Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

19.08.2017 u 19:49

NASA želi da proizvede kiseonik iz Marsove atmosfere

VAŠINGTON - Američka svemirska agencija NASA planira da proizvodi kiseonik iz atmosfere Marsa kada sledeći robot 2020. stigne na „Crvenu planetu”. List Independent piše da će naučnici poslati mikroskopski živi svet, verovatno alge ili bakterije, u okviru misije „Rover” da bi pokušali da stvore vazduh prikladan za ljude. Oni žele da hrane mikroorganizme u tlu Marsa u nadi da će oni emitovati kiseonik kao nusprodukt. On bi se onda mogao koristiti za disanje ili kao raketno gorivo za povratak na Zemlju. Ako eksperiment bude uspešan, to će biti važan korak ka Marsu nastanjivom za ljudske kolonije u budućnosti. U atmosferi Marsa se nalazi samo 0,13 odsto kiseonika u odnosu na 21 odsto na Zemlji. Independent piše da SAD planiraju da oko Marsa izgrade magnetni štit a na samoj

Nauka

18.07.2017 u 18:01

Plan američkog milijardera za kolonizaciju Marsa

Američki milijarder Ilon Mask ozbiljan je u nameri da odvede ljude na Mars. Ideju o kolonizaciji Crvene planete još jednom je detaljnije objasnio, opisavši kako bi izgledao taj istorijski poduhvat u trajanju od 80 dana, dok bi stvaranje potpuno samoodržive civilizacije od oko milion ljudi trebalo da traje od 40 do 100 godina. Namera mu je da do 2020. na Mars pošalje misiju bez ljudske posade, a posle toga i prve putnike. Milijarder, koji je suosnivač servisa za internet plaćanje „Pejpal”, vlasnik „Tesla motorsa” i firme za istraživanje svemira „Spejs iks”, svestan je da je putovanje u svemir ekstremno skupo i da cena mora da bude znatno niža. Cilj mu je, kako je naveo, da izlet na Mars košta kao prosečna kuća u Sjedinjenim Američkim Državama, što je oko 200.000 dolara. „Trenutna

Magazin

12.06.2017 u 15:00

Evropa i Rusija nastavljaju istraživanje Marsa

Istraživanje Marsa do sada nije išlo glatko, ali to nije obeshrabrilo naučnike u potrazi za odgovorom na pitanje da li je na Crvenoj planeti nekada bilo života. Ukoliko jeste, to bi značilo da nismo sami u univerzumu. Naučnici u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) već su ostavili iza sebe prošlogodišnji neuspeh, kada se jedna od njihovih letelica srušila, i uveliko pripremaju svemirski brod za traženje gasova koji nagoveštavaju mogućnost postojanja života. Otkrivena najvrelija planeta Međunarodni tim naučnika otkrio je planetu sličnu Jupiteru, koja je toplija od većine zvezda i koja bi mogla da ima rep nalik na kometu.

Magazin

23.01.2017 u 13:45

Rover „Kjurioziti” pronašao nove dokaze o vodi na Marsu

Nasin rover „Kjurioziti” je prošle godine otkrio mnogo o istoriji Marsa, uključujući „vene” koje verovatno potiču od isušenih jezera i naslaga minerala koje ukazuju na to da je na planeti nekad bilo kiseonika. Pod pretpostavkom da je interpretacija naučnika tačna, reč je o prvim pukotinama u blatu, odnosno isušenim pukotinama koje je rover pronašao na Marsu. Ispucala površina formirana pre tri milijarde godina zatrpana je slojevima sedimenata koji su postali slojevite stene. Erozija vetrom je otkrila razdvojene delove, koji se nalaze na području poznatom kao Old Soaker. Drugi dokazi na ovom mestu uključuju slojevitu površinu koju je možda formirala voda koja je tekla velikom brzinom.

Nauka

11.12.2016 u 22:00

Ko će prvi stići na Mars

Na TV kanalu „Nacionalna geografija” u toku je mini-serija o tome kako bi moglo da izgleda osvajanje Crvene planete, jedan u nizu medijskih projekata s tom temom, samo što su ovog puta autori uvereni da će njihova vizija relativno brzo da se ostvari. Kako kaže producent Džastin Vilkis, dovoljno je ljudi koji o Marsu pričaju, razmišljaju i sanjaju, a sada konačno ima i onih koji imaju novca da nešto preduzmu. Pri tom je mislio na milijardera Ilona Maska, osnivača kompanije „Spejs iks”, koji je uveren da će za 50 ili 100 godina na Crvenoj planeti postojati održiva kolonija od milion ljudi. Da bi se to ostvarilo, neophodna im je podrška američke agencije NASA, jer njeni naučnici rade na tehnologijama kako da ljudi prežive kada ih Mask prebaci svojim moćnim raketama. Tako se sve

