Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Magazin

29.08.2022 u 15:57

Šest decenija diplomatskih odnosa Srbije i Alžira

Emisija sadrži poštansku marku, koverat prvog dana i žig, štampana je u tiražu od 25.000 primeraka i objavljena 4. julaVeć pedesetih i početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, tokom oslobodilačkog rata za nezavisnost Alžira, postojale su brojne i bogate veze alžirskog i srpskog naroda, o čemu svedoči prepiska razmenjena između Alžira i Beograda, kao i poseta Ferhata Abasa, predsednika Privremene vlade alžirske Republike, Beogradu u junu 1959. godine. Diplomatski odnosi uspostavljeni su neposredno posle referenduma o nezavisnosti Alžira, koji je održan 1. jula 1962. godine. Odluku o otvaranju ambasade u Alžiru tadašnje jugoslovenske vlasti su donele 2. jula 1962, a formalna odluka o uspostavljanju diplomatskih donosa potpisana je 3. jula 1962. Posle uspostavljanja diplomatskih odnosa

Pisma čitalaca

12.08.2022 u 12:02

Filatelistička izdanja stižu i na kućnu adresu

U rubrici Među nama, kao i u internet izdanju „Politike”, 11. avgusta je objavljeno pismo čitateljke pod naslovom „Muke filateliste iz Dimitrovgrada”. Da bi izašla u susret filatelistima, JP „Pošta Srbije” je pre godinu dana pokrenula specijalizovani internet sajt pod nazivom eFilatelija, upravo s ciljem da im omogući da, bez obzira na državu ili mesto stanovanja, na jednostavan i komforan način nabave sva filatelistička izdanja „Srbijamarke”. Ističemo da je „Pošta Srbije” svoju internet filatelističku prodavnicu pokrenula u konsultacijama sa Savezom filatelista Srbije, krovnom nacionalnom organizacijom koja okuplja ljubitelje ovog hobija. Na taj način, omogućili smo svim filatelistima da na jednostavan način, iz svojih domova, poruče kako najnovija, tako i sva ostala filatelistička

Pisma čitalaca

11.08.2022 u 10:35

Muke filateliste iz Dimitrovgrada

Živim u Dimitrovgradu i ovim pismom se obraćam nadležnima u poštama u Dimitrovgradu, Pirotu, Beogradu... koji su odgovorni za distribuciju poštanskih maraka. Ja sam filatelista. Imam 70 godina, poštanske marke sakupljam duže od šest decenija, a u Dimitrovgradu sam jedini filatelista. Nažalost, u pošti u svom gradu ne mogu da kupim nova izdanja maraka i to iz jednostavnog razloga što ovde nove marke – ne trebuju. Zbog toga sam prinuđena da molim prijatelje i poznanike iz Pirota da mi nabave nove marke. A to nije uvek lako, naročito sada, kad je školski raspust i mnogi su na godišnjim odmorima. Tako se dešava da mi mnoge marke izmaknu, odnosno da do njih ne uspem da dođem jer se rasprodaju. U našoj pošti u Dimitrovgradu rečeno mi je da im marke ne dostavljaju jer se ovde ne prodaju.

Magazin

25.07.2022 u 15:15

Evropska zaštita prirode

Specijalni rezervat prirode Jelašnička klisura se nalazi u Ponišavlju i prostire se na 115,73 hektara. Pruža se pravcem severozapad-jugoistok. Klisura je nastala intenzivnim vertikalnim usecanjem Jelašničke reke u krečnjačke stene, pri čemu je nastala uska dolina, strmih strana, u dužini od oko 1,5 kilometara. Odseci klisure su stepenasto raspoređeni i vodnom erozijom razbijeni na stenovite rtove, usamljene zupce, platna i stubove. Stanište je brojnih reliktnih i endemičnih vrsta. Simbol ove klisure su: srpska ramondija (Ramonda serbica) i Natalijina ramondija (Ramonda nathaliae), tercijarni relikti Balkana. Zajedno sa Sićevačkom klisurom predstavlja jedini lokalitet na Balkanu gde navedene vrste rastu zajedno. Na osnovu Studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Vlada Republike

Magazin

18.07.2022 u 15:23

Umetnost: Arhitektura – Bajrakli džamija u Beogradu

Bajrakli džamija, glavni islamski kulturni centar u Beogradu, jednoprostorna je građevina s kupolom i minaretom, sagrađena oko 1522. godine. Prvobitno se zvala Čohadži-džamija, po zadužbinaru, trgovcu čohom, Hadži-Aliji. Nakon obnove 1741. godine neko vreme zvala se Husein-begova, a krajem 18. veka nazvana je Bajrakli džamija, po barjaku koji se na njoj isticao kao znak za jednovremeni početak molitve u svim džamijama. Arhitektura džamije pripada tipu jednoprostorne kubične građevine kvadratne osnove, s osmostranom kupolom koju nose istočnjački potkupolni lukovi i niše – trompe, sa skromnom dekoracijom konzola i minaretom. Građena je od kamena, s masivnim zidovima s malo otvora. Sa spoljne severozapadne strane postavljen je minaret, uska kula kupastog krova, sa kružnom terasom pri vrhu.

