Nedelja, 21.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: knjige

Kultura

23.08.2019 u 22:00

Grupa iz kafea Gorboa

Nekoliko slikara rekoše uglas: „Umetnost je glavna stvar. Kao hleb ili vino ili topao zimski kaput. Oni koji misle da je ona luksuz, imaju samo trunku mozga. Duša čoveka gladuje za umetnošću kao što želudac krči za hranom.” Ovo čitamo u knjizi „Dubina slave” Irvinga Stouna, koja prati život izvanrednog i plodnog slikara Kamija Pisaroa (1830–1903), jednog od začetnika impresionizma. Mada je Pisaro u središtu ove pripovesti, ispričane u dve knjige, koje je kod nas objavio „Vulkan” u prevodu Ljerke Radović, ona je i zadivljujuće svedočanstvo o umetnicima njegovog vremena kao što su Mone, Dega, Renoar, Mane, Sezan, Gogen, Van Gog, Bodler, Zola, s kojima je bio prijatelj i delio ljubav prema umetnosti. Svi ovi slikari, pisci, trgovci umetninama bili su važne figure francuske umetničke scene te

Beograd

08.08.2019 u 23:03

Predstavljena publikacija o Grafičkom kolektivu

Izložba „Otisak vremena 70, Grafički kolektiv – 70 godina” otvorena je 19. juna u Galeriji SANU, a večeras je u tom prostoru predstavljena istoimena publikacija. Ovo obimno monografsko delo (260 strana) sadrži sedam poglavlja koja fokusiraju najznačajnije programe, tradiciju, ličnosti i događaje u istoriji Grafičkog kolektiva u kontekstu savremene umetničke scene. Autori ovih studijskih tekstova su istoričari umetnosti i likovni kritičari – Irina Subotić, Gordana Popović Vasić, Ljiljana Slijepčević, Ješa Denegri i Ljiljana Ćinkul – koji su tokom decenija pratili, afirmisali i učestvovali u liderskoj misiji ove Kuće umetnika, prenosi Tanjug. Tim tekstovima se problematizuju različiti segmenti delovanja Grafičkog kolektiva, od društvene i kulturne atmosfere u kojoj su inicirane i

Kultura

01.08.2019 u 14:37

Život Srba rimokatolika u Dubrovniku u knjizi o Matu Graciću

Advokat Predrag Savić i istoričar Saša Nedeljković napisali su knjigu „Gospar Mato Gracić: Nastanak i nestanak Srba rimokatolika u Dubrovniku”, koju je objavila „Narodna prosveta”, u kojoj kroz biografiju advokata dr Gracića, prate sudbinu Srba katoličke vere u 19. i prvoj polovini 20. veka. Knjiga, koju dr Savić za sada promoviše po gradovima Hercegovine i uskoro će u Dubrovniku, opisuje naučno-popularno, za one koji se ne bave istorijom, sudbinu Srba u Dubrovniku i području koje je od davnine pripadalo Dubrovačkoj Republici. Povod da se napiše ova knjiga je odluka Višeg suda u Beogradu 23. novembra 2015. godine da donese rešenje kojim se rehabilituje advokat Mate Gracić, rođen 1865. i preminuo u Dubrovniku 1944, kome je 1947. zbog „delovanja kao narodnog neprijatelja” Prvi sreski sud za

Kultura

21.07.2019 u 19:51

Crtež je otisak prsta Vladimira Veličkovića

Tokom dosadašnjih šest decenija karijere Vladimir Veličković nacrtao je sigurno mnogo više crteža i uradio radova na papiru i kartonu nego što ih je moguće smestiti unutar korica bilo koje knjige, pa čak i u nekoliko knjiga. Međutim, broj od njih sedam stotina koji su se našli u do sada objavljenih pet luksuznih monografija koje prate ovaj deo njegovog stvaralaštva, a u izdanju galerije „Rima”, impozantan je i više nego reprezentativan. To su upravo oni najbolji. Višetomni projekat „Veličković – crteži”, u kojem je svaka od knjiga zapravo poglavlje posvećeno jednoj deceniji njegovog rada (što je kao odrednica i dodato naslovu svakog izdanja), okončaće se ove godine publikovanjem šeste, završne studije. Među nekoliko priznatih stranih imena koja su se uhvatila u koštac s tumačenjem

Društvo

09.07.2019 u 15:58

Bora i Matija

Na prvi pogled, teško je povezati Borisava Jovića, nekadašnjeg predsednika predsedništva SFRJ i najbližeg saradnika Slobodana Miloševića, sa pesnikom i disidentom Matijom Bećkovićem. Ali utisak vara, pa Jović kaže da su njih dvojica prijatelji još iz davnih vremena. Tako ga je Matija nagovarao da, uz predsedavanje Jugoslavijom koja se raspadala, preuzme još jednu funkciju. Jović, međutim, nije pristao da postane član političkog saveta krune Aleksandra Drugog Karađorđevića koji je, negde u to vreme, prvi put poljubio svetu srpsku zemlju. Bora Jović je odbio ponudu ne samo zato što je crveni republikanac, već i zbog drugog, možda i ubedljivijeg razloga: takvo akumuliranje funkcija svakako se ne bi dopalo istinskom vladaru Slobodanu Miloševiću

Kultura

02.07.2019 u 18:39

Mladom istoričaru nagrada Matice srpske za „Burna vremena”