Nauka

30.11.2016 u 22:00

Evropsko-ruski satelit poslao prve fotografije Marsa

Satelit Evropske agencije za istraživanje svemira (ESA) i ruskog Roskosmosa poslao je prve fotografije Crvene planete. Orbiter TGO zauzeo je položaj u eliptičnoj orbiti još 19. oktobra, malo pošto se odvojio od sonde „Skjapareli”, koja je u to vreme, nažalost, i završila misiju jer nije uspešno sletela na površinu Marsa. Orbiter, međutim, ostaje na zadatku u sklopu velikog projekta „Egzo Mars”, kojim upravljaju ESA i Roskosmos. Iako tek za godinu dana počinju istraživanja u punom obimu, naučnici koriste prolaze satelita blizu planete da isprobaju opremu. Prve fotografije, snimljene kamerom „Kasis” (CaSSIS – Colour and Stereo Surface Imaging System), oduševile su naučnike kvalitetom. Snimljen je region Hebes Kasma u trenutku dok je letelica bila na 250 kilometara od površine

Nauka

24.11.2016 u 22:00

Robot nije dobro procenio visinu pri sletanju na Mars

Evropska agencija za istraživanje svemira (ESA) objavila je podatke iz preliminarnog izveštaja i oni pokazuju da robotska sonda prošlog meseca nije uspešno sletela na Mars zbog greške kompjutera koji je čitao podatke senzora. Na visini od 3,7 kilometara „Skjapareli” je pomislio da se nalazi ispod površine. Zbog toga je prerano odbacio padobran i palio motore za kočenje. Usledio je slobodan pad i udar u Crvenu planetu brzinom od 540 kilometara na sat. Jedan američki satelit je kasnije napravio fotografiju nastalog kratera i uništene letelice, preneo je Bi-Bi-Si. Dejvid Paker, direktor ESA za letove i robotska istraživanja, rekao je da su ovo preliminarni rezultati tehničke istrage i da će imati kompletnu sliku u januaru, kada nezavisni istražni odbor bude sastavio svoj

Magazin

28.10.2016 u 12:20

Mask želi da pošalje milion ljudi na Mars

Milijarder i vizionar Ilon Mask, osnivač kompanija „Spejs iks”, „Pej pal” i „Tesla motors”, planira da u narednih 40 do 100 godina pošalje milion ljudi na Mars. Mask je ocenio da će ljudi postati „multiplanetarna vrsta”, pa njegova kompanija „Spejs iks” planira masovno slanje ljudi na Crvenu planetu. Prvu posadu činilo bi 12 ljudi, koji bi utrli put za ostatak kolonije izgradnjom infrastrukture i stanica za dopunu goriva, potrebnih za naredna putovanja, prenele su svetske agencije. Poduhvat bi zahtevao veliki broj robota „rudara – graditelja tunela” koji bi izgradili podzemne pogone za industrijsku aktivnost. Ljudi bi na Marsu živeli u kupolama od ugljeničnih vlakana i stakla. Mask je naveo da bi zadatak prvih naseljenika na Marsu bio da izgrade pogonska postrojenja i ustanove

Nauka

21.10.2016 u 23:50

Evropski modul se razbio o površinu Marsa

DARMŠTAT – Evropski modul Skjapareli „razbio se o površinu Marsa” u sredu, saopštila je danas Evropska svemirska agencija (ESA) iz svog centra u nemačkom gradu Darmštatu. ESA, koja dva dana nije primala nikakav signal modula , otkrila je njegovu sudbinu zahvaljujući fotografiji koju je snimila američka sonda MRO u orbiti oko Marsa, javile su agencije. Skjapareli „je stigao brzinom koja je daleko premašila brzinu predviđenu za površinu Marsa”, objasnio je Tijeri Blanker, zadužen za operacije spuštanja. Modul se praktično spustio na predviđeno mesto, ali dva kilometra dalje na snimku postoji crna tačka nejasnih obrisa. „Ona je mnogo veća nego što bi bila da se Skjaparelli spustio u jednom komadu. Dakle, razmrskao se”, rekao je jedan drugi zvaničnik iz ESA, prenosi Tanjug.

Nauka

20.10.2016 u 22:00

Kontakt sa sondom izgubljen na kilometar iznad Marsa

Lender „Skjapareli” nije slao znake „života” svom matičnom brodu od srede po podne, pa je neizvesno da li se spustio na Crvenu planetu ili se raspao. Tužnu vest za sve koji su se radovali prvom evropskom sletanju na Mars saopštili su na konferenciji za novinare predstavnici Evropske svemirske agencije (ESA). Poslednji signal primljen je u vreme kada je robotska sonda ulazila u atmosferu Crvene planete i širila padobran na kilometar od tla kako bi usporila sa brzine od 21.000 kilometara na sat. Međutim, izgleda da su kočioni motori za dodatno usporenje radili znatno kraće nego što je trebalo. Kontakt radio-signalom je prekinut pedesetak sekundi pre planiranog spuštanja na Mars, saopštile su vođe programa. Inženjeri će pokušati da ustanove zašto je prekinuta komunikacija, a u tome

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: mars