Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

23.05.2016 u 08:39

Trešnje – rekorder poskupljenja

Sredinom maja 2015. godine, na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, preprodavci su kilogram trešanja plaćali upola manje nego u isto vreme ove godine. Nepovoljni vremenski uslovi očigledno su uticali na cene ranog jagodičastog voća, pa su i jagode bile za oko 20 odsto skuplje, pokazuje izveštaj Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS). Banana standardno drži cenu, oko evro po kilogramu, dok je limun u odnosu na prošlu godinu skuplji za 50 odsto. Poslednjih nedelja u ponudi je uglavnom „argentinski” koji još nije pojeftinio kako se očekivalo. U maloprodaji, tokom zime, cena ovog južnog voća praktično nije „padala” ispod 200 dinara. Za razliku od voća, cene mladog sezonskog povrća na „Kvantašu” praktično su ostale na prošlogodišnjem nivou, a neke su sada i niže. U

Beograd

21.05.2016 u 11:56

Jagode trule zbog povećane vlage

Pravo je vreme za uživanje u slatkom ukusu jagoda. Da li će, kao što je to nekada bilo zlatno pravilo, ova crvena voćka i danas biti sočna, najviše zavisi od broja sunčanih i toplih dana u periodu njenog cvetanja. Prethodne tri, četiri godine, podseća prof. Mihailo Nikolić, sa katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu, značajno su uticale na prinos i kvalitet jagoda. Jer loše i kišno vreme pogodovalo je njihovom truljenju. Mnogi proizvođači su ih previše prskali hemijskim sredstvima, pa se postavlja pitanje da li je to voće sada uopšte zdravo. U Americi je jagoda čak svrgnula sa prestola jabuku, koja je godinama unazad važila za najprljaviju namirnicu. Nevladina organizacija „Environmental working group” iz Vašingtona, koja se bavi istraživanjima na polju

Magazin

19.05.2016 u 12:35

Dijetu ne treba „skidati” sa interneta

Individualna dijeta je najbolji izbor za trajno i zdravo mršavljenje. Takvu dijetu može da prepiše samo stručnjak iz oblasti ishrane – nutricionista, a zdrava ishrana je ključ, dok je dijeta sredstvo za postizanje ovog cilja. Ishranom organizam dobija sve ono što mu je potrebno za pravilan psihički i fizički razvoj, ali nedostatkom unosa hranljivih materija dolazi do raznih vrsta poremećaja i oboljenja. Problemi se, takođe, mogu javiti ako se osoba hrani na neadekvatan način ili hranu u organizam unosi u velikim količinama. U organizam bi trebalo da se unosi samo onoliko hrane koliko se dnevno potroši. Na energetsku potrošnju čoveka utiče više faktora: pol, godine starosti, vreme i uslovi pod kojima se obavlja rad, vrsta rada i trenutno zdravstveno stanje. Zato ne treba da čudi da

Ekonomija

13.05.2016 u 23:32

Veći izvoz u Rusiju

Vrednost izvoza Srbije u Rusku Federaciju u prvom tromesečju 2016. povećan je za 21 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, saznaje „Politika”. Prema podacima Privredne komore Srbije, od početka godine do kraja marta izvezeno je robe za 181,5 miliona dolara. Ostvaren je rast izvoza svih proizvoda, a u ovom periodu najviše smo izvozili jabuke, ženske čarape, lepak, spoljne gume, mladi sir, cevi od rafinisanog bakra i podne pokrivače. Tromesečni izvoz poljoprivrednih proizvoda, uz povećanje od 17 odsto u poređenju sa prvim tromesečjem 2015, dostigao je 68,4 miliona dolara. Uz povećanje od 32,2 odsto, vrednost izvoza jabuka dostigla je 39 miliona dolara, smrznutog povrća pet, a mladog sira 4,85 miliona dolara. Znatno boljim rezultatima izvoza Srbije u Rusku

Magazin

27.04.2016 u 22:00

Koliko puta dnevno treba jesti

Koliki je optimalni broj obroka na dan: dva, tri, četiri, pet ili šest? Na Zapadu se godinama vodi polemika da li je bolje imati tri klasična obroka (doručak, ručak i večera) ili šest puta tokom dana jesti umereno, ujednačenu količinu hrane, kroz mini-obroke, a sve u cilju mršavljenja ili održavanja vitke linije. Pojedina ispitivanja ukazala su da broj obroka tokom dana, ipak, ne utiče bitno na mršavljenje jer je prilično izjednačen broj ispitanika iz „klasične” grupe i one sa šest obroka dostizao isti učinak u gubljenju kilograma. Razlika je uglavnom u nešto ujednačenijem nivou šećera u krvi kod osoba kod kojih se sprovodio model ishrane sa šest obroka, kao i u subjektivnom osećaju koliko im je koji način ishrane bio teži za sprovođenje. Osim pravilnog izbora nutritivno vrednih namirnica,

