Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: филателија

Магазин

01.11.2020 у 09:48

Уметност

Петар Добровић (Печуј, 1890 – Београд, 1942) је један од најзначајнијих представника грађанског модернизма 20. века. Активно је учествовао у авангардном покрету, био је друштвено политички ангажован и пре и након Првог светског рата што се у његовој уметности огледа у радовима са социјалном тематиком. Стилски, Добровићева уметност се креће од сезанистичког и кубистичког, преко конструктивистичког, до најзначајнијих дела у духу колористичког експресионизма. Медитерански пејзаж, маслињаци, воће, море, актови, биле су теме у којима је показивао своју виртуозност изражавања бојом, којом је маестрално материјализовао светлост и атмосферу Медитерана. Са друге стране, познат је и по великом броју портрета кроз које је показао, поред уметничког квалитета и умеће преношења карактера

Магазин

23.11.2020 у 20:00

Деветсто педесет година од оснивања манастира Светог Прохора Пчињског

Манастир Преподобног Прохора Пчињског подигао је византијски цар Роман IV Диоген пре 950 година – 1070. године, у знак захвалности Светом Прохору који му је прорекао да ће постати цар, а велику обнову манастира извршио је Свети краљ Милутин 1320. године. Од тада па све до данас из моштију Светог Прохора Пчињског точи свето миро, у овој највећој светињи на југоистоку Балкана. У време вишевековног турског ропства, манастир је опстајао и био центар писмености српског народа као духовно и културно средиште очувања верског, националног и културног идентитета. У првој половини 19. века, манастир је носилац борбе за ослобођење од Турака, па је због тога 1843. године био спаљен. У другој половини 19. века у манастиру су изграђени конаци – бисери народне архитектуре југоистока Балкана: Врањски

Магазин

16.11.2020 у 20:25

Сто година Завода за интелектуалну својину

Завод за интелектуалну својину ове године обележава 100 година свог постојања. Указом престолонаследника Александра Првог Карађорђевића 15. новембра 1920. године основана је Управа за заштиту индустријске својине, први државни орган чија је основна надлежност била да се бави заштитом патената, жигова и индустријског дизајна. За првог председника управе, новембра 1920, постављен је Јанко Шуман, доктор правних наука, рођен у Марибору 20. децембра 1867. Боравећи на челу управе, др Шуман је поставио темеље заштите интелектуалне својине у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Творац је нашег првог Закона о нелојалној утакмици из 1930. године и један од аутора нашег првог Закона о ауторском праву из 1929. године. На дужности председника управе Шуман је остао до пензионисања, 28. октобра

Магазин

09.11.2020 у 20:50

Сто двадесет пет година Природњачког музеја у Београду

Природњачки музеј је основан 19. децембра 1895. године. Спада у ред најстаријих институција науке и културе у Србији и прва је специјализована установа чије су три основне и неодвојиве делатности научно проучавање, заштита и презентација националне природне баштине. У највећим и најзначајнијим биолошким и геолошким збиркама у земљи налази се више од два милиона вредних примерака и пуно уникатних ХОЛОТИПОВА – еталона по којима су први пут описане новооткривене врсте. Збирке Природњачког музеја садрже предмете у распону од 4,5 милијарде година старости, од метеорита из времена настанка Сунчевог система, стотине милиона година старе фосиле, па до примерака Панчићеве оморике и српске рамонде. Једини је музеј ове врсте у Србији. РТАЊСКА МЕТВИЦА (Nepeta rtanjensis) На основу

Магазин

02.11.2020 у 20:00

Седамдесет пет година од оснивања Уједињених нација

Обележавање 75. годишњице Уједињених нација прилика је да још једном потврдимо нашу колективну посвећеност мултилатерализму и принципима на које су се све државе чланице УН обавезале потписивањем Повеље УН. Са поносом истичемо да је Југославија активно учествовала у оснивању Уједињених нација и била међу првих педесет земаља потписница Повеље УН. Република Србија остаје снажно посвећена циљевима и принципима Повеље УН и промовисању међународних односа заснованих на поштовању међународног права, промоцији људских права и стварању услова за убрзани економски просперитет и одрживи развој у целом свету. Суверена једнакост држава, одрицање од употребе силе, немешање у унутрашње ствари других држава, поштовање суверенитета и територијалног интегритета, мирно решавање спорова, као и