Magazin

11.07.2022 u 15:59

25 godina „Telekoma Srbija” A. D.

U osvit novog tehnološkog doba, u junu 1997. godine, osnovana je kompanija „Telekom Srbija”. Od tada, bila je istovremeno i svedok i pokretač tehnoloških revolucija koje su potpuno preoblikovale naše živote – menjajući naše navike, načine na koje obavljamo svakodnevne poslove, na koje učimo, radimo i zabavljamo se, uvek težeći da pruži besprekorno iskustvo povezivanja i komunikacija. Kompanija to i danas postiže onako kako je započela, negujući blisku povezanost i odnos poverenja sa svojim korisnicima. U godini jubileja, „Telekom Srbija” je prvi put od osnivanja lider na tržištu Srbije u svim telekomunikacionim uslugama, snažno pozicioniran u ovom regionu kroz svoje ćerke kompanije. Hrabrim strateškim iskoracima, kompanija danas nadrasta nacionalne i regionalne okvire nudeći globalno

Magazin

04.07.2022 u 13:05

350 godina od rođenja Petra Velikog

Petar Prvi Aleksejevič Romanov – Petar Veliki (Moskva, 9. jun 1672 – Sankt Peterburg, 8. februar 1725) ruski car, jedan od najmoćnijih i najuticajnijih vladara moderne evropske istorije. Modernizovao je Rusiju na društvenom, političkom, vojnom i ekonomskom planu, u isto vreme proširujući njenu teritoriju, čime je pretvorio Rusiju u vodeću evropsku silu tog vremena. Izvršio je korenite promene u ruskom društvu i državi, tradicionalni ruski kalendar zamenio je julijanskim, a sagradio je i novu prestonicu – Sankt Peterburg, koji je osnovan 27. maja 1703. Motivi na markama: portret Petra Velikog, Boban Savić; Portret Imperatora Petra Velikog, nepoznati autor, Ermitaž, ulje na platnu, 18. vek. Motiv na vinjetama: Ukaz Petra Velikog O slanju dva učitelja iz Svetog sinoda u Srbiju da

Magazin

06.06.2022 u 20:00

Jubilej – 85 godina časopisa „Student”

U Beogradu je 15. marta 1937. na inicijativu Ive Lole Ribara počeo da izlazi list „Student”, organ Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i glasilo revolucionarnog studentskog pokreta. „Student” se, kao i studentski pokret, zalagao za antiratnu politiku i aktivni otpor vladajućem režimu i njegovoj politici unutrašnjeg terora i lojalnosti prema Hitlerovoj Nemačkoj i Musolinijevoj Italiji; odbranu akademskih sloboda i autonomiju univerziteta; razvijanje studentske solidarnosti i mreže za ekonomsku samopomoć; podršku studentskim kulturnim, sportskim i drugim udruženjima… Već 1946. godine „Student” je obnovljen kao nedeljni list, sadržajem okrenut ne samo akademskim temama, nego i opštedruštvenim, političkim i kulturnim pitanjima. Od 1968. odigrao je i

Magazin

30.05.2022 u 20:00

Nikola Tesla – blistavi um srpskog naroda

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 – Njujork, 7. januar 1943) naučnik srpskog porekla, pronalazač, inženjer i futurista, jedan je od najblistavijih umova čovečanstva. Radio je i stvarao u Americi, ali je uvek s ponosom isticao svoje poreklo. Prilikom posete Beogradu 2. juna 1892, dočekan je uz najviše počasti i sreo se sa srpskim kraljem i najvišim srpskim zvaničnicima. Nikola Tesla odlikovan je Kraljevskim Ordenom Svetog Save II stepena. Tokom boravka u Beogradu i Srbiji, Nikola Tesla izazvao je veliko poštovanje i divljenje kao mlad i slavom ovenčan naučnik srpskog porekla koji je svojim znanjem i delima podigao ugled celom srpskom narodu. Teslina poseta srpskoj prestonici značajno je uticala na to da Srbija bude jedna od prvih zemalja u Evropi koja će izgradnjom hidrocentrale u

Magazin

23.05.2022 u 20:00

KK Partizan – 30 godina od osvajanja Kupa šampiona Evrope

Košarkaški klub Partizan iz Beograda, osnovan je 1945. godine. Ovaj srpski klub je dvadeset jedan put osvajao nacionalno prvenstvo, šesnaest puta nacionalni kup, šest puta Jadransku ligu i jednom Superkup Jadranske lige. Kup evropskih šampiona KK Partizan je osvojio 1992. godine, trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi utakmice protiv Huventuda iz Badalone. Ovog aprila, pune tri decenije od tog najvećeg uspeha srpske klupske košarke, na mesto trenera KK Partizan vratio se trenutno najbolji trener Evrope Željko Obradović, koji je u toj, svojoj prvoj, sezoni na klupi Partizana osvojio Evropu. Pored tog uspeha u evropskim takmičenjima, KK Partizan je tri puta osvojio Kup Radivoja Koraća (1978, 1979. i 1989. godine) i tri puta učestvovao na fajnal foru Evrolige. U

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filatelija