Srbija

23.03.2016 u 13:52

Izvoz voća Srbiji doneo 583 miliona dolara

Čačak – Iz Srbije je prošle godine na sve strane sveta izvezeno 454.444 tone raznog voća, za ukupan prihod od 583,40 miliona dolara. Količinski, to je 16 odsto više nego 2014, kad je, takođe po podacima Privredne komore Srbije, izvoz bio 391.930 tona, a priliv 552,40 miliona dolara. Po voćnim vrstama, najveći prihod u 2015. donela je malina, sveža i smrznuta, jer je izvozom 100.233 tone obezbeđen priliv 280,61 milion dolara. Vodeći kupci bili su iz Nemačke, Francuske, Belgije, Švedske i Austrije. Plasman jabuke (178.414 tona u Rusku Federaciju) doneo je 102,09 miliona dolara, sveže i smrznute višnje (26.539 tona u Nemačku, RF i Francusku) 31,42 miliona, sveže i smrznute jagode (8.889 tona u RF) 16,35 miliona a 4.602 tone trešnje (RF) 7,34 miliona dolara. Vodeća nacionalna voćka, na

Ekonomija

02.03.2016 u 20:05

Kupina među prvih pet izvoznih proizvoda

Prošle godine kupine su se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Mada zvuči iznenađujuće, za poznavaoce tržišta ovo nije novost. Kažu da je to bobičasto voće, poreklom iz Srbije, a od kojeg smo lane prihodovali čak 35 miliona dolara, u poslednje vreme sve traženije na stranim tržištima. Da smo među najvećim svetskim izvoznicima malina široj javnosti je uglavnom poznato. Retko ko, međutim, zna da je Srbija, koja godišnje proizvede u proseku oko 30.000 tona kupina, na prvoj poziciji u evropskoj konkurenciji. Na svetskim rang-listama, posle SAD i Meksika, zauzimamo treće mesto.

Magazin

11.02.2016 u 12:55

Mango čuva krvne sudove

Mango je jedan od simbola velike i mnogoljudne države Indije, kao što se šljiva i jabuka povezuju sa Srbijom. Ovo voće jedno je od poslednjih koje je preneto iz postojbine Indije kako bi se gajilo po drugim tropskim delovima sveta poput Brazila, Meksika, Srednje Amerike i Kariba. Kilogram manga u domaćim radnjama košta od 450 do 550 dinara Mango se u našim prodavnicama najčešće može naći kao crveni, žuti ili zeleni plod veličine prosečne jabuke. Seme mu je neobično pljosnatog oblika i nije preterano simetrično. Bogato je vitaminima A, Ce i De, kao i mnogim mineralima: kalijum, kalcijum i bakar. Zbog visokog sadržaja antioksidanasa, preporučuje se u ishrani osoba sa kardiovaskularnim tegobama. Takođe, zbog visokog sadržaja vlakana dobar je i kao sredstvo protiv

Beograd

20.01.2016 u 18:15

Tropsko voće papreno – kilogram do 2.300 dinara

U Beograd je stigla marakuja, voćka strasti poreklom iz Južne Amerike. Cena kilograma „prava sitnica” – oko 2.300 dinara. Tamarilo je doputovao iz Perua, pitaja iz Venecuele, a azijska trešnja liči iz Azije. Kilogram ovih ukusnih plodova staje oko 2.200 dinara. Tu su i zvezdasta karambola, tajlandski grejpfrut zvani pomelo, indijanske banane asimina, jabuka kaki iz Japana, brazilski mango, izraelski avokado, guava, ananas sa Kostarike... Do pre nekoliko godina tropsko voće zanimljivog izgleda bilo je samo privilegija potrošača iz egzotičnih zemalja, a onda se odomaćilo i kod nas. Veliki trgovinski lanci u prestonici relativno su dobro snabdeveni nesvakidašnjim sortama, a i na pojedinim, doduše, malobrojnim pijačnim tezgama kupci mogu da pronađu voćke koje rastu u dalekim zemljama, a

Magazin

17.12.2015 u 13:04

Nar normalizuje visok krvni pritisak

Nar, jedan od najukusnijih darova Sredozemlja, veoma je traženo voće i u drugim, kontinentalnim krajevima. Plod nara sadrži dosta vitamina Ce: u 100 grama ovog voća nalazi se 15 odsto dnevnih potreba odraslih osoba za ovim vitaminom. Ujedno ovo voće je odličan izvor i pantotenske kiseline (vitamin Be-5), kalijuma, ali i polifenola (antioksidanasa). Konzumiranjem nara ili njegovog soka (ali prirodno isceđenog, ne industrijski dobijenog) smanjuje se mogućnost oboljenja od kardiovaskularne bolesti. Ako se dnevno jede samo 50 grama nara ili pije sok u toj količini može da se normalizuje visok krvni pritisak u periodu od godinu dana (nar utiče na smanjenje pritiska čak i do 20 odsto). Zato se ovo voće preporučuje u ishrani kod obolelih od hipertenzije, ali samo za osobe koje nisu pod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: voće