Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Srbija

29.07.2018 u 09:50

Kako su Pričinovčani oteli crkvu Tabanovčanima

Mačvanski Pričinović – Nedavno je diplomirani inženjer elektrotehnike Slobodan Lolić, penzionisani rukovodilac „Elektroprivrede Srbije” u Beogradu, a rođen u Mačvanskom Pričinoviću, objavio knjigu kako se u njegovom rodnom selu pre 150 godina gradilo zdanje pravoslavne crkve. Knjiga je puna bogatih podataka iz kojih se vidi život u doba dinastije Obrenovića. Srbija se u to vreme nije potpuno oslobodila turskog uticaja. Sela su imala u proseku od 20 do 50 kuća, a retko koja stotinu i koju više. Takvih je bilo nekoliko samo u Mačvi i dolini Velike Morave. Retko je koje selo tada moglo samo da gradi crkvu. Bio je običaj da se udruži više njih, pa crkvu sagrade negde na poljani čija je lokacije približno bila jednako udaljena od svakog sela. Meštanima Mačvanskog Pričinovića i susednog

Društvo

28.07.2018 u 22:35

Monografija o graditeljskim poduhvatima Crnotravaca

Kada bi sva zdanja koja su Crnotravci izgradili u Beogradu kojim slučajem neko trajno zakatančio, ministri i poslanici više ne bi imali gde da zasedaju, a bez „radnih adresa” ostali bi i brojni univerzitetski profesori, nastavnici u školama, lekari... Turistička ponuda bi bila uskraćena za nekoliko hotela i muzeja, a gardisti Vojske Srbije bi ostali bez svog doma. Nisu crnotravski neimari zadužili samo prestonicu: ni gradovi poput Niša ili Skoplja ne bi ličili na sebe da u njima svoj trag nisu ostavili graditelji iz tog dela Srbije, bilo kao izvođači radova ili organizatori građenja brojnih reprezentativnih zgrada. Zahvaljujući monografiji koju priprema Srećko Stanković, građevinski inženjer iz sela Brod kod Crne Trave, javnost će uskoro moći da sazna mnogo više o graditeljskim

Kultura

28.07.2018 u 10:09

Kulturni ideali daju vrednost naciji

Nije neobično postupanje nekih ljudi koji se bave knjigom da određena dela čitaju iznova; posle određenog vremena prihvatajući isto štivo na nove načine, i upoređujući ga sa okolnostima u kojima trenutno žive. Kada je reč o novom izdanju ogleda Slobodana Jovanovića „Jedan prilog za proučavanje srpskog nacionalnog karaktera”, štampanom kod čačanskog „Gradca”, uočljivo je da to delo ne samo da sažima suštinska interesovanja autora, jednog od naših najvećih intelektualaca uopšte, već da opominje na to da se neke stvari o kojima je pisao vrlo sporo menjaju. Slobodan Jovanović – predsednik Srpske kraljevske akademije, predsednik Srpskog kulturnog kluba, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, pravnik, istoričar, književni kritičar i predsednik Ministarskog saveta Kraljevine

Kultura

25.07.2018 u 22:00

Deo nas je uvek slobodan

Nije tako daleko vreme ratova iz devedesetih godina, kada je u Srbiji vojna policija mobilisala mlade ljude, presrećući ih na ulicama i u kafićima, da bi zatim bili deportovani na ratišta u Hrvatskoj i Bosni. To je vreme beznađa i haosa na koje opominje Vladimir Arsenijević u svom novom, trećem romanu tetralogije „Cloaca Maxima” nazvanom „Ka granici” (u izdanju „Lagune”). Prvi deo tetralogije „U potpalublju”, ovenčan NIN-ovom nagradom, nastao je pre više od 20 godina, da bi 1997. godine usledio drugi – „Anđela” (2016. objavljen je rimejk „Ti i ja, Anđela”). Na nedavnom predstavljanju trećeg dela – „Ka granici”, u prepunom gledalištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, i u razgovoru sa urednicom izdanja Jasminom Radojičić, Arsenijević je ukazao na to da se ne slaže sa učestalim

Beograd

19.07.2018 u 23:55

Ka granici

„Naša ulica je bezimena i slepa. Nalazi se na vrhu živopisnog ostrvskog gradića...” Taj gradić u koji čitaoce uvodi Vladimir Arsenijević na početku knjige „Ka granici” zove se Omfalos i izmišljeno je grčko ostrvo. Na njega pisac „naseljava” svoje junake iz beogradskog ratnog ludila. Ovde pripovedač nalazi neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela tu pokušava da prevaziđe apstinencijalnu krizu. Iz ovog mesta put će da ih povede u Atinu, gde ponovo žive zaboravljenu slobodu u društvu anarhista. Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj granici sopstva. Ovo je srž Arsenijevićevog novog romana u izdanju „Lagune”, koji je predstavljen u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj ulici. Na promociji se tražilo mesto više, a posetioci su bili u prilici da saznaju šta o