Магазин

26.10.2020 у 20:00

Музеј Николе Тесле у Београду – 65 година од отварања за јавност

Музеј Николе Тесле у Београду јединствена је институција науке и културе у свету. У целости је посвећен генијалном проналазачу, научнику и инжењеру Николи Тесли (1856–1943), који је човечанству подарио огроман број значајних открића и изума. Његови проналасци у области електротехнике, машинства, радиотехнике и бежичног управљања, ингениозношћу решења, универзалношћу примене и померањем многих научних и технолошких граница изменили су слику света око нас. Залагањем Теслиног сестрића Саве Косановића, 1951. године сви лични предмети и списи Николе Тесле су пренети у Београд. Јуна 1952. године, Теслина заоставштина је пренета у „Генчићеву вилу” у тадашњој улици Пролетерских бригада 51 (данас Крунска улица). На предлог Савета за науку и културу, Влада ФНРЈ донела је 5. децембра 1952. године

Магазин

19.10.2020 у 20:00

Радост Европе

„Радост Европе” је највећа и најстарија међународна манифестација дечјег стваралаштва, установљена давне 1969. године поводом Светског дана детета. Део манифестације од 1998. чини и Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”, који је такмичарског карактера и који је од свог оснивања прерастао границе Европе, објединивши децу и младе из целог света. Дечји културни центар Београд добио је на тај начин богат фундус ликовних радова који носе у себи непроцењиве ликовне вредности из разноврсних културних средина. Због глобалне пандемије, Дечји културни центар је донео одлуку да ове године одустане од планираног програма везаног за Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”. Као што је већ више од две деценије суштина међународног ликовног конкурса и изложбе првенствено ликовни сусрет,

Магазин

12.10.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (3)

Милунка Лазаревић (Шантровац код Јагодине, 1932 – Београд, 2018) Једна од најбољих светских шахисткиња свог доба, велемајстор, међународни шаховски судија, новинарка. Од 1953. до 1982. била је 11 пута првак Југославије. Освајачица сребрне медаље на Олимпијади у Сплиту 1963. У систему такмичења за светску шампионку непрекидно је учествовала 25 година. Једина од југословенских шахисткиња је два пута играла на мечевима кандидата за светског првака. На Турниру кандидаткиња у Сухумију 1964. Американка Гизела Гресер јој је пре партије понудила реми којим би се пласирала на меч за титулу. Ношена ставом да је шах витешка игра, а не трговина – одбила је понуду и изгубила партију. Јединственим гестом у историји древне игре стекла је огроман углед у шаховском свету. Тада је била трећа на светској

Магазин

05.10.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (2)

Светозар Глигорић (Београд, 1923 – Београд, 2012) Наш најбољи шахиста и један од најбољих у шаховској историји. Први пут је угледао шах у осмој а последњи турнир одиграо у 79. години. Победио је на 65 турнира, освојио 12 олимпијских медаља, шест медаља на екипним првенствима Европе. Првак Југославије био је 11 пута, предводио је репрезентацију Југославије и Србије скоро 30 година. Добитник је награде АВНОЈ-а, Ордена Немање и Ордена Вука Караџића. На прославу 1937. 14. рођендана престолонаследника Петра Другог Карађорђевића, позвани су и најбољи гимназијалци Београда, међу којима и Глигорић. Своје детињство и младост провео је у тешким условима јер је као мали остао без оца, а у 17. години и без мајке, али је од тада, са белим или црним фигурама, са било ким да игра – играо на победу.

Магазин

28.09.2020 у 20:00

Шаховски великани Србије (1)

Бора Костић (Вршац, 1887 – Београд, 1963) Први српски шаховски велемајстор, шаховски боем и романтик, глобтротер и полиглота, за којег је чувени Капабланка рекао да је „небрушени шаховски дијамант.” Из дана у дан, из године у годину, његов живот су били шах и путовања. Играо је на 70 турнира у најуспешнијем периоду и био међу десет најбољих шахиста на свету. На Првој шаховској олимпијади у Лондону, 1927. године играо је на првој табли за нашу екипу. Кад добије партију добре је воље. Запали цигарету, иако је непушач; говори а публика га нетремице слуша. Био је гост на дворовима краљева и махараџа, предавач у Аргентини и Мексику. Шаху је учио великог Каруза; био је у Москви за време Лењинове сахране. Примио га је Кемал Ататурк, играо је шах са Троцким, али и са поглавицом племена

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 22:57

Болојан с Мецолом: Румунија остаје одговоран партнер у изградњи ЕУ

18.06.2026 у 22:56

Снажно невреме у САД одложило више од 6.000 летова пред празнични викенд

18.06.2026 у 22:44

Дела Вивалдија и Бритна за крај концертне сезоне Београдског гитарског друштва

18.06.2026 у 22:42

Тридесет петоро мртвих у нападу на највећи аеродром у Нигеру

18.06.2026 у 22:40

Иран увео привремени режим проласка бродова кроз Ормуски мореуз

18.06.2026 у 22:34

Венс поручио Израелу: Не нападајте Трампа, јединог моћног савезника