Sreda, 17.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: filatelija

Magazin

30.07.2018 u 20:00

U čast 150 godina od rođenja Stevana Boškovića i Mihaila Petrovića Alasa

Stevan Bošković (Zaječar, 10. maj 1868 – Beograd, 9. maj 1957) bio je utemeljivač Vojnogeografskog instituta i njegov načelnik od 1901. godine, kao i suosnivač Geografskog društva, sa Jovanom Cvijićem, 1910. Školovao se u Zaječaru, Kragujevcu i Beogradu (1886–1889), a zatim u Petrogradu, na Vojno-topografskoj školi, Nikolajevskoj generalštabnoj akademiji i Glavnoj astronomskoj opservatoriji Ruske akademije nauka, u Pulkovu, (1892–1899)

Magazin

23.07.2018 u 20:00

U čast Antona Koha i Vladimira Dimitrijeviča Laskareva

Sto sedamdeset pet godina od rođenja Antona Koha Anton Koh (Sombor, 7. 1. 1843 – Budimpešta, 8. 2. 1927), nakon završetka studija u Pešti, od 1869. postaje saradnik geološkog instituta u Pešti i odlazi na usavršavanja u Beč i Bon (1869–1970). U Klužu je 1872. izabran za profesora geologije i mineralogije, a 1895. izabran je za akademika i prelazi u Budimpeštu, gde kao profesor geologije i paleontologije nastavlja svoj rad. Od 1864. počinje da analizira trahite i vodi geološka istraživanja Fruške gore. Tema njegove pristupne besede Mađarskoj akademiji nauka bila je geologija Fruške gore (predstavlja prvu monografiju i geološku kartu Fruške gore). Njegov naučni opus se ogleda na više polja: sastavio je pregled minerala Transilvanije (1885), obradio tercijar Transilvanijskog basena (1894,

Magazin

16.07.2018 u 20:00

Bebi zoo-vrt (2)

Beogradski zoo-vrt primio je prve stanovnike davne 1936. godine, a danas se prostire na sedam hektara Beogradske tvrđave i ima više od 200 vrsta i 1.200 životinja. Po broju prirodnih razmnožavanja Beogradski zoološki vrt danas je na samom vrhu u Evropi. Bebi zoo-vrt, u okviru Zoološkog vrta grada Beograda, izgrađen je 1995. godine i u njemu su tokom godina smeštane razne vrste mladunaca. Odmah je postao omiljeno mesto posetilaca, naročito najmlađih. Tu se deca druže s patuljastim kozama i raznim drugim vrstama kojima je Bebi zoo-vrt privremeni dom. Arktički vuk (Canis lupus arctos) Polarni, arktički ili beli vuk, nastanjuje severnu Kanadu, Aljasku i delove Grenlanda, najnegostoljubivije polarne oblasti sveta, koje ne nastanjuju čak ni Eskimi. Belo krzno im je veoma meko i gusto,

Magazin

09.07.2018 u 22:00

Bebi zoo-vrt

Beogradski zoo-vrt primio je prve stanovnike davne 1936. godine, a danas se prostire na sedam hektara Beogradske tvrđave i ima više od 200 vrsta i 1.200 životinja. Po broju prirodnih razmnožavanja Beogradski zoološki vrt danas je na samom vrhu u Evropi. Bebi zoo-vrt, u okviru Zoološkog vrta grada Beograda, izgrađen je 1995. godine i u njemu su tokom godina smeštane razne vrste mladunaca. Odmah je postao omiljeno mesto posetilaca, naročito najmlađih. Tu se deca druže s patuljastim kozama i raznim drugim vrstama kojima je Bebi zoo-vrt privremeni dom. Patagonijska mara (Dolichotis patagonum) Patagonijska mara je krupni južnoamerički glodar koji naseljava Argentinu, a prirodno stanište su mu šume. Pomalo nalik na zeca, ima prepoznatljive dugačke uši i dugačke udove. Odrasla mara

Magazin

02.07.2018 u 19:21

FIFA Svetsko prvenstvo u fudbalu – Rusija 2018

Posle osam godina posta Srbija je izborila odlazak na jedno veliko takmičenje, a uspeh je veći ako se zna da se naša reprezentacija plasmanom na Svetsko prvenstvo u Rusiju ponovo nalazi među 32 najbolje selekcija sveta. Ivanović i drugovi obradovali su naciju odličnim partijama na putu do Rusije, okončali su kvalifikacije ispred Republike Irske, Velsa i Austrije, a cela nacija se nadala da će i na samitu najboljih selekcija na planeti pokazati da se Srbija nalazi u društvu koje zaslužuje. Na Svetskom prvenstvu u Rusiji selekcija koju vodi Mladen Krstajić nalazila se u Grupi E zajedno sa Brazilom, Švajcarskom i Kostarikom. Prvu utakmicu naša reprezentacija igrala je 17. juna u Samari, a rival joj je bio Kostarika. Pet dana kasnije u Kalinjingradu Orlove su imali duel sa Švajcarskom,

