Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Riznica

06.02.2016 u 12:17

Letovanje na jugu

Kad su austrijski profesor Alfred Norges i njegova žena Ana stigli u to malo primorsko mesto, ono ih je dočekalo teškom sparinom i sitnim neprijatnostima svake vrste. Sve je izgledalo grubo i odbojno. Sve, od nosača koji je doneo njihove stvari i primio novac ne rekavši ni „hvala“, pa do bolešljive gazdarice koja je, stojeći opuštenih ruku, odgovarala na sva pitanja samo bespomoćnim sleganjem ramena. U sobi je vladala sparina i zagušljiv sumrak, jer su zeleni drveni kapci bili pritvoreni. Što je najgore, vodovod je bio presušio. Umesto vode česmica iznad lavaboa puštala je tužnopodrugljiv pisak. Gazdarica je hladnokrvno uveravala da voda nailazi pred zoru i teče sat-dva; tada je treba hvatati. U vazduhu i na stvarima osećao se dah napuštenosti i čamotinje. Profesor je gledao kako žena vadi

Riznica

06.02.2016 u 12:02

Ovde počiva Rudolf Valentino

Najlepši park u Holivudu – to je holivudsko groblje. Samo, nemojte, slučajno, da pomislite da u to groblje može da se sahrani svako. Parcele i mesta za holivudske pokojnike toliko su skupe – skuplje od placeva usred Njujorka. Groblje je, zaista, pravi raj, bar tako izgleda, mada je poređenje nezgodno čak i za one, koji veruju u raj!... Na samom ulazu, na mestu sa kojega se odlično vidi veliki kameni natpis na planini: „Holivud”, postavljena je kapija od najfinijeg drvoreza, na kojoj piše „Holivudsko groblje”. Do ulaza je kapela, napravljena u stilu indijskih pagoda i orijentalskih čardaka. Staze između grobova oivičene su najlepšim primercima kaktusa i čempresa, a u visinu se uzdižu vitke palme, koje bacaju senku na pokošenu travu. Ako to nešto koristi – onda holivudski velikani, zaista,

Društvo

06.02.2016 u 22:05

Hodoljublje kroz život Zuke Džumhura

I sada ga vidim kako u omiljenom đubretarcu Trgom republike odmiče ka rafinirano nameštenom stanu u Vasinoj. Nekako neobično poskakuje. Žurio je – sporo. Životna energija protkana radoznalošću erudite ubrzavala je Zulfikara karikaturistu. Orijentalni gen i sevdah su usporavali Zuka slikara i putopisca. Bio je retko svoj gospodin. Neštedimice je rabio um, talenat i telo stičući zavidnu reputaciju jednog od najvećih boema svog vremena i istančanog hedoniste koji je cenio rad, ali se protivio „teškom radu koji samo iscrpljuje”. Pun kaprica, ali neodoljivo šarmantan. Katkad ciničan, ali nikada uvredljiv.

Beograd

05.02.2016 u 17:57

Ulica Zuka Džumhura i Trg Politike u Beogradu

„Politika” je juče uputila dve inicijative Skupštini grada: da jedna ulica u Beogradu ponese ime Zuka Džumhura, jednog od naših najuglednijih autora, i da se prostor ispred najstarijeg dnevnog lista na Balkanu nazove – Trg Politika. Ako predlog naše redakcije usvoje gradski odbornici „Politika” će raspisati javni arhitektonski konkurs za uređenje budućeg trga koji će se prostirati od Makedonske 29 do Cetinjske ulice i između Kondine i Nušićeve. – Za grad je od izuzetne važnosti inicijativa „Politike” da dobije trg jer se to uklapa u uređenje centra Beograda i njegovo pretvaranje u pešačku zonu. Ove godine počinje sređivanje Trga Republike, Obilićevog i Kosančićevog venca, Sremske ulice, Nušićeve i Maršala Birjuzova. „Politika” zaslužuje trg ne samo zato što je najstarija novinska kuća već

Društvo

03.02.2016 u 22:05

Insinuacijama na „Politiku”

Zamislite sliku: sredovečni visokoobrazovani Beograđanin duboko u noći tumara Ulicom kneza Miloša, tražeći Kuću ljudskih prava kako bi na njoj iskalio bes. Uzdržavao se čak dve nedelje, koliko je prošlo od kada je u „Politici” pročitao poslednji od četiri teksta o finansiranju nevladinih organizacija iz stranih fondova. Kako više nije mogao da se kontroliše, ovaj prosečni čitalac „Politike” dohvatio je kamen i razbio staklo na njihovim prostorijama. Ovako bi izgledala rekonstrukcija događaja koji se odigrao 22. januara, ako bi istragu vodili aktivisti Kuće ljudskih prava, ili oni koji su se zagledali u karikaturu Predraga Koraksića Koraksa, objavljenu u listu „Danas”. – Napadi su i kulminacija kampanje koje protiv organizacija civilnog društva vodi državni list „Politika” koristeći metode iz

