Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Svet

23.01.2019 u 14:27

DNK testom dokazano da je Hes zaista umro u zatvoru Špandau

Teorija zavere da je nacistički ratni zločinac Rudolf Hes zamenjen dvojnikom u zatvoru napokon je pobijena, javlja Bi-bi-si. DNK test koji su sproveli austrijski naučnici pokazao je da je čovek koji je bio zatvoren u berlinskom zatvoru Špandau zaista bio Hitlerov zamenik. Hes je uhapšen nakon što je 1941. leteo u Škotsku i osuđen na doživotni zatvor na suđenju u Nirnbergu. Pronađen je obešen u berlinskom zatvoru 1987, u 93. godini života. Istarživači sa Univerziteta u Salcburku u Austriji pronašli su dalekog Hasovog muškog rođaka i dobili uzorak DNK, piše FSI Genetics. Hes (levo) sa Hitlerom na jednom nacističkom skupu Uzorak je upoređeno sa testovima uzorka krvi uzetog od čoveka poznatog kao Špandau zatvorenik broj 7, poslednji zatvorenik, 1982. godine. Rezultati pokazuju

Svet

10.01.2019 u 22:33

Umro nekadašnji čuvar koncentracionog logora

BERLIN - Nekadašnji čuvar u nacističkom koncentracionom logoru Jakiv Palij koji je proveo decenije mirno živeći u Njujorku pre nego što je njegova prošlost otkrivena, umro je u staračkom domu u nemačkom gradu Alenu u 96. godini, javili su nemački mediji. Listovi „Frankfurter algemajne cajtung” i „Vestfališe nahtrihten” preneli su zvanične potvrde da je Palij, u avgustu deportovan iz SAD, umro u staračkom domu u Alenu u 96. godini. Američki ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel, koji se zalagao za proterivanje Palija, rekao je da je dobio informaciju o smrti. Grenel je za deportaciju Palija, koja se razvlačila 25 godina, pohvalio predsednika Donalda Trampa, prenosi Beta. Palij, Ukrajinac rođen na tadašnjoj teritoriji Poljske, ušao je u SAD 1949. na osnovu zakona koji je trebalo da

Svet

21.12.2018 u 13:18

Nemački sud odbio da sudi bivšem čuvaru logora Mauthauzen

BERLIN - Nemački sud odbio je danas da sudi nekadašnjem čuvaru nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, saopštivši da nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili optužbe protiv njega za pomaganje u ubijanju. Državni sud u Berlinu saopštio je danas da je tužilaštvo uložilo žalbu na odluku suda. Optužnica protiv osumnjičenog, koji je identifikovan samo kao Hans Verner H. (95), u skladu s nemačkim propisima o privatnosti, podignuta je u oktobru. Osumnjičeni je optužen da je služio kao S S čuvar u logoru u Austriji od sredine 1944. do početka 1945. godine - u periodu u kojem je, prema saopštenju tužilaštva, u Mauthauzenu ubijeno 36.223 ljudi. On nije optužen ni za jedno konkretno ubistvo, ali tužilaštvo navodi da je kao čuvar pomagao u radu logora, javlja AP a prenosi Tanjug.

Svet

23.11.2018 u 19:35

Čuvar u Mauthauzenu optužen po 36.000 tačaka

BERLIN – Tužilaštvo u Berlinu saopštilo je danas da je jedan 95-godišnji muškarac optužen po više od 36.000 tačaka za saučesništvo u ubistvu u vreme dok je bio čuvar u koncentracionom logoru Mauthauzen, prenosi Tanjug. Hans Verner H., čije prezime nije objavljeno zbog propisa o privatnosti, optužen je da je bio stražar SS jedinica od sredine 1944. do početka 1945. prenosi AP. U tom periodu, u logoru je ubijeno više od 36.000 ljudi, u najvećoj meri u gasnoj komori. Optuženi nije okrivljen za neko konkretno ubistvo, ali tužilaštvo je navelo da je kao čuvar pomogao da logor funkcioniše. Veruje se da je u Mauthauzenu ubijeno oko 95.000 ljudi, uključujući 14.000 Jevreja. Među žrtvama je bilo i sovjetskih ratnih zarobljenika, Španaca koji su se borili protiv generala Fransiska

Svet

07.11.2018 u 14:46

Makron hvali Petena

PARIZ - Francuski predsednik Emanuel Makron pohvalio je Filipa Petena, generala iz Prvog svetskog rata koji je kasnije, u Drugom svetskom ratu, sarađivao sa nacistima, a predsednikova izjava je razgnevila Jevreje u Francuskoj. Time je Makron „zagazio u kontroverzne vode”, ocenjuje AP. Maršal Filip Peten je predvodio francusku vojsku do pobede u Verdenu 1916, ali je postao ozloglašen i osuđen za izdaju zbog akcija koje je preduzeo kao lider Višijevske Francuske od 1940. do 1944. godine. Makron je danas, u Šarlevil-Mezijeru, izjavio da Peten zaslužuje pohvalu jer je bio „veliki vojnik” u Prvom svetskom ratu, iako je „donosio kobne odluke tokom Drugog svetskog rata”, prenosi Beta. Vodeće jevrejsko udruženje u Francuskoj, CRIF, osudilo je Makronovu izjavu kao „šokantnu” i