Kultura

29.06.2018 u 12:20

Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam

Izdavačka kuća „Geopoetika” objavila je studiju „Bitka za prošlost – Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” Zorana Milutinovića, profesora južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu London (UCL). Izdavač Vladislav Bajac naglašava da se autor studiozno bavio zlonamernim i negativnim interpretacijama, neistinama i besramnim zaključcima koji su do sada izneti povodom naučnog i književnog dela Ive Andrića. Negativni odijum je, kako dodaje, započet šezdesetih godina 20. veka i proširio se devedesetih kada je Andrić, koga su nazivali i „bosanskim Ruždijem”, postao predmet široke politizacije. „Strašno je da smo došli u situaciju da branimo Andrića od ideološke i religijske zloupotrebe njegovog dela”, kaže Bajac. – Više decenija se kvazistručnjaci

Beograd

08.06.2018 u 23:51

Knjige kao dragi gosti

Za knjigu se kao za dobrog gosta uvek nađe mesta – na polici kućne biblioteke, noćnom stočiću, tašni, koferu spremnom za letovanje. Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je „Noć knjige”, već osamnaesti put zabeležila veliku posećenost. Onima koji vole da čitaju, skupljaju i daruju knjige nisu smetali sparina, oblaci koji su „nosili” kišu, ni blokada saobraćaja. Požurili su u „Delfi” knjižare, pa onda lagano prebirali po rafovima tražeći neki novi, ali i neki omiljeni naslov. Bilo je onih koji su spisak napravili ranije, i došli po svoju punu kesu enciklopedija i priručnika. Drugima je prijalo da pre nego što pazare, prvo listaju štiva, pitaju prodavce za savet, ili preko ramena gledaju šta drugi poklonici pisane reči stavljaju u korpu. Popusti su poslužili kao pravi mamci za

Kultura

21.05.2018 u 21:40

U socijalizmu umetnost je bila zamena za religiju

Predrag Finci je „ubio” Franca Ferdinanda. Bilo je to u filmu „Sarajevski atentat” Fadila Hadžića 1968. u kojem je Finci glumio Principa. Svoje principe kasnije je potvrđivao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu kao redovni profesor estetike. Rođen je 1946. u sefardskoj porodici u kojoj je većina članova bila žrtva Holokausta. Emigrirao je 1993. u London gde je radio kao istraživač na UCL-u. Nedavno je u Beogradu predstavio svoju novu knjigu „Ukratko” (Faktum izdavaštvo) u kojoj razmatra temu ništavila, odnos filozofa i smrti, sopstvenu konačnost. Za naš list definiše najbitnija filozofska pitanja današnjice.

Društvo

13.05.2018 u 10:00

Zoričin dar Velikoj Hoči

Nedavno sam na ovim stranama pisao o knjizi-eseju „Filantrop” (izdanje „Dosije studio” iz Beograda) srpske književnice Zorice B. Peruničić, čije delo na osoben istraživački način i uz autobiografski ton govori i o burnoj istorijskoj prošlosti srpskog naroda, onoj davnoj i skorijoj, čije sveže rane, kakve su one izazvane NATO agresijom, i dalje snažno pritiskaju našu svakodnevicu. Tema stradanja i graničnih iskušenja s kojima su se Srbi na Kosovu i Metohiji suočavali u Zoričinom delu snažno se oslanja na izvorne dokumente, arhivska vrela prvog reda, koja je za sobom ostavio njen otac, veliki srpski istoričar dr Branko Peruničić. Veliki deo te građe objavio je u poznatim

Društvo

13.05.2018 u 09:00

Voljena deca izrastaju u dobre ljude

Patnja je sastavni deo života, a glavni uzroci patnje u savremenom svetu su strah, pohlepa i krivica. Osnovna potreba svih ljudskih bića jeste da se osećaju sigurno, a veliki broj osoba danas strahuje za svoj život. Razloga za strah ima pregršt – svuda u svetu jačaju desničarski politički pokreti, a pripadnici nacionalnih manjina imaju osećaj da nisu željeni. Iako žive na tlu Amerike više od 500 godina, Afroamerikanci osećaju da tu ne pripadaju i da su građani nižeg reda. Barak Obama je od Bele kuće napravio dom za sve rase, ali njen sadašnji stanar vodi sasvim drugu politiku, smatra dr Salman Ahtar, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu „Džeferson”,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: knjige