„Invazija” Zemljana na Mars

Oko Crvene planete se napravila gužva. Posle desetina miliona pređenih kilometara, do Marsa je prva stigla misija Ujedinjenih Arapskih Emirata, 24 sata kasnije pridružio se i kineski orbiter, a 18. februara stiže i američka svemirska letelica.

Sonda „Al Amal” („Nada” na srpskom) poslala je signal da je uspešno ušla u orbitu Marsa posle sedmomesečnog leta od lansiranja sa japanskog kosmodroma. Ovim samostalnim svemirskim projektom vrednim 200 miliona dolara, koji su domaći inženjeri i stručnjaci razvijali s Univerzitetom u Koloradu, UAE je postala prva arapska zemlja koja se pridružila elitnom klubu od pet svemirskih agencija koje su uspešno stigle do ove planete.

Program za Mars deo je napora Emirata da razviju svoje naučne i tehnološke mogućnosti i smanje oslanjanje na naftu.

Iako je cilj prvog satelita da u toku naredne dve godine sakuplja podatke o Marsovoj klimi, ova mala država Persijskog zaliva već ima plan za naseljavanje planete do 2117. godine, prenosi Rojters.

Pokušaj je imao 50 odsto šanse da ne uspe, rekao je vladar Dubaija i potpredsednik UAE šeik Muhamed bin Rašid al Maktum. Da bi ušla u Marsovu orbitu, sonda je trebalo da sagori oko polovine svojih 800 kilograma goriva da bi dovoljno usporila, što je bio najopasniji deo putovanja.

Projekat slanja satelita na Mars bio je pod budnim okom predsednice Svemirske agencije UAE Sare el Amiri. „U našem naučnom timu je 80 odsto žena. One su svoje pozicije izborile na osnovu svog doprinosa projektovanju i razvoju ove svemirske misije”, otkriva za „Dojče vele” Sara el Amiri, koja je i ministarka za napredne nauke.

Samo dan posle misije UAE u orbitu Marsa pristigla je i prva kineska međuplanetarna misija „Tjanven 1” (Potraga za nebeskom istinom), što je veliki tehnološki napredak za Peking, jer prethodni zajednički napor sa Rusijom 2011. godine nije uspeo. Svemirski brod za Mars nije uspeo da izađe iz Zemljine orbite.

Iz Kineske akademije za svemirske tehnologije „Je Peiđen” poručuju da njihova misija ima tri cilja: da kruži orbitom, potom sleti na površinu Marsa i pokrene autonomno vozilo za prikupljanje uzoraka. Ako uspeju u tome, ovo će biti prva svetska međuplanetarna ekspedicija koja je uspela sve to da uradi jednom lansiranom sondom.

Za razliku od Kine, koja planira da letelicu tek u maju spusti na površinu planete, blizu kratera Utopija planicija, NASA, čija svemirska misija „Istrajnost” za manje od nedelju dana stiže u orbitu Marsa, sletanje planira odmah. Cilj ove američko-evropske ekspedicije vredne tri milijarde dolara je da se na Zemlju donesu uzorci sa Marsa. Amerikanci spuštaju tonu težak rover zajedno sa helikopterom-dronom na severnu hemisferu planete, gde je krater Jezero, vrlo nepristupačno područje sa strmim liticama, u kojem je nekada bilo vode.

Prema planu NASA i Evropske svemirske agencije, geološko blago na Zemlju bi trebalo da stigne početkom naredne decenije. Naučnici tvrde da je to jedini način da se utvrdi da li je bilo života na Marsu pre tri do četiri milijarde godina. Šef ove naučne misije Tomas Zurbuhen kaže da je ova ekspedicija „jedan od najtežih poduhvata koje je čovečanstvo ikada učinilo u svemirskoj nauci”.

Sve tri svemirske letelice lansirane su u roku od nekoliko dana prošlog jula, iskoristivši za let „prozor”, optimalni položaj Zemlje i Marsa koji se javlja svake dve godine. Pandemija kovida 19 zakomplikovala je prošle godine zajednički rusko-evropski poduhvat, tako da će svemirske agencije EU i Rusije morati da sačekaju 2022. godinu da bi poslale svoju letelicu na Mars.

Do dolaska orbitera UAE i Kine, oko Marsa je kružilo šest letelica – tri iz SAD, dve iz Evrope i jedna iz Indije.

Sjedinjene Američke Države za sada su jedina država čija je letelica uspešno sletela na Mars, prvi put je to bio „Viking” još daleke 1976. godine. Na površini Marsa još su aktivna dva američka kosmička uređaja: lender „Insajt” i rover „Kjuorisiti”.