Region

17.10.2018 u 08:10

„Najn, najn, ugasite to“: Domar u hrvatskoj školi pustio nacističku verziju himne

Na svečanosti potpisivanja partnerskog ugovora sa Geteovim institutom, domar u Osnovnoj školi „Vladimir Nazor“ u Čepinu, u Osječko-baranjskoj županiji, pustio je verziju nemačke himne koja se vezuje za vreme i ideologiju Adolfa Hitlera. Ozloglašena verzija nemačke nacističke himne puštena je pred šokiranim predstavnikom Ambasade Nemačke Arneom Hartigom i direktorom Geteovog instituta Matijasom Milerom Viferigom. „Najn, najn, to nije dobra verzija, ugasite to!“, povikala je moderatorka programa iz Geteovog instituta Milka Jurković, koja je bila vidljivo uznemirena, ali je domar uzvratio: „Ali, upisao sam kako mi je rečeno. Šta nije u redu?“. Tu su bili i predsednik Skupštine Osječko-baranjske županije Dragan Vulin, gradski većnik i predsednik nemačke

Društvo

21.09.2018 u 11:40

Nacistički grafiti iscrtani u Zagrebu i u Beogradu

Dva grafita sa sličnim profašističkim porukama osvanula su u glavnom gradu Srbije i Hrvatske. U sred Zagreba, na zidu Klinike za traumatologiju u Ulici kralja Držislava, ispisan je grafit „Jedan narod, jedno carstvo, jedan vođa”. Reč je o paroli nacista koja slavi Hitlera i Treći rajh, a uz ovaj napis na zidu su nacrtani kukasti krst simboli ustaštva. Kako prenosi Tanjug pisanje portala Indeks, grafit na veoma prometnoj raskrsnici stoji već neko vreme, a gradske službe, kao ni Klinika za traumatologiju, zasad, nisu pokazale nikakav interes da ga uklone. Zato je, navodi se, Evropska civilna inicijativa iz Zagreba poslala prijavu Gradu Zagrebu o ovom grafitu i traže hitan odgovor. „Imajući u vidu izvorišne osnove Ustava Republike Hrvatske, te da narodi Republike Hrvatske ne baštine

Svet

01.07.2018 u 12:16

Himlerova ćerka bila sekretarica BND posle rata

BERLIN - Gudrun Burvic, ćerka šefa nacističkih Zaštitnih odreda (S S) Hajnriha Himlera kratko je radila u nemačkoj obaveštajnoj službi nakon Drugog svetskog rata, objavio je „Bild”. Nemački list je, pozivajući se na istoričara Boda Hehelhamera, objavio da je Burvicova, koja je nosila muževljevo prezime, radila u nemačkoj obaveštajnoj službi BND kao sekretarica od 1961. do 1963. godine. Navodi se da je to bilo u vreme kad je službu vodio Rajnhard Gelen, kontroverzni nemački general iz Drugog svetskog rata koji je radio i za američku obaveštajnu službu i zaposlio mnoge bivše nemačke oficire i naciste kao špijune. Himlerova ćerka, koja je umrla u 89. godini, nikada se nije odrekla nacističke ideologije i nikada se nije distancirala od očevih zločina, javlja Hina a prenosi Tanjug.

Region

16.05.2018 u 18:16

Šest uhapšenih zbog zabranjenih simbola u Blajburgu

ZAGREB – Petoro hrvatskih državljana i jedan slovenački nalaze se u pritvoru u Klagenfurtu zbog osnovane sumnje da su u subotu na skupu u Blajburgu prekršili austrijski zakon o zabrani isticanja fašističkih i nacističkih simbola, objavili su danas austrijski mediji. „Petorica su privedena zbog pozdravljanja tzv. Hitlerovim pozdravom, a jedan zbog nošenja simbola SS jedinica”, saopštila je portparolka suda u Klangenfurtu Eva Jost-Draksl za dnevnik „Kronen cajtung”, prenosi N1. Osumnjičeni su zadržani u pritvoru zbog opasnosti od bega. U roku od 14 dana sudija će odlučiti o zadržavanju u zatvoru. Prema rečima portparolke suda, osumnjičenima preti i do deset godina zatvora. Predstavnica lokalne policije Mihaela Kolvajs izrazila je žaljenje zbog toga što od prošle godine nije

Svet

14.05.2018 u 14:08

Štampa na nemačkom jeziku o Blajburgu

BERLIN - Štampa na nemačkom je tokom vikenda pisala o komemoraciji žrtvama blajburškog masakra u Koruškoj i oživljavanju duha fašizma koji je već godinama prisutan na toj manifestaciji, navodi „Doče vele” (DV). „Na austrijsko-slovenačkoj granici su godinama marširali simpatizeri fašista. Sada bi Blajburg trebalo da postane svetlo mesto sećanja”, piše Andreas Ernst za švajcarski dnevnik „Noje cirher cajtung”. On navodi da je „na austrijsko-slovenačkoj granici između 10.000 i 20.000 Hrvata odalo poštu desetinama hiljada ratnih zarobljenika koji su u proleće 1945. pali kao žrtve osvete jugoslovenskih partizanskih četa”. „Hrvatska katolička crkva uvek ima vodeću ulogu na komemoraciji - ali ne samo spiritualno. Ona deluje politički i ideološki, jer nudi jedno obavezujuće

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nacisti