Novi Sad – Matica srpska nagradila je istoričara mlađe generacije dr Miomira Gatalovića za knjigu „Burna vremena. Kosovo i Metohija u državnoj politici Jugoslavije 1966–1969”, objavljenoj prošle godine. „U knjizi su 'samo' tri godine, ali kakve godine”, kazala je u Novom Sadu istoričarka, profesorka dr Mira Radojević koja je bila na čelu žirija za dodelu Matičine nagrade za istoriju „Ilarion Ruvarac”. Po načinu na koji piše i radi, ona je uporedila Gatalovićev rad sa učenjem Ruvarca koji je postavio temelje, podseća, srpskoj kritičkoj istoriografiji, ali je u to doba s kraja 19. veka, zbog svog naučnog pristupa, bio oštro napadan kao „rušitelj narodne tradicije”. Knjiga „Burna vremena...” zavređuje, prema njenim rečima, Ruvarčevu nagradu, po obimnosti

Kultura

01.07.2019 u 12:06

Srpski vojnici iz Njujorke, Ćikage, Milvoke i Šakramenta

Industrijalizacija SAD i uverenje da je Amerika zemlja šanse za materijalni uspon pokretali su evropske mase početkom 20. veka na daleki put preko Atlanskog okeana. Odlazak u Ameriku za srpske mladiće bio je prvi izlazak iz njihovih sela. Prelazeći okean naš iseljenik nije menjao samo svoje podneblje, već i svoje biće, od stočara se preobražavao u industrijskog radnika i kopača rude. A kada je domovina rekla „upomoć”, za vreme Velikog rata, on se vraćao kući i dobrovoljno oblačio vojničku uniformu. Ratni veterani iz SAD koji su se nakon rada naseli u Banatu, Bačkoj, Sremu, Baranji i Slavoniji nazivani su Amerikancima. Oni su žuljali ruke u američkim čeličanama, železarama i rudnicima. Gradili su pruge u delovima, kako su govorili, „Njujorke, Ćikage, Milvoke, Šakramenta”. Rade je tako u

Kultura

15.06.2019 u 23:00

„Balkanska međa” priča o nemoći i nepravdi

Ivan Naumov, autor romana „Balkanska međa”, o ruskoj tajnoj operaciji preuzimanja aerodroma Slatina na Kosovu i Metohiji, prema kojem je nastao i istoimeni film reditelja Andreja Volgina (u martu premijerno prikazan i kod nas), gost je Srbije i svog izdavača „Informatike”. Prema rečima Naumova, rad na knjizi i filmu dešavao se istovremeno, a po svojoj prirodi to su dva različita dela. „Filmom sam veoma zadovoljan i vidim kako su dobre reakcije srpske publike. Svestan sam i toga da dobija i dobre ocene na filmskim sajtovima ’IMDB’ i ’KinoPoisk’. To je teško filmsko ostvarenje i ne odlučuju se baš svi da ga pogledaju”, kaže Ivan Naumov, koji je pre diplome iz književnosti prvo dobio zvanje inženjera optike. Autor je više od 40 priča i novela, kao i dva romana. Njegovu knjigu „Balkanska

Kultura

05.05.2019 u 20:00

Moji junaci pali su pod teškim teretom čiste ljubavi

Knjiga pripovedaka Sanje Domazet „Ljubav nije dovoljna”, u izdanju „Službenog glasnika”, govori o strastvenim, umetničkim prirodama, o beskrajnim osećanjima koja nastaju u prelomnim trenucima istorije, dajući onima koji vole snagu. Junaci ovih kraćih proza žive od Moskve do Beograda, kineskih provincija do japanskih šuma smrti, od velikih prestonica sveta do Aušvica. Dvanaest priča, od kojih svaka nalikuje sinopsisu za roman ili film, govori i o vezi literature i muzike, te odnosu života i umetnosti. Prikazuju i najrazličitije oblike ljubavi, istopolne odnose, čak i incest.

Društvo

23.04.2019 u 18:55

Poslednji preživeli logoraš Mauthauzena: Plakao sam kao dete

Dušan Stojiljković, poslednji preživeli logoraš Koncentrcionog logora Mauthauzen govorio je danas na promociji nekoliko knjiga o slikaru Milošu Bajiću, takođe logorašu u Mauthauzenu i o samom logoru. Na konferenciji za medije u beogradskoj Kombank dvorani predstavljene su knjige „Monografija Miloša Bajića” Save Stepanova, „KL Mauthauzen, povratak nepoželjan” Ljubomira Zečevića i Tamare Ćirić Danilović, još jedna monografija Miloša Bajića autorke Ljubice Bube Miljković u izdanju Narodnog muzeja Srbije i knjiga „Zašto se niste ubili” Viktora Frankla. Miloš Bajić je u toku Drugog svetskog rata bio odveden u zloglasni nacistički logor Mauthauzen i o njegovom životu i radu snimljen je film „Linija života” reditelja Darka Bajića čija je premijera zakazana za 8. maj na

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

21.06.2026 u 16:37

Cvijanovićeva: Hercog dobro poznaje prilike na Zapadnom Balkanu

21.06.2026 u 16:31

Vučević: Pred Vidovdan idemo u Beograd da se dogovorimo o budućnosti Srbije

21.06.2026 u 16:26

Seničić: Nova saobraćajna pravila u Grčkoj, povećane kazne za prekršaje

21.06.2026 u 16:23

Dodik: Srbi probojem Koridora hteli samo slobodu, zato je i došlo do formiranja Srpske

21.06.2026 u 16:21

Stajalište za brze vozove na Rumeničkom putu u funkciji od jeseni

21.06.2026 u 16:20

Kojčić: Istraga da utvrdi odgovornost za zvučni top, cilj bio rušenje države