Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књиге

Србија

29.07.2018 у 09:50

Како су Причиновчани отели цркву Табановчанима

Мачвански Причиновић – Недавно је дипломирани инжењер електротехнике Слободан Лолић, пензионисани руководилац „Електропривреде Србије” у Београду, а рођен у Мачванском Причиновићу, објавио књигу како се у његовом родном селу пре 150 година градило здање православне цркве. Књига је пуна богатих података из којих се види живот у доба династије Обреновића. Србија се у то време није потпуно ослободила турског утицаја. Села су имала у просеку од 20 до 50 кућа, а ретко која стотину и коју више. Таквих је било неколико само у Мачви и долини Велике Мораве. Ретко је које село тада могло само да гради цркву. Био је обичај да се удружи више њих, па цркву саграде негде на пољани чија је локације приближно била једнако удаљена од сваког села. Мештанима Мачванског Причиновића и суседног Табановића

Друштво

28.07.2018 у 22:35

Монографија о градитељским подухватима Црнотраваца

Када би сва здања која су Црнотравци изградили у Београду којим случајем неко трајно закатанчио, министри и посланици више не би имали где да заседају, а без „радних адреса” остали би и бројни универзитетски професори, наставници у школама, лекари... Туристичка понуда би била ускраћена за неколико хотела и музеја, а гардисти Војске Србије би остали без свог дома. Нису црнотравски неимари задужили само престоницу: ни градови попут Ниша или Скопља не би личили на себе да у њима свој траг нису оставили градитељи из тог дела Србије, било као извођачи радова или организатори грађења бројних репрезентативних зграда. Захваљујући монографији коју припрема Срећко Станковић, грађевински инжењер из села Брод код Црне Траве, јавност ће ускоро моћи да сазна много више о градитељским подухватима

Култура

28.07.2018 у 10:09

Културни идеали дају вредност нацији

Није необично поступање неких људи који се баве књигом да одређена дела читају изнова; после одређеног времена прихватајући исто штиво на нове начине, и упоређујући га са околностима у којима тренутно живе. Када је реч о новом издању огледа Слободана Јовановића „Један прилог за проучавање српског националног карактера”, штампаном код чачанског „Градца”, уочљиво је да то дело не само да сажима суштинска интересовања аутора, једног од наших највећих интелектуалаца уопште, већ да опомиње на то да се неке ствари о којима је писао врло споро мењају. Слободан Јовановић – председник Српске краљевске академије, председник Српског културног клуба, професор и ректор Београдског универзитета, правник, историчар, књижевни критичар и председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону

Култура

25.07.2018 у 22:00

Део нас је увек слободан

Није тако далеко време ратова из деведесетих година, када је у Србији војна полиција мобилисала младе људе, пресрећући их на улицама и у кафићима, да би затим били депортовани на ратишта у Хрватској и Босни. То је време безнађа и хаоса на које опомиње Владимир Арсенијевић у свом новом, трећем роману тетралогије „Cloaca Maxima” названом „Ка граници” (у издању „Лагуне”). Први део тетралогије „У потпалубљу”, овенчан НИН-овом наградом, настао је пре више од 20 година, да би 1997. године уследио други – „Анђела” (2016. објављен је римејк „Ти и ја, Анђела”). На недавном представљању трећег дела – „Ка граници”, у препуном гледалишту Центра за културну деконтаминацију, и у разговору са уредницом издања Јасмином Радојичић, Арсенијевић је указао на то да се не слаже са учесталим поређењима

Београд

19.07.2018 у 23:55

Ка граници

„Наша улица је безимена и слепа. Налази се на врху живописног острвског градића...” Тај градић у који читаоце уводи Владимир Арсенијевић на почетку књиге „Ка граници” зове се Омфалос и измишљено је грчко острво. На њега писац „насељава” своје јунаке из београдског ратног лудила. Овде приповедач налази неопходан мир за себе и Хелену, а Анђела ту покушава да превазиђе апстиненцијалну кризу. Из овог места пут ће да их поведе у Атину, где поново живе заборављену слободу у друштву анархиста. Ипак, бежећи ван границе, они се крећу ка оној неминовној граници сопства. Ово је срж Арсенијевићевог новог романа у издању „Лагуне”, који је представљен у Центру за културну деконтаминацију у Бирчаниновој улици. На промоцији се тражило место више, а посетиоци су били у прилици да сазнају шта о овом