Magazin

25.06.2018 u 16:21

Evropska zaštita prirode

Spomenik prirode Slapovi Sopotnice Slapovi Sopotnice nalaze se u jugozapadnoj Srbiji, u ataru istoimenog sela nadomak Prijepolja, na zapadnim padinama planine Jadovnik. U izvorišnom delu rečice Sopotnice, na dužini od oko 500 m, nataložene su moćne naslage bigra u vidu zaravnjenih lepezastih terasa. One su raspoređene u šest nivoa, a međusobno su odvojene odsecima različitog nagiba i visine. Između prve, najniže, i druge terase, nalazi se i najveći, 20 metara visok, vodopad. Slapovi Sopotnice smatraju se vodom najbogatijim u Srbiji. Vlada Republike Srbije je na osnovu Studije zaštite koju je izradio Zavod za zaštitu prirode Srbije 2005. godine, donela Uredbu i proglasila Spomenik prirode Slapovi Sopotnice zaštićenim prirodnim dobrom prve kategorije, od izuzetnog značaja. Dr Sava

Magazin

18.06.2018 u 20:22

U čast Maksima Gorkog i Alekse Šantića

150 godina od rođenja Maksima Gorkog – Aleksej Maksimovič Peškov, poznatiji kao Maksim Gorki, rođen je 28. marta 1868. u Nižnjem Novgorodu. Vrlo rano ostao je bez roditelja, pa je živeo sa dedom i babom. Deda ga je često tukao i ubrzo izbacio na ulicu. Iako samouk kao pisac, Gorki je stvorio dela zbog kojih je postao jedan od najprevođenijih ruskih pisaca u svetskoj književnosti. Pet puta je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije osvojio. Prvu pripovetku „Makar Čudra” objavio je 1892, kada je i nastao pseudonim Maksim Gorki. Najpoznatija dela su mu pripovetke „Dve skitnice”, „Starica Izergilj” i „Čelkaš”, novela „Konovalov”, lirska pesma „Pesma o sokolu” i lirska pesma u prozi „Vesnik bure”; drame „Malograđani”, „Na dnu”, „Letnjikovac”, „Deca sunca”, „Jegor Buličov”;

Magazin

11.06.2018 u 21:08

U čast Miloša Crnjanskog i Aleksandra Isajeviča Solženjicina

125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog – Književnik, esejista i novinar Miloš Crnjanski rođen je u Čongradu, 26. oktobra 1893. Osnovnu školu učio je u Pančevu, a gimnaziju u Temišvaru. Godine 1913. odlazi na studije u Beč, ali naredne godine biva mobilisan i kao austrougarski vojnik ratuje u Galiciji. Nakon rata, u Beogradu 1919. godine upisuje studije književnosti. Diplomirao je 1922. godine, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Iste godine postaje i jedan od urednika novosadskog časopisa „Dan”. U „Srpskom književnom glasniku” 1920. objavljuje, uz dve svoje pesme, „Sumatra” i „Stenje”, i lirski manifest nove poezije, „Objašnjenje Sumatre”. Poemu „Stražilovo” objavio je 1921. godine. Crnjanski pripada generaciji prvih posleratnih modernista u srpskoj književnosti, a njegovi romani

Magazin

04.06.2018 u 20:00

Šest jubileja na markama

200 godina od rođenja Ivana Sergejeviča Turgenjeva – Najznačajniji predstavnik ruskog realizma, Ivan Sergejevič Turgenjev, pripovedač i romanopisac, rođen je 9. novembra 1818. godine u Orelu, nedaleko od grada Mcenska. Oprobao se u svim književnim žanrovima i postigao zavidne uspehe, posebno u romanima, ali je iznad svega bio pripovedač, nenadmašan u lirskom pripovedanju. Prvo delo, poemu „Paraša” je objavio 1843. Realistično je prikazivao životne prilike ruskih kmetova i njihovih gospodara, zbog čega je imao i neprilika s vlašću. Povodom smrti Nikolaja Gogolja napisao je nekrolog koji je, uprkos zabrani, štampan, zbog čega je osuđen na mesec dana zatvora, mada je pravi povod u stvari bila njegova zbirka pripovedaka „Lovčevi zapisi”. Poznata njegova dela su zbirka novela „Lovčevi zapisi” (1852),

Magazin

28.05.2018 u 20:00

Muzejski eksponati

Poštansko-telegrafsko-telefonski muzej u Beogradu radi u sastavu Javnog preduzeća „Pošta Srbije”. Muzej spada u tehničke muzeje i bavi se zaštitom, prikupljanjem, proučavanjem i izlaganjem predmeta i dokumenata u vezi sa radom i razvojem poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja. PTT muzej je osnovan 31. jula 1923. godine, kada je Ministarstvo pošta i telegrafa Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donelo Pravilnik o muzeju. Fond PTT muzeja se u prvo vreme nalazio u zgradi Ministarstva pošta i telegrafa, u Deligradskoj ulici 49, a od 1930. godine bio je smešten na petom spratu novoizgrađene zgrade Ministarstva u Palmotićevoj ulici 2, ali nije bio otvoren za javnost. Značajno razdoblje za PTT muzej predstavlja period od 1950. godine pa do otvaranja muzeja za posetioce 1958. godine,

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

17.06.2026 u 02:23

Dva gola Halanda za pobedu Norvešku protiv Iraka

17.06.2026 u 02:08

„Rosteh” uvodi veštačku inteligenciju u rat protiv bespilotnih letelica

17.06.2026 u 01:46

Sunčano i toplo, do 31 stepen

17.06.2026 u 01:18

Lavrov: Nije loše da Ukrajina uđe u EU– tako bi se Unija raspala

17.06.2026 u 00:51

Tri osobe iz južnog Velsa uhapšene, zaplenjeno 12 tona kanabisa

17.06.2026 u 00:49

Brazil: Sin bivšeg predsednika Bolsonara proglašen krivim zbog mešanja u suđenje ocu