitam: šta je to ovoj Akademiji, u svim njenim menama i različitim imenima, promaklo u ova gotovo dva veka, a ticalo se sredine koja ju je iznedrila? Da budem još direktniji – na koju su to istorijsku večeru naši akademici zakasnili? I to u vremenima koja su egzistencijalno bila neuporedivo teža i zahtevnija od ovih naših današnjih. Ali, šta je to što ovo vreme razlikuje od drugih trenutaka sa kojima se Akademija suočavala u prethodnih 175 godina. Ne tvrdim da je nužno i tačan odgovor koji se meni nameće, da se radi o vremenu groteskne smetenosti, opasnih neizvesnosti i do podrugljivosti otežanog predviđanja budućnosti; jednostavno, o trenutku iščekivanja na ničijoj zemlji rascepa epoha, poništavanja socijalnih ugovora danas gotovo neprepoznatljivih društvenih grupa, a bez istorijske kauzalnosti. Nema sumnje da i nad SANU, kao i nad celom civilizacijom, danas stoji senka Damoklovog mača, a sutra ko zna, možda i sam mač. I da je pitanje svih pitanja pred Akademijom kuda i kako dalje. Držim da ne može ono što je bilo svrsishodno i ključno pre skoro dva veka biti i dalje jedini sadržaj svrsishodnosti SANU 175 godina kasnije. Pejsaž u kojem delujemo je promenjen – rekao je Vladimir Kostić.

Poručio je da zainteresovani sugrađani treba češće i slobodnije da ulaze u zgradu Akademije i koriste njene sadržaje, „utoliko pre što smo jedna od retkih naučnih i umetničkih ustanova koja u kontinuitetu nudi prosvećene alternative aktuelnoj tabloidiziranoj i primitiviziranoj stvarnosti”.

– Odnos državne vlasti i SANU, zasnovan na razumevanju razlika u suštini njihovog delovanja, međusobnom poštovanju i kulturi iskrenog (čak i kada nije prijatan) i stalnog dijaloga i pomoći (kada je to potrebno), treba da sadrži i senku distance koju nalažu intelektualna skepsa i političko nesvrstavanje u službi interesa sredine koja je Akademiju iznedrila; konačno, drugačija, udvornička ili apriori negativistička SANU ne bi opravdala naučne i umetničke osnove svog postojanja – rekao je između ostalog Kostić.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je SANU Sretenjskim ordenom prvog stepena na svečanosti povodom Dana Akademije nauka. Razlozi za ovo prestižno odličje ispisani su u istoriji ove institucije, rekao je Nikolić, a orden će biti uručen na Dan državnosti.

U svom govoru Nikolić je naglasio da je srpski akademik svedok i aktivni učesnik u stvaranju, očuvanju, obnavljanju moderne srpske države.

„Akademik je čovek od kojeg očekujemo velika dela na korist i u službi našeg naroda. Nama koji se u svom poslu na drugačiji način bavimo sudbinom Srbije veoma je važno da u institutima SANU srećemo ljude koji mogu da nam daju savet, mišljenje, naučni stav, kritičku misao. Budite ponosni što pitanja na koja baš od vas tražimo odgovore zadiru u sve domene postojanja i napretka našeg društva. I budite svesni odgovornosti za svaki dati odgovor”, rekao je Nikolić.

Akademija je ovim povodom objavila knjigu Vasilija Krestića i Ivane B. Spasović „Društva svoga doba” o Društvu srpske slovesnosti i Srpskom učenom društvu, a u galeriji Akademije priređena je izložba „SANU 1841–2016”. 

Dramski umetnici Gojko Šantić i Nebojša Kundačina pročitali su zaveštanja Sterije, Isidore Sekulić, Ive Andrića, Slobodana Jovanovića, Jovana Cvijića, a u muzičkom delu programa učestvovao je akademski hor „Kolegijum muzikum”. U ponedeljak 21. novembra u Kolarčevoj zadužbini u 20 časova biće održan koncert simfonijske muzike akademika SANU, a ulaz je slobodan. U utorak 22. novembra u Akademiji će biti preređen simpozijum „Istorijati odeljenja SANU”.