Култура

29.06.2018 у 12:20

Иво Андрић и бошњачки национализам

Издавачка кућа „Геопоетика” објавила је студију „Битка за прошлост – Иво Андрић и бошњачки национализам” Зорана Милутиновића, професора јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу Лондон (UCL). Издавач Владислав Бајац наглашава да се аутор студиозно бавио злонамерним и негативним интерпретацијама, неистинама и бесрамним закључцима који су до сада изнети поводом научног и књижевног дела Иве Андрића. Негативни одијум је, како додаје, започет шездесетих година 20. века и проширио се деведесетих када је Андрић, кога су називали и „босанским Руждијем”, постао предмет широке политизације. „Страшно је да смо дошли у ситуацију да бранимо Андрића од идеолошке и религијске злоупотребе његовог дела”, каже Бајац. – Више деценија се квазистручњаци

Београд

08.06.2018 у 23:51

Књиге као драги гости

За књигу се као за доброг госта увек нађе места – на полици кућне библиотеке, ноћном сточићу, ташни, коферу спремном за летовање. Ово су само неки од разлога због којих је „Ноћ књиге”, већ осамнаести пут забележила велику посећеност. Онима који воле да читају, скупљају и дарују књиге нису сметали спарина, облаци који су „носили” кишу, ни блокада саобраћаја. Пожурили су у „Делфи” књижаре, па онда лагано пребирали по рафовима тражећи неки нови, али и неки омиљени наслов. Било је оних који су списак направили раније, и дошли по своју пуну кесу енциклопедија и приручника. Другима је пријало да пре него што пазаре, прво листају штива, питају продавце за савет, или преко рамена гледају шта други поклоници писане речи стављају у корпу. Попусти су послужили као прави мамци за

Култура

21.05.2018 у 21:40

У социјализму уметност је била замена за религију

Предраг Финци је „убио” Франца Фердинанда. Било је то у филму „Сарајевски атентат” Фадила Хаџића 1968. у којем је Финци глумио Принципа. Своје принципе касније је потврђивао на Филозофском факултету у Сарајеву као редовни професор естетике. Рођен је 1946. у сефардској породици у којој је већина чланова била жртва Холокауста. Емигрирао је 1993. у Лондон где је радио као истраживач на UCL-у. Недавно је у Београду представио своју нову књигу „Укратко” (Фактум издаваштво) у којој разматра тему ништавила, однос филозофа и смрти, сопствену коначност. За наш лист дефинише најбитнија филозофска питања данашњице.

Друштво

13.05.2018 у 10:00

Зоричин дар Великој Хочи

Недавно сам на овим странама писао о књизи-есеју „Филантроп” (издање „Досије студио” из Београда) српске књижевнице Зорице Б. Перуничић, чије дело на особен истраживачки начин и уз аутобиографски тон говори и о бурној историјској прошлости српског народа, оној давној и скоријој, чије свеже ране, какве су оне изазване НАТО агресијом, и даље снажно притискају нашу свакодневицу. Тема страдања и граничних искушења с којима су се Срби на Косову и Метохији суочавали у Зоричином делу снажно се ослања на изворне документе, архивска врела првог реда, која је за собом оставио њен отац, велики српски историчар др Бранко Перуничић. Велики део те грађе објавио је у познатим

Друштво

13.05.2018 у 09:00

Вољена деца израстају у добре људе

Патња је саставни део живота, а главни узроци патње у савременом свету су страх, похлепа и кривица. Основна потреба свих људских бића јесте да се осећају сигурно, а велики број особа данас страхује за свој живот. Разлога за страх има прегршт – свуда у свету јачају десничарски политички покрети, а припадници националних мањина имају осећај да нису жељени. Иако живе на тлу Америке више од 500 година, Афроамериканци осећају да ту не припадају и да су грађани нижег реда. Барак Обама је од Беле куће направио дом за све расе, али њен садашњи станар води сасвим другу политику, сматра др Салман Ахтар, професор психијатрије на Медицинском факултету „Џеферсон”, аналитичар

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.06.2026 у 18:21

Иран тврди да нема нових обавеза о нуклеарном програму после разговора са САД

22.06.2026 у 18:18

Хитно упозорење за јужни Банат: интензивни пљускови са грмљавином

22.06.2026 у 18:12

Рубио ове недеље у посети државама Персијског залива

22.06.2026 у 18:08

Зеленски: Измене буџета, више новца за одбрану Украјине

22.06.2026 у 18:05

Средњи курс у уторак 117,4 динара за евро

22.06.2026 у 17:58

Атлетичари Србије освојили осам медаља на првенству Балкана