„Инвазија” Земљана на Марс

Око Црвене планете се направила гужва. После десетина милиона пређених километара, до Марса је прва стигла мисија Уједињених Арапских Емирата, 24 сата касније придружио се и кинески орбитер, а 18. фебруара стиже и америчка свемирска летелица.

Сонда „Ал Амал” („Нада” на српском) послала је сигнал да је успешно ушла у орбиту Марса после седмомесечног лета од лансирања са јапанског космодрома. Овим самосталним свемирским пројектом вредним 200 милиона долара, који су домаћи инжењери и стручњаци развијали с Универзитетом у Колораду, УАЕ је постала прва арапска земља која се придружила елитном клубу од пет свемирских агенција које су успешно стигле до ове планете.

Програм за Марс део је напора Емирата да развију своје научне и технолошке могућности и смање ослањање на нафту.

Иако је циљ првог сателита да у току наредне две године сакупља податке о Марсовој клими, ова мала држава Персијског залива већ има план за насељавање планете до 2117. године, преноси Ројтерс.

Покушај је имао 50 одсто шансе да не успе, рекао је владар Дубаија и потпредседник УАЕ шеик Мухамед бин Рашид ал Мактум. Да би ушла у Марсову орбиту, сонда је требало да сагори око половине својих 800 килограма горива да би довољно успорила, што је био најопаснији део путовања.

Пројекат слања сателита на Марс био је под будним оком председнице Свемирске агенције УАЕ Саре ел Амири. „У нашем научном тиму је 80 одсто жена. Оне су своје позиције избориле на основу свог доприноса пројектовању и развоју ове свемирске мисије”, открива за „Дојче веле” Сара ел Амири, која је и министарка за напредне науке.

Само дан после мисије УАЕ у орбиту Марса пристигла је и прва кинеска међупланетарна мисија „Тјанвен 1” (Потрага за небеском истином), што је велики технолошки напредак за Пекинг, јер претходни заједнички напор са Русијом 2011. године није успео. Свемирски брод за Марс није успео да изађе из Земљине орбите.

Из Кинеске академије за свемирске технологије „Је Пеиђен” поручују да њихова мисија има три циља: да кружи орбитом, потом слети на површину Марса и покрене аутономно возило за прикупљање узорака. Ако успеју у томе, ово ће бити прва светска међупланетарна експедиција која је успела све то да уради једном лансираном сондом.

За разлику од Кине, која планира да летелицу тек у мају спусти на површину планете, близу кратера Утопија планиција, НАСА, чија свемирска мисија „Истрајност” за мање од недељу дана стиже у орбиту Марса, слетање планира одмах. Циљ ове америчко-европске експедиције вредне три милијарде долара је да се на Земљу донесу узорци са Марса. Американци спуштају тону тежак ровер заједно са хеликоптером-дроном на северну хемисферу планете, где је кратер Језеро, врло неприступачно подручје са стрмим литицама, у којем је некада било воде.

Према плану НАСА и Европске свемирске агенције, геолошко благо на Земљу би требало да стигне почетком наредне деценије. Научници тврде да је то једини начин да се утврди да ли је било живота на Марсу пре три до четири милијарде година. Шеф ове научне мисије Томас Зурбухен каже да је ова експедиција „један од најтежих подухвата које је човечанство икада учинило у свемирској науци”.

Све три свемирске летелице лансиране су у року од неколико дана прошлог јула, искористивши за лет „прозор”, оптимални положај Земље и Марса који се јавља сваке две године. Пандемија ковида 19 закомпликовала је прошле године заједнички руско-европски подухват, тако да ће свемирске агенције ЕУ и Русије морати да сачекају 2022. годину да би послале своју летелицу на Марс.

До доласка орбитера УАЕ и Кине, око Марса је кружило шест летелица – три из САД, две из Европе и једна из Индије.

Сједињене Америчке Државе за сада су једина држава чија је летелица успешно слетела на Марс, први пут је то био „Викинг” још далеке 1976. године. На површини Марса још су активна два америчка космичка уређаја: лендер „Инсајт” и ровер „Кјуорисити”.