Riznica

31.01.2016 u 18:04

Kad zidovi šapuću

Na kraju prostorije, desno od prozora koji gleda na Poenkarovu, oko malog stočića, stoje Jovan Dučić i Branislav Nušić. Žučno se prepiru oko jednog papira, teksta na kome je, od ispravki, više slova dopisanih rukom nego pisaćom mašinom. To je članak koji Politika sutra objavljuje na prvoj strani. Proglas narodu. Naočiti Hercegovac bi da tekst, ipak, malo „umije”, smiri, a, s druge strane, Nušić bi da ga još malo „dosoli” i zaoštri. Nekoliko koraka dalje, na sredini prostorije, iza nosećeg stuba, sto sekretarice pored koje stoji Miloš Crnjanski. Došao da pravda putne troškove. Žali se na blato sa banatskih drumova koje je prethodnih desetak dana pohodio. Na košavu sa Karpata i administraciju. S leve strane prostorije red od pet stolova u nizu. Za drugim, prepunim papira, mastionicom i

Riznica

31.01.2016 u 17:54

Velika je stvar ćutanje

Latinski pesnik i epigramatičar Marcial nije baš sasvim sigurno da je sam dosta ćutao, ali je bar lepo napisao veliku istinu: Est magna res tacere. Rečju „ćutanje“ izdašno se služi literatura. Ona je donela naviku da se ćutanje ceni estetički, kao ceremonialni izraz nad tajnom, eventualno nad dubinama. Ima ćutanje i ćutanje. Ono koje je ceremonija nad nemirima, i ono koje je mirna površina nad nečim vrlo jasnim i određenim, što se u pravom času za trenutak može pretvoriti u reč. Ćutanje dakle nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je promišljena i progutana reč. Pronašli smo da ovo svoje vreme zovemo „prelaznim vremenom“. Mesto da ga zovemo vreme u koje je glavna tehnika svih sredina, a naročito odgovornih sredina, prešla u govorljivost i govorenje. Šta bi imalo da znači prelazno vreme?

Riznica

31.01.2016 u 17:45

Grobnica Čarnojevića

Izaći iz Kikinde vozom, to je sasvim obična stvar. Da bi izlazak bio u stilu svega što ste videli i čuli, treba da izađete, iz nje u zoru, sa pijanim kočijašem, koji će zapadati iz bare u baru, tako da osetite čar kikinđanske levče, psovke i rakije od dudinja. Kola će vam ispratiti razdraženi belovi i probuđene guske, a pljusak vode, što bije do konjskih sapi sa kopita, daće vam iluziju poplave i ravnice. I zbilja čim stignete na kraj sela navešćete se na banatsku ravnicu, kao na more. Nigde lepšeg neba od tih nebesa, plavih, zelenih, žutih srebrnih, punih bezbrojnih zornjača. U daljini su naseobine agrarne reforme, koje idem da vidim, afere i grofovska imanja. Beskrajan vetar, kao nad pučinom. Kikinda ostaje u pijankama, klevetama, partijskim svađama i gluposti, ali gubi

Društvo

30.01.2016 u 09:05

Šabić: Tekst nije bio potpisan nego "natpisan" - Telesković: Želim povereniku više uspeha u radu

Autor teksta „Tajna veza Koleta, ’Kurira’ i opozicije”, objavljenog u Politici 26. januara 2016. godine, definitivno je novinar Dušan Telesković. Nesporno je tačna njegova tvrdnja da navedeni tekst nije delo anonimnog autora već je njegova rukotvorina. Nije, međutim, u pravu kad misli da sam reagujući na taj tekst i označivši ga kao delo anonimnog autora to učinio s namerom da ga omalovažim. Prosto, brzo sam pročitao tekst, a nisam ispod njega, gde se obično nalaze, video ni potpis ni inicijale, i zaključio da je anoniman. Da je zaista tako, mogla ga je informisati i njegova glavna urednica s kojom sam razgovarao i koja mi je rekla ko je autor, i da je njegovo ime istaknuto iznad teksta. Ali, to se dogodilo tek pošto sam moj odgovor već poslao „Politici”. Dakle, tekst gospodina

Društvo

28.01.2016 u 13:36

Šabić:Nisam učesnik nikakve zavere - Telesković: Institucija, to je Šabić

U dnevnom listu „Politika” od 26. januara, u tekstu pod naslovom „Tajna veza Koleta, „Kurira” i opozicije”, objavili ste niz dezinformacija i insinuacija na račun institucije koju predstavljam, uključujući i antrfile na naslovnoj strani „kako je Rodoljub Šabić tek pre dva dana otkrio kakve finansijske podatke izdaje APR iako je to njegov posao već 12 godina”. U navedenom tekstu posvećenom nekakvoj „zaveri” Koleta, Kurira”, opozicije i ko zna još koga, „zavidan” prostor posvećen je mojoj ličnosti uz izražavanje „čuđenja nad tim kako sam se ja našao u tom društvu”, a tekst je završen nizom meni upućenih pitanja na koja, koliko god da su zapravo očigledne insinuacije, Vaših čitalaca radi, hoću da odgovorim. Tekst je na zaista

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: politika-novine