Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Magazin

01.11.2020 u 09:48

Umetnost

Petar Dobrović (Pečuj, 1890 – Beograd, 1942) je jedan od najznačajnijih predstavnika građanskog modernizma 20. veka. Aktivno je učestvovao u avangardnom pokretu, bio je društveno politički angažovan i pre i nakon Prvog svetskog rata što se u njegovoj umetnosti ogleda u radovima sa socijalnom tematikom. Stilski, Dobrovićeva umetnost se kreće od sezanističkog i kubističkog, preko konstruktivističkog, do najznačajnijih dela u duhu kolorističkog ekspresionizma. Mediteranski pejzaž, maslinjaci, voće, more, aktovi, bile su teme u kojima je pokazivao svoju virtuoznost izražavanja bojom, kojom je maestralno materijalizovao svetlost i atmosferu Mediterana. Sa druge strane, poznat je i po velikom broju portreta kroz koje je pokazao, pored umetničkog kvaliteta i umeće prenošenja karaktera

Magazin

23.11.2020 u 20:00

Devetsto pedeset godina od osnivanja manastira Svetog Prohora Pčinjskog

Manastir Prepodobnog Prohora Pčinjskog podigao je vizantijski car Roman IV Diogen pre 950 godina – 1070. godine, u znak zahvalnosti Svetom Prohoru koji mu je prorekao da će postati car, a veliku obnovu manastira izvršio je Sveti kralj Milutin 1320. godine. Od tada pa sve do danas iz moštiju Svetog Prohora Pčinjskog toči sveto miro, u ovoj najvećoj svetinji na jugoistoku Balkana. U vreme viševekovnog turskog ropstva, manastir je opstajao i bio centar pismenosti srpskog naroda kao duhovno i kulturno središte očuvanja verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta. U prvoj polovini 19. veka, manastir je nosilac borbe za oslobođenje od Turaka, pa je zbog toga 1843. godine bio spaljen. U drugoj polovini 19. veka u manastiru su izgrađeni konaci – biseri narodne arhitekture jugoistoka Balkana:

Magazin

16.11.2020 u 20:25

Sto godina Zavoda za intelektualnu svojinu

Zavod za intelektualnu svojinu ove godine obeležava 100 godina svog postojanja. Ukazom prestolonaslednika Aleksandra Prvog Karađorđevića 15. novembra 1920. godine osnovana je Uprava za zaštitu industrijske svojine, prvi državni organ čija je osnovna nadležnost bila da se bavi zaštitom patenata, žigova i industrijskog dizajna. Za prvog predsednika uprave, novembra 1920, postavljen je Janko Šuman, doktor pravnih nauka, rođen u Mariboru 20. decembra 1867. Boraveći na čelu uprave, dr Šuman je postavio temelje zaštite intelektualne svojine u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Tvorac je našeg prvog Zakona o nelojalnoj utakmici iz 1930. godine i jedan od autora našeg prvog Zakona o autorskom pravu iz 1929. godine. Na dužnosti predsednika uprave Šuman je ostao do penzionisanja, 28.

Magazin

09.11.2020 u 20:50

Sto dvadeset pet godina Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

Prirodnjački muzej je osnovan 19. decembra 1895. godine. Spada u red najstarijih institucija nauke i kulture u Srbiji i prva je specijalizovana ustanova čije su tri osnovne i neodvojive delatnosti naučno proučavanje, zaštita i prezentacija nacionalne prirodne baštine. U najvećim i najznačajnijim biološkim i geološkim zbirkama u zemlji nalazi se više od dva miliona vrednih primeraka i puno unikatnih HOLOTIPOVA – etalona po kojima su prvi put opisane novootkrivene vrste. Zbirke Prirodnjačkog muzeja sadrže predmete u rasponu od 4,5 milijarde godina starosti, od meteorita iz vremena nastanka Sunčevog sistema, stotine miliona godina stare fosile, pa do primeraka Pančićeve omorike i srpske ramonde. Jedini je muzej ove vrste u Srbiji. RTANjSKA METVICA (Nepeta rtanjensis) Na osnovu

Magazin

02.11.2020 u 20:00

Sedamdeset pet godina od osnivanja Ujedinjenih nacija

Obeležavanje 75. godišnjice Ujedinjenih nacija prilika je da još jednom potvrdimo našu kolektivnu posvećenost multilateralizmu i principima na koje su se sve države članice UN obavezale potpisivanjem Povelje UN. Sa ponosom ističemo da je Jugoslavija aktivno učestvovala u osnivanju Ujedinjenih nacija i bila među prvih pedeset zemalja potpisnica Povelje UN. Republika Srbija ostaje snažno posvećena ciljevima i principima Povelje UN i promovisanju međunarodnih odnosa zasnovanih na poštovanju međunarodnog prava, promociji ljudskih prava i stvaranju uslova za ubrzani ekonomski prosperitet i održivi razvoj u celom svetu. Suverena jednakost država, odricanje od upotrebe sile, nemešanje u unutrašnje stvari drugih država, poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirno rešavanje

Magazin

26.10.2020 u 20:00

Muzej Nikole Tesle u Beogradu – 65 godina od otvaranja za javnost

Muzej Nikole Tesle u Beogradu jedinstvena je institucija nauke i kulture u svetu. U celosti je posvećen genijalnom pronalazaču, naučniku i inženjeru Nikoli Tesli (1856–1943), koji je čovečanstvu podario ogroman broj značajnih otkrića i izuma. Njegovi pronalasci u oblasti elektrotehnike, mašinstva, radiotehnike i bežičnog upravljanja, ingenioznošću rešenja, univerzalnošću primene i pomeranjem mnogih naučnih i tehnoloških granica izmenili su sliku sveta oko nas. Zalaganjem Teslinog sestrića Save Kosanovića, 1951. godine svi lični predmeti i spisi Nikole Tesle su preneti u Beograd. Juna 1952. godine, Teslina zaostavština je preneta u „Genčićevu vilu” u tadašnjoj ulici Proleterskih brigada 51 (danas Krunska ulica). Na predlog Saveta za nauku i kulturu, Vlada FNRJ donela je 5. decembra 1952. godine

Magazin

19.10.2020 u 20:00

Radost Evrope

„Radost Evrope” je najveća i najstarija međunarodna manifestacija dečjeg stvaralaštva, ustanovljena davne 1969. godine povodom Svetskog dana deteta. Deo manifestacije od 1998. čini i Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope”, koji je takmičarskog karaktera i koji je od svog osnivanja prerastao granice Evrope, objedinivši decu i mlade iz celog sveta. Dečji kulturni centar Beograd dobio je na taj način bogat fundus likovnih radova koji nose u sebi neprocenjive likovne vrednosti iz raznovrsnih kulturnih sredina. Zbog globalne pandemije, Dečji kulturni centar je doneo odluku da ove godine odustane od planiranog programa vezanog za Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope”. Kao što je već više od dve decenije suština međunarodnog likovnog konkursa i izložbe prvenstveno likovni

Magazin

12.10.2020 u 20:00

Šahovski velikani Srbije (3)

Milunka Lazarević (Šantrovac kod Jagodine, 1932 – Beograd, 2018) Jedna od najboljih svetskih šahistkinja svog doba, velemajstor, međunarodni šahovski sudija, novinarka. Od 1953. do 1982. bila je 11 puta prvak Jugoslavije. Osvajačica srebrne medalje na Olimpijadi u Splitu 1963. U sistemu takmičenja za svetsku šampionku neprekidno je učestvovala 25 godina. Jedina od jugoslovenskih šahistkinja je dva puta igrala na mečevima kandidata za svetskog prvaka. Na Turniru kandidatkinja u Suhumiju 1964. Amerikanka Gizela Greser joj je pre partije ponudila remi kojim bi se plasirala na meč za titulu. Nošena stavom da je šah viteška igra, a ne trgovina – odbila je ponudu i izgubila partiju. Jedinstvenim gestom u istoriji drevne igre stekla je ogroman ugled u šahovskom svetu. Tada je bila treća na

Magazin

05.10.2020 u 20:00

Šahovski velikani Srbije (2)

Svetozar Gligorić (Beograd, 1923 – Beograd, 2012) Naš najbolji šahista i jedan od najboljih u šahovskoj istoriji. Prvi put je ugledao šah u osmoj a poslednji turnir odigrao u 79. godini. Pobedio je na 65 turnira, osvojio 12 olimpijskih medalja, šest medalja na ekipnim prvenstvima Evrope. Prvak Jugoslavije bio je 11 puta, predvodio je reprezentaciju Jugoslavije i Srbije skoro 30 godina. Dobitnik je nagrade AVNOJ-a, Ordena Nemanje i Ordena Vuka Karadžića. Na proslavu 1937. 14. rođendana prestolonaslednika Petra Drugog Karađorđevića, pozvani su i najbolji gimnazijalci Beograda, među kojima i Gligorić. Svoje detinjstvo i mladost proveo je u teškim uslovima jer je kao mali ostao bez oca, a u 17. godini i bez majke, ali je od tada, sa belim ili crnim figurama, sa bilo kim da igra – igrao na

Magazin

28.09.2020 u 20:00

Šahovski velikani Srbije (1)

Bora Kostić (Vršac, 1887 – Beograd, 1963) Prvi srpski šahovski velemajstor, šahovski boem i romantik, globtroter i poliglota, za kojeg je čuveni Kapablanka rekao da je „nebrušeni šahovski dijamant.” Iz dana u dan, iz godine u godinu, njegov život su bili šah i putovanja. Igrao je na 70 turnira u najuspešnijem periodu i bio među deset najboljih šahista na svetu. Na Prvoj šahovskoj olimpijadi u Londonu, 1927. godine igrao je na prvoj tabli za našu ekipu. Kad dobije partiju dobre je volje. Zapali cigaretu, iako je nepušač; govori a publika ga netremice sluša. Bio je gost na dvorovima kraljeva i maharadža, predavač u Argentini i Meksiku. Šahu je učio velikog Karuza; bio je u Moskvi za vreme Lenjinove sahrane. Primio ga je Kemal Ataturk, igrao je šah sa Trockim, ali i sa poglavicom